U termoelektranu Kolubara B do sada je uloženo 375 miliona dolara, ali kako strani investitori nisu zainteresovani za njen završetak, razmišlja se da im se ponudi nov projekt, treći blok elektrane u Obrenovcu. Da li će milioni dolara propasti, pokazaće studije i analize, ali već se pokazuje da ćemo samostalno odlučivati o investicijama – kada budemo imali novac
Poznato je da je u nas situacija sa strujom kilava. Prognoze kažu da će biti još kilavija jerbo je prosečan vek naših elektrana postao natprosečan, do 2010, samo u Obrenovcu, ugasiće se postrojenja koja daju 600 megavata. Zato se razmišlja o izgradnji novih kapaciteta. Međutim, to što mi razmišljamo nije od nekog značaja jer su stranci, investitori, mišljenja da nam novi kapaciteti nisu potrebni jer je energetski bilans u regionu zatvoren, pa ako nam struje bude trebalo možemo da je uvozimo.
Međutim, mi odlučili da planiramo, i stručnjaci preporučuju izgradnju novog termokapaciteta. Ali, ni to neće ići lako, pojavila se dilema – da li privesti kraju TE Kolubara B u Kaleniću kod Uba, u koju je investirano 375 miliona dolara, ili graditi blok B3 u obrenovačkom TENT-u (Termoelektrana „Nikola Tesla“). Analize će pokazati šta je opravdanije i da li je i samo analiziranje bacanje novca, jer je onaj ko ima pare već rekao da nije zainteresovan za investiranje.
Ali, u analizu se već krenulo, predsednik Upravnog odbora EPS-a Nikola Rajaković rekao je da će odluka biti doneta uskoro. Rekao i da će sve rešiti stručnjaci. Još rekao, tačnije izjavio, da su u Kolubari planirana dva bloka po 350 megavata, da je utrošeno 375 milona dolara, da treba još 400, da je nevolja što je ugrađena oprema zastarela, da je za novi blok u Obrenovcu, snage 800 megavata, potrebno nešto više od milijardu dolara i da neće biti problema, što se para i kredita tiče, čim EPS stane na noge.
NjIHOVI I NAŠI PARAMETRI: Onda i ostali uzeli da se kažu. Kad se čulo za dilemu, u Ubu organizovali tribinu da se razreši dilema, jerbo je dilema zbunila i izazvala uznemirenje građana i vlasti. Pozvani relevantni subjekti. Prvo informisano o Kolubari B: 700 megavata električne, 760 termičke snage, vrednost 700 miliona dolara. Gradnja počela 1987, 1991. Svetska banka dala kredit od 300 miliona, zbog našeg stanja 1992. zaustavljena realizacija projekta. Četiri godine kasnije odlučeno da se nastavi, 1997. sto miliona kredita od Češke za čeličnu konstrukciju, generatore i transformatore. Treba još 400 milina dolara i tri-četiri godine. Termoelektrana je locirana na području ugljenokopa, blizina kopova omogućava bezbedno odlaganje pepela i šljake, na gradilištu trenutno stacionirano 35.000 tona opreme.
Reč dobili gosti i domaći. Direktor Kolubare Mile Mazalica izneo da odluka o zaustavljanju gradnje nije doneta, ali para nema. Predsednik opštine Ub Sava Sarić rekao da lokalna zajednica mora, što se tiče elektrane, znati na čemu je, ugalj se iskopava, horizonti se ne šire. Direktor Sektora za razvoj i investicije u EPS-u Ljubo Maćić objasnio, kad je doneta odluka o izgradnji Kolubare nije bilo dileme treba li struje, u investiranje išlo 600 miliona dolara, sad se sve promenilo, para nema, mora se osposobiti ono što može da radi. Oni koji daju kredite drže da potrošnja neće rasti, te da nisu potrebni novi kapaciteti. Međutim, ići će se na analizu, šta je opravdanije, Kolubara ili Obrenovac, analize do početka sledeće godione.
Izjavi se i pomoćnik ministra energetike Ljiljana Hadžibabić, kad god bi došli investitori, oni rekli, evo Kolubare B, ali ovi ni da čuju, treba da dokažemo da nam je potrebna nova snaga. Kolubara je u svim papirima, u svim planovima, da su naše pare, radili bismo šta hoćemo, ovako treba da dokažemo šta je najisplativije, njihovi parametri nisu kao naši. Onda raniji predsednik UO EPS-a Naumov rekao nešto o nedostatku energetske politike, (ne)stabilnosti društva, energetskoj zavisnosti… Predsednik UO TENT-a Ljubiša Brkić rekao da upravni odbori ne odlučuju o finansiranju, ali da je on lično za nastavak gradnje Kolubare jer ne treba baciti 400 miliona dolara. Rekao i da Zapad ne zna da nas proceni, potrošnja struje neće padati nego će rasti, i rekao da je TENT prošle godine proizveo 17 milijardi kilovata struje, od čega je državi, na porez, otišlo tri milijarde, i upitao gde su pare.
Pomenuti i oni koji prave profit od izvoza struje, 20.000 radnika koji su višak u EPS-u, ušteda na troškovima, loša naplata struje, da je rizik ulaganja prevelik, da je zato kamata na kredite deset odsto, da je za sve pitanje, da li ćemo se kao zemlja popraviti… eto, kad je počinjana Kolubara, kredita bilo na izvol’te, sad nema… Pa šta će biti sa Kolubarom, ili će se nastaviti izgradnja ili će se baciti 400 miliona dolara? Prvo, jašta nego posredno, odgovorio Maćić, svako donosi odluke o kapacitetima kojima raspolaže, kad EPS bude imao pare i on će odlučivati. Onda se rekla Hadžibabić, TENT se sam dosetio da bude konkurencija Kolubari, oni Kolubaru nude na ulaganje, ali niko neće, zbog onog što je uloženo teško razmrsiti šta je čije, zato će, moguće, sa novim blokom u Obrenovcu lakše ubediti strance na ulaganje. Javila se i publika, lično DHSS pripadnik, do prevremenih izbora privremeni predsednik Uba Zoran Matić, to ne može tako, narod neće trpeti da se kopa utroba Tamnave a da nema satisfakciju za to, spremiće se da zaštite Tamnavu, a oni neka gledaju šta će i kako će.
SIJA SE KO OGLEDALO: Odemo do elektrane Kolubara u Kaleniću. Ima put, ima tabla, ima infrastruktura, vide se dva visoka tornja, kran, upravna zgrada u funkciji, to sve prostrano, direktor Mazalica u prostranoj kancelariji. Šta ima, nije doneta odluka o zaustavljanju gradnje, ali, sve stoji, nema para, sve je stvar države i njene strategije u oblasti energije, koje nema. Prisutni su u srednjoročnom planu EPS-a, postoji dilema Kolubara ili Obrenovac, usvojen Programski zadatak o opravdanosti Obrenovca i stanju u Kolubari. Dve studije, pošto, po 300.000 dolara. Kad se urade analize, videće se šta će. Oprema je u dobrom stanju, održava se, prošle godine za troškove investitora i održavanje opreme otišlo dva miliona dolara. Urađeno dosta, pripremni radovi, saobraćajnice, infrastruktura, prateći objekti, skladišta, pruga, dopremljena kotlovska oprema, čelična konstrukcija, postavljena oba blok-transformatora… Očekuju odluku o sudbini elektrane da oprema ne propadne, već zastarela oprema za merenje, regulaciju i upravljanje plaćena 11 miliona dolara. Nezgoda je što je region pokriven električnom energijom, druga nezgoda – država nema energetsku strategiju.
Da krenemo, kad u prostranim hodnicima prostrane upravne zgrade spazimo poznat lik, lično bivši i socijalistički predsednik Uba, bivši narodni poslanik, bivši ovo i ono, Dragiša Janković, na radnome mestu u Kolubari, nešto sa finansijama. Nije u kabinetu, bio, sad je u kancelariji, takve promene. Dragiša se razume u temu, ne kaže da se Mile ne razume, ali ne može Mile da kaže. On će da kaže, ne mogu se porediti Kolubara, u koju je toliko uloženo, i treći blok u Obrenovcu, koji nije ni počet, to je kao da se porede majka sa tek začetim detetom i ona u petom mesecu trudnoće, i sad Kolubara, sa tolikim stomakom, treba da abortira. Zastarela oprema, ma kakvi, eno kotla, laik da pogleda vidi da je sve u redu, sija se ko ogledalo. Normalno da je socijalista, ost’o gde je bio, jedini on socijalista, jedini ost’o socijalista, ali evo Svete, Sveta nije ni u jednoj partiji. Sveta Kujundžić bio glavni inženjer na gradilištima mnogih elektrana, u zemlji i svetu. Sveta ima procenu, ovakvo ministarstvo i rukovodstvo, ma pusti, nema to pojma. Sve sam lobi, gas, nafta, struja, grdne pare se vrte. Pa valjda je prednost ako je elektrana na kopu, a ne 40 kilometara od njega, sad se odustalo i od toplifikacije, iako je ona bila prioritet kad su dobijane pare od Svetske banke. Šta da priča, pa 20.000 radnika u EPS-u je višak, samo od tih para elektrana od 100 megavata godišnje. A zašto se ne zna cena kilovata struje na pragu elektrane, zato, sve sam lobi, sve samo foliranje…
Kad se već zaoštrilo, okrenemo, pa telefonom, i Batićevog pripadnika Matića, obeć’o izjavu, kakvu, samo ako smemo da objavimo, velimo, da čujemo, kad, razmislio, ne bi sad, da mi napišemo pa će on reagovati. Legitimno, sa pečatom i legalno.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
