Sve je počelo oko 20 časova kada je grupa od oko 200 mladića sa šajkačama na glavama, crnim zastavama i transparentom „Šljivančanin heroj“ došla u centar grada gde je uveliko pristizalo nekoliko stotina Novosađana. Uz skandiranja „Srbija, Srbija“ i „Ubij, zakolji da Hrvat ne postoji“, grupa mladića, koje su okarakterisali kao opasni momci sa Veternika, povela je proslavu na drugačiji način.
Nakon pola sata skandiranja i navijanja otpočeli su neredi kada je manje od deset policajaca, među kojima je bilo i policajki, pokušalo da „opasne momke“ ukloni sa bine koja se nalazila ispred Gradske kuće na kojoj se tada pojavio prvi grafit – „Čanak ustaša“. Malobrojni policajci pokušali su da umire huligane, ali im to zbog nedovoljne opremljenosti, s obzirom na to da su bili u pitanju pozornici, nije pošlo za rukom.
Prvenstveno je stradao jedan od štandova manifestacije Exit, koji svojom marketinškom kampanjom promioviše otvaranje ka Evropi i svetu, a koga su huligani bukvalno zapalili i uz pretnje oterali devojke promoterke.
…i horizontalni pucanj policije
Tada je muzika, emitovana sa Gradske kuće, prekinuta, nakon čega su ka njoj poletele kamenice i flaše. I tada nastade haos.
Razularena masa je počela da kida asfalt, lomi izloge okolnih prodavnica, ali i klupe koje su im služile za probijanje vrata Gradske kuće i izloga. Kamenice su poletele ka policajcima koji su bili isterani sa Trga u pravcu Srpskog narodnog pozorišta.
Celokupna ograda rekonstrukcije topolovoda u centru grada postala je oružje huligana. Čak su i rovovi toplovoda služili za formiranje prave ratne zone.
Napadi na policiju usledili su u nekoliko talasa pored Mekdonalds restorana kada je policija bila prinuđena da upotrebi oružje.
Nekoliko hitaca ispaljeno je u vazduh, a kako se vidi na snimcima televizije Apolo, jedan od policajaca je pucao i u masu. Huligani su ustuknuli, ali su neki od njih u krvi ostali na zemlji. Jedan metak se zario i u zid obližnjeg stana u Balzakovoj ulici.
Istražni sudija Okružnog suda u Novom sadu Miroslav Alimpić naredio je hitno balističko veštačenje zrna izvađenog iz leđa Mladena Tokina iz Veternika s obzirom na to da još nije utvrđeno kako je zadobio ustrelnu ranu u desnu slabinu.
Mladen je dopremljen na Institut za hirurgiju gde je hitno operisan i prebačen na intenzivnu negu jer se i dalje nalazi u stanju životne opasnosti. Sa njim je na hirurgiju dovezen i Mihajlo Mihajlović (1983), koji je stigao s prelomima gornje i donje vilice i potresom mozga. Pored njih na hirurgiji je zbrinuto još 12 pacijenata.
Na opasku upućenu policiji zašto ne pozivaju pojačanje odgovoreno nam je: „Nemamo ga, jer nismo očekivali ovako nešto!“
S obzirom na to da je policija ostala zatečena, poput putara koje iznenađuje sneg u januaru, bili su prinuđeni da ostanu po strani dok su huligani razbijali Gradsku kuću, Vojvođansku banku, Mekdonalds restoran, kao i prodavnice iz kojih su iznosili sve što su stigli. I sve to pod sloganom napisanim crvenim sprejom na zgradi Vojvođanske banke: „Ovo je za Vukovar“, uz potpis „V. Šljivančanin“.
Policijsko pojačanje je stiglo tek oko pola deset nakon čega je Trg zauzela četa interventne policije za koju su zvaničnici policije kasnije saopštili da je brojala sto policajaca iako potpisnik ovih redova nije stekao utisak o tolikoj brojnosti.
Huligani su potisnuti sa tri strane tako da su podeljeni u više grupa od kojih je najbučnija prešla na Bulevar Mihajla Pupina gde je u potpunosti blokirala saobraćaj. Tu grupu policija nije dalje pokušavala da razbije, ali se žestoko obračunala sa huliganima potisnutim u Zmaj Jovinu ulicu.
Interesantno je da se pripadnici žandarmerije nisu pojavljivali jer su, prema rečima policijskih zvaničnika, vikend provodili izvan Novog Sada, dok su njihove kolege iz interventne organizovale poteru po gradu. Naime, tokom večeri dolazilo je do sukobljavanja huligana i policije i u širem delu grada.
Bilans povređenih policajaca je 19, a četvorici od njih je ukazana pomoć na urgentnoj hirurgiji.
Epilog priče su osude događaja koje stižu sa svih strana, a naročito od političkih stranaka od kojih je Liga socijaldemokrata Vojvodine direktno optužila Srpsku radikalnu stranku za organizovanje „Kristalne noći“ koja je, prema njihovim rečima, pokazatelj da naše društvo srlja u fašizam. S druge strane, ni policija nije bila pošteđena kritika, a naročito zbog činjenice da je upravo u Novom Sadu u policiju uloženo mnogo kako bi grad stekao titulu najbezbednijeg grada u okruženju.
Sudeći prema nedeljnoj kristalnoj noći, očigledno je da će kampanje i iluzija Novosađana o svom bezbednom gradu i gradu kulture ostati samo misaona imenica.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
