Ministarka, sestrić i ujko

U G17 plus su nanišanili i ministarku saobraćaja Mariju Rašetu-Vukosavljević. Između ostalog, kao što je javnosti poznato, optužena je da je kao član Upravnog odbora Fonda za razvoj Srbije omogućila kredit muževljevoj firmi u Bajinoj Bašti. Za istinu baš raspoloženi mediji na prvim stranama objavili su i ministarkinu vikendicu na Pašnoj ravni, te nov asfalt do nje. Kako bilo, ministarka i muž su, javno, sve podveli pod notornu laž i linč protiv jednog ministra. Ministarkin muž Vladimir nema nikakve veze s firmom koja je dobila kredit, suvlasnik je njegov otac Vidoje. Bilo je onih koji su već ispratili ministarku, ali u prošlu nedelju bio Glavni odbor Demokratske stranke, Marija je iz prvog reda mogla da čuje da se stranka više neće obazirati na napade, čak će na njih odmahivati rukom, odlučeno da se tako odgovori onima koji proizvode afere, i na taj način vrše pritisak na ljude u Vladi Srbije koji rade po dvanaest sati dnevno.

Da je sve tendenciozno, i zna se s kakvim ciljem, sa lica mesta i istraživački, i za istinu raspoloženo, potvrdila Karić televizija, reč dobili i ministarkinog muža otac Vidoje, i sestrić mu i ortak što se isto zove Vidoje. Takoreći dvotačka na slučaju. Kad je tako, ajde da stavimo još jednu tačku, da se i mi uhvatimo u koštac sa temom, kako nego na licu mesta, kako nego u direktnom kontaktu.

VIDOJE I BURAZER: Dakle, Pašna ravan, negde na sredini između Valjeva i Bajine Bašte, skoro hiljadu metara visine. Posle stotinak metara od magistralnog puta, asfaltom, kuća Vidoja Vukosavljevića. Izlazi mu žena, Vidoje u pekari, po Vidoja, predstavljamo se, vraćamo, ako smo došli, da i on kaže, a ne ozgo slikaju i samo prođu kolima. Kuća, vidi se, velika. Sedamo u prizemlje, u zastakljen trem, namerno stavio staklo i uramio, neka se beče i pričaju da je Marija pokrala državu. Visok, držeći, ne skida slamnati šešir, sad će da kaže, ‘de je tu novinarska etika, i u sudu saslušaju drugu stranu. Kuću počeo još ’79, sa bratom, poslednjih godina renovira, ali ima tu još da se ispriča.

Nisu oni tikva bez korena, deda, pradeda, sve dobri ljudi, bili kmetovi, a zna se šta je kmet, nadimak im Kokori, gde god kažeš da si od Kokora, skidaju kapu. U penziji, vratio se ’95, bio upravnik restorana u Studentskom gradu, drž’o i diskoteku, kiosk, četiri kluba u četiri doma, burazer bio upravnik na Karaburmi. Zajedno podigli kuću, slali najkvalitetniji materijal, kakav je to materijal bio, pokazuje malter, da zagrebeš vidi se stari zid. Brat umro, uzeo da renovira, deformisalo se, promenio krov, udario jedan zid iznad terase, tu i ovde, ali sve ostalo u istim dimenzijama, i sad kažu Marijina vikendica, ma kakvi. Pa u Titovo vreme nije podnosio račune o poreklu imovine, gde sad.

Asfalt, jeste, asfalt urađen prošle godine, ali kakav asfalt, kakva Marija, njima nije ni trebao asfalt, asfalt ide u selo, 11 kilometara, na put prema Mravinjcima, Kosjeriću. Pa Labus dobio za predsednika jedino u ovom selu, zbog Marije i Vladimira, i sad tako. Kakve veze ima Marija, pita ženu koje godište beše Marija, ’62, odgovara, a Vladimir ’61, ne pita je za Vladimira, znači kad je kuća početa imala 17 godina. Marija nije, uključuje se supruga, ni videla kuću do ’86, kad je ovde došla sa Vladimirom i noćila. Pa valjda su morali nešto napraviti za svog radnog veka. Ceo život štedeo, voli ovde, i ovde napravio, što ne bi imao veliku i udobnu kuću, nema štalu, nema pomoćne zgrade, svaka kuća je velika kad se gradi, a mala kad se završi. Koliko je samo građe prod’o, rakije, deviznu knjižicu ima od ’69, sinu ovde pravio ispraćaj u vojsku, i trubači bili. Da nisu radili, ne bi zaradili, bezveze napadaju decu, da je kako pričaju, ne bi u kući pazili majku od ’95 godina, nego bi dali pare da drugi brinu o njoj.

NIKO NEĆE DA NAPLATI: Njemu put i nije bio potreban, jeste urađen prošle godine i vodi u selo, o tome Miloš Kosić rekao za televiziju, nije upamtio, ima ljudi na radu u Švajcarskoj, oni učestvovali, a i kad je Đinđić bio na televiziji, gledali preko satelita, pitali može li asfalt u četničko selo, i dobili asfalt, pare dala Republika, i još ko… Vidoje Baratović je sin njegove sestre od strica, to je preko brda, i do njih vodi asfalt, ali tamo niko ne živi. Sve što piše nije istina, istina je što on kaže i što će reći sestrić Vidoje. Dao sestriću 5000 dolara da registruje firmu, sad ortaci, to Vidoje bolje zna, oko diskoteke, zgrade i kredita, sa kojom kamatom, valjda vraća redovno. Prvo razmišljali o farmi ovaca, ali isprečile se mnoge stvari, seljaci tražili mnogo za zemlju. Šta ima veze Marija, vidi se da ovo teško podnosi, a nije Marija bez veze, zna se šta je radio Vladimir a opet je Milošević odlikov’o, za mostove. Fotografišemo ga ispred kuće, pokazuje neke kablove, materijal, ima još da se radi, hoće ljudi da pomognu, skoro bio jedan, neće da čuje da naplati, kaže kako kad mu snajka ministarka.

Posle spuštanja Drina i Bajina Bašta, objekat Vidoja Baratovića u centru, ispod Robne kuće. Velika nedovršena zgrada, u prizemlju, na ulazu u noćni klub tabla firme „Baratović – Vukosavljević“, levo znak noćnog kluba Frateli. Dok obilazimo veliku zgradu, čekamo vlasnika, jedan iz pik-apa pita, jel’ slikamo mafijaša, video na televiziji, svi ga podržavaju, lažu, niko ga ne podnosi. Izlazi Vidoje Baratović, oniži, ošišan do u glavu, sad ust’o, radio do jutra. Odlazimo u centar, drži kafić u zakupu. Odmah da kaže, sve dozvole ima, sve je regularno, čista je laž da ima objekat u suvlasništvu sa Marijom. Objekat udruženim sredstvima gradi porodica Baratović, tri brata i sestra, novac zaradili u Švajcarskoj, imaju tamo 150 godina staža, i sve zakonski pokriveno, zna se šta je čije. A što se tiče samog noćnog kluba, klub opremio u saradnji sa ujakom Vidojem, kad je napravio firmu nije imao za ulog od 5000 dolara, dao ujak, koji je iskusan ugostitelj, častan i pošten čovek. Predvideo da izgradi tržni centar, ali potražnja za lokalima mala, pa će biti motel sa apartmanima. Noćni klub radi kao diskoteka, do četiri ujutro, treba da napravi neki program da privuče goste iz regiona, kakav program, tematske večeri, gostovanja, pevači različitog ranga i branše.

RAD I DEMOKRATIJA: Kredit dobili od Fonda za razvoj za osnovna sredstva za farmu ovaca, ali odustali, podneli nov zahtev i dobili kredit za obrtna sredstva, tri miliona i sto hiljada dinara, na tri godine, kamata devet odsto. Još 13 firmi dobilo kredit od Fonda. Sve pričaju oni koji ne rade ništa, takvi Srbi, sve mogu da oproste samo ne uspeh, svi misle pokr’o, ne gledaju koliko radiš, nego šta imaš i kako izgledaš. Jeste kamata relativno visoka, ali on je hrabar čovek, ima obraz i poslovna banka je dala garanciju.

Da odemo i do objekta, može. Otključava, u podrumu objekta diskoteka, nekoliko velikih šankova, deo sa foteljama, napolju ogromna bašta, planira fontanu, pokazuje rukom, dovde bratovo, ovo sestrino, sve se zna. Da ga slikamo, bolje napolju, uz znak kluba, staje uz znak Frateli, debeo zlatan lanac pokrila mu „adidas“ jakna, njegovo geslo je – nema demokratije bez rada.

Ima li još ko šta da kaže. Predsednik opštine, demokrata, Boban Tomić veli da je tu, što se opštine tiče, sve čisto, predsednik odbora G17 plus Milan Dragojlović da oni nemaju veze sa optužbama, da je sve došlo odozgo, jedino bivši predsednik opštine dr Milanka Božić, na čelu SPO-a, detaljnija, nema podatke o biznismenu Vidoju, ali je pitanje da li to može da se stvori za tako kratko vreme. Pitanje je i kako je dobio dozvolu da radi celu noć, i na čije zalaganje, zna se da je na vlasti krnji DOS uz podršku socijalista. Građani zgroženi, ružno komentarišu, ali sve se završava na pričama. Ne bi je iznenadilo da vlasnik ima sve dozvole, zna da ih dok je ona bila predsednik opštine, do izbora 2000, nije imao, moguće da je promenjen regulacioni plan. Tu gde je nikao toliki objekat bila predviđena zelena površina, Vidoje stalno dolazio u opštinu po dozvolu za tržni centar i, koliko zna, nije je dobio, posle to išlo ubrzano, pa videli smo objekat, preko 2000 kvadrata.