Rodoljub Šabić odbija da se odmah posle ostavke bavi kritikama na račun vlade, Živkovićev kabinet nastavlja rad, SDP odlučuje da li će predložiti novog ministra, a mediji spekulišu
Situacija je sasvim regularna: ministar je podneo ostavku, ali vlada neće pasti; reč je o ličnom činu, ali sa političkim razlozima; premijer je o svemu obavešten još pre mesec dana, ali sasvim prijateljski; u biračkim spiskovima jeste bilo mnogo grešaka, ali predsednički izbori nisu bili neregularni; ministar u ostavci ne želi da se odmah bavi kritikama na račun vlade, ali nije zadovoljan ni učinkom spostvenog ministarstva; Socijaldemokratska partija će tek odlučiti da li će dati kandidata za upražnjenu funkciju, ali to neće biti Slobodan Orlić; u pripremi je novi izborni zakon, ali su netačne spekulacije o njegovoj sadržini. Zbunjeni su i dalje zbunjeni, opredeljeni nemaju razloga da promene mišljenje – serijal se nastavlja do izbora, koji će biti onda kad im bude vreme.
Jedino je malo teško poverovati da je ceo spektakl smišljen samo zato da bi novinari i po vrućini imali šta da rade.
Obrazlažući ostavku na mesto ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Rodoljub Šabić demantovao je u ponedeljak spekulacije prema kojima je praktično prinuđen da napusti ministarsku funkciju, zbog preterane prilježnosti u sređivanju biračkih spiskova. Ostavku je, tvrdi, još pre mesec dana podneo premijeru Zoranu Živkoviću „zbog nedovoljno brzog reagovanja na afere koje su opterećivale rad vlade i stranačkog egoizma u meri koja je teško prihvatljiva“. Odluku je doneo bez konsultacije sa vrhom stranke, a predsedništvo SDP-a na zatvorenoj sednici 21. jula odbilo je njegovu ostavku i na funkcije poslanika i člana predsedništva stranke. Nakon toga, a pre odlaska na odmor, 1. avgusta, ministar u ostavci je, kako tvrdi, naložio opštinama da ponovo pregledaju biračke spiskove – sve to uz potpunu podršku premijera Živkovića.
Šabić je ponovio i da njegova ranija izjava da je u birački spisak uneto više od pola miliona korekcija ne znači da je u spiskove ubeleženo toliko nepostojećih birača – a to bi predstavljalo potvrdu tvrdnje Demokratske stranke Srbije o neregularnosti predsedničkih izbora u Srbiji prošle jeseni.
Skepticima to, ipak, ne mora da bude dovoljno: em je ministar podneo ostavku, baš onako kako su unapred najavljivali mediji koji su objasnili i da razlog leži u biračkim spiskovima, em je ostao nedorečen i suviše načelan u obrazloženju tog „ličnog čina“, em u njegovom ministarskom kabinetu niko drugi nije bio spreman da govori o stanju biračkih spiskova „do sledeće sedmice“. A i Mlađan Dinkić, ambiciozni potpredsednik G17 plus, samo par dana ranije „uskočio“ je sa izjavom prema kojoj je ta stranka pre nekoliko meseci, „na osnovu neopreznih izjava nekih ljudi iz DOS-a“, došla do saznanja da je broj birača koji se trenutno nalazi u biračkim spiskovima uvećan za nekoliko stotina hiljada.
Pre nego što je Šabić potvrdio da je dao ostavku, čak su i neki članovi vlade, u komentarima medijskih najava odlaska ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ocenjivali kako bi Šabićeva ostavka mogla dovesti do pada vlade, na radost zagovornika prevremenih izbora. U nedelju je, međutim, premijer Živković u poznatom stilu objasnio da će „izbori biti kada im bude vreme“, najavivši, pri tom, da će ta stranka pred koalicione partnere izaći sa predlogom novog izbornog zakona koji „neće biti čarobni štapić, ali će nuditi rešenja koja Srbiju predstavljaju kao multietničku državu“. Živković nije otkrio detalje vezane za izborni zakon koji priprema DS, a Šabić je, podsećajući na svoje ranije izjave da ne postoji DOS-ov predlog mešovitog izbornog zakona, o kome se spekuliše već duže vreme, u ponedeljak rekao da mu nije poznata sadržina predloga DS-a i da se njegova tvrdnja o „stranačkom egoizmu“, kao razlogu broj dva za podnošenje ostavke na ministarsku funkciju, ne odnosi na pripremu izbornog zakona.
Kakvo se zamešateljstvo krije iza priča o mešovitom izbornom zakonu? „Pouzdani izvori“ navode tri varijante izbornog zakona: prema jednoj, 180 poslanika biralo bi se po većinskom sistemu, 50 po proporcionalnom, a 20 mesta bilo bi ostavljeno za nacionalne manjine; druga varijanta predviđa da se 210 poslanika bira po većinskom, a 40 po proporcionalnom sistemu; a treća je najlakša za pamćenje – po 125 poslanika biralo bi se prema svakom od dva sistema.
Cela priča mogla bi delovati čudno, s obzirom na to da su sve stranke, članice izvornog DOS-a, još 1999. godine podržale predlog CeSIDa, koji predviđa proporcionalni izborni sistem, Srbiju kao jednu izbornu jedinicu i cenzus od dva odsto. Promena u raspoloženju bi, međutim, mogla imati sasvim pragmatične razloge, jer velikim izbornim strankama više odgovara većinski izborni sistem, što pokazuje primer iz 1990. godine. Tada je Socijalistička partija Srbije, zahvaljujući, većinskom sistemu, sa nešto više od 40 odsto glasova, osvojila preko 70 odsto mesta u parlamentu. Prema tvrdnjama oponenata aktuelne vlasti, na istom tragu stručnjaci (dela) DOS-a sada kroje predlog izbornog zakona, koji bi aktuelno raspoloženje birača pretvorio u sastav parlamenta po meri naručioca predloga.
I nije baš da zagovornici uvođenja, bar delimičnog, većinskog sistema nemaju nikakve argumente: taj sistem, naime, omogućava glasanje za određenu ličnost, a ne za stranku, odnosno postojanje jače veze između biračkog tela i izabranih poslanika. Pobornici mešovitog izbornog zakona kažu da bi se na taj način kombinovali kvaliteti većinskog sistema (upoznavanje birača i kandidata) i proporcionalnog sistema, koji je, prema kritičarima, bezličan, ali bolje odražava raspoloženje građana – naročito u situaciji kada se na izborima pojavljuje veliki broj stranaka.
Portparol već pomenutog CeSIDa, Marko Blagojević, međutim, sklon je da se složi sa ocenom da bi uvođenjem mešovitog izbornog sistema, zapravo, bile kombinovane mane dva sistema. On želi da veruje da je reč o „probnom balonu“ puštenom u svrhu testiranja raspoloženja javnosti: onoliki demantiji informacije o postojanju predloga mešovitog izbornog zakona, prema njegovom mišljenju, mogli bi da znače da odluka nije definitivna. A eventualno odustajanje od sporne ideje, prouzrokovano brojnim kritikama u javnosti, bilo bi, zapravo, dobra vest, koja bi značila da vlast nije autistična, kako joj se često prebacuje. Tako da sad samo valja sačekati da se ta vest i zvanično objavi.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
