Kako su hapšeni mladi anarhisti, kako su se proveli u policijskoj stanici i šta je bilo posle
Nekolicina članova Anarho-sindikalističke inicijative, po završetku protesta koji je organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije 25. juna, stajala je na Terazijama, kod hotela Moskva, sa sve transparentima i zastavama i raspravljala kuda dalje: kući ili negde na piće. Sa njima je bio student Fakulteta dramskih umetnosti koji je snimao dokumentarac o njima kao svoj diplomski film i njihova poznanica, u ranoj trudnoći, majka dvoje dece.
U jeku diskusije, kako je jedan od njih ispričao za „Vreme“, prišla su im dva policajca u civilu, na „blic“ se legitimisali, odnosno na tren pokazali značke, zahtevajući da vide šta piše na zastavi. Mladi anarhisti su za uzvrat tražili da bolje pogledaju značke, brojeve naročito. Zbog te neviđene drskosti, policajci su konstatovali da su ovi pijani i zatražili im lične karte. Sagovornik „Vremena“ Ratibor Trivunac taj dokument za identifikaciju nije imao pa su policajci radio-vezom pozivali „maricu“ a bundžijama saopštili da su svi uhapšeni. Na pitanje zašto, dobili su zagonetan, nimalo milozvučan odgovor da će im „sve biti jasno u stanici“.
Student je u tome video dodatni materijal za svoj film, ali mu je policajac bez pardona oduzeo kameru. Kad je marica stigla i bilo definitivno jasno da je stvar ozbiljna, jedan od uhapšenih je, nimalo anarhistički, pokušao da pozove advokata mobilnim telefonom u čemu ga je policajac sprečio zavrtanjem ruke, oduzimanjem telefona i uz bubotke ubacio u policijski kombi sa rešetkama na prozorima. Ostali, uvidevši da je vrag odneo šalu, pošli su za njim bez opiranja.
Na ulazu u zgradu policije u uluci 29. novembra, priča dalje, dobrodošlicu im je poželeo policajac sa značkom broj 104384 obećanjem da će mu, Ratiboru Trivuncu, gurati pendrek u sve otvore na telu. U Odeljenju za javni red i mir ponovo su zahtevali da pozovu advokata i dobili odgovor da za to „ima vremena“. Prošetali su ih, uz po koji šamar, kroz nekoliko soba gde su im uzimali podatke, fotografisali ih i ovlaš ispitivali. Na kraju, sve su ih skupili u inspektorskoj sobi u kojoj je, na jednom zidu, visio plakat „Svaki Srbin je Radovan“ Otačastvenog pokreta Obraz. Tu im je saopšteno da se mogu osećati slobodnim svi osim Ratibora i trudnice jer su „vređali policajce“. Ostalima su vratili transparente i zastave, mobilne telefone i ostale oduzete sitnice a studentu kameru i kasetu, ali sa obrisanim delom na kome je bilo zabeleženo hapšenje. „Trudnicu su zadržali samo zato što nije iz Beograda već iz Priboja na Limu“, tvrdi sagovornik Vremena.
Tada im je dozvoljeno da pozovu advokata i oni se obraćaju Fondu za humanitarno pravo. Onda su ih razdvojili. Da bi izbegla eventualne grubosti, trudnica ih je upozorila na svoje stanje na šta joj je uzvraćeno sa „P…. pribojska, ovde si došla da protestuješ.“
„U prisustvu advokata policajci su bili ljubazni“, kaže Ratibor. „Uzeli su mi izjavu, pretresli stan u kome nisu našli ništa kompromitujuće, šta god to bilo.“ Potom su ga vratili nazad u policiju i zatvorili u ćeliju, „memljivu, smrdljivu, sa stalno uključenim neonskim svetlom i golim daščanim ležajem“ gde su već bila dva pritvorenika. „Pravo je čudo“, kaže, „kako se čovek brzo navikne na smrad i uspe da zaspi.“
Oko jedan sat posle ponoći odveli su ga ponovo na saslušanje gde je morao da odgovara na mnoga pitanja: kakva je to organizacija, šta rade, ko su aktivisti, s kim iz inostranstva sarađuju, da li on plaća advokata, u kakvim je odnosima sa Fondom za humanitarno pravo i Natašom Kandić, ko nju finansira, šta je radio 5. oktobra i ko je tada bio glavni… Tada mu je, kako kaže, jedan od inspektora sa nadimkom Lovac, nezadovoljan dobijenim odgovorima pretio da će zvati „obrazovce“ da ga premlate, što će oni „jedva dočekati“. Za vreme ispitivanja, nastavlja, načelnik odeljenja mu je svako malo udelio pokoji očinski savet začinjen istim takvim šamarom.
Posle otprilike sat i po, vraćen je u ćeliju gde je morao da odsluša poduže predavanje zatvorskog čuvara o ljudskim pravima i Veselinu Šljivančaninu. Na kraju monologa, čuvar je konstatovao je da su „svi oni isti, da rade protiv srpstva, Crkve i pravoslavlja, a za sataniste“, te da je on, Ratibor, „tipičan špijun“.
Za to vreme trudnica je držana u drugoj ćeliji, sličnih karakteristika kao što je bila i njegova. Celu noć je povraćala uz povremene napade histerije. Molila je čuvara da joj da neko ćebe, da proba da zaspi, tražila lekara… Bezuspešno. Nije uspeo da ga umilostivi ni inspektor koji je Ratibora sprovodio na saslušanje i vraćao nazad, bar za ćebe.
Dok su išli hodnicima, inspektor „dobrica“ objasnio mu je kako se valja ponašati u kontaktu s policijom i otkrio mu tajnu zašto je tu gde jeste: „Treba se pažljivo ophoditi prema policajcima: nipošto ne treba insistirati na pravima, nego se samo smeškati i biti fin.“
Ujutru su oboje privedeni, sa krivičnom prijavom, istražnom sudiji Prvog opštinskog suda. Tu su, uz prisustvo advokata i tužioca saslušani, dali iskaz i potom pušteni. Nije im, međutim, saopšteno da li će biti podignut optužni predlog ili ne. „Ponovio sam sve što sam rekao sada i što sam tokom saslušanja rekao u policiji, sa svim detaljima. Imam utisak da samo što se nisu krstili“, rekao je na kraju razgovora o ovom događaju sagovornik „Vremena“.
Za vreme sindikalnih protesta jedna skupina, koja je nosila crno-crvene zastave, u toku protestne šetnje zastala je ispred Skupštine Republike Srbije, sa ciljem da provocira policajce koji su zgradu obezbeđivali, bezrazložno ih vređajući. Procena je bila da ne treba odmah reagovati, već je grupa, kako mi u policiji to kažemo, operativno pokrivena. Grupa je praćena da bi u pogodnom trenutku, u ovom slučaju na Terazijama, bila legitimisana, ne bi li smo saznali ko su oni. Prilikom legitimisanja članovi grupe su pružili verbalni otpor: prvo pasivan, kasnije agresivan, sa izuzetno povišenim tonom. Kada sam ja, po pozivu mojih operativaca, došao da vidim šta se događa, Ratibor Trivunac, očigledno vođa grupe, rekao mi je: „Ko si ti u ovoj zemlji, šta hoćeš?“ Predstavio sam se i upozorio ga da spusti ton. Tada je počeo da viče: „Do sada si bio policajac a od sada se smatraj uhapšenim i nikad više policajac nećeš biti.“ Rekao je, takođe vičući, da će „preduzeti akcije da pokaže kako policija ovoj zemlji nije potrebna“ kao i da će se „tek videti kakvu igru on igra“. Kada je priveden u policiju izjavio je da se kaje što je učinio šta je učinio. Privedena žena, D.R. iz Priboja na Limu, bila je posebno agresivna, grebala je, psovala i pljuvala policajce. Sve što sada vama govorim navedeno je u krivičnoj prijavi protiv njih dvoje. O šamaranju nema ni govora niti je bilo ikakvih razloga za tako nešto. Jedna stvar, međutim, mora biti jasna: policija će uvek profesionalno reagovati i takva nedolična ponašanja sprečavati.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
