Pesnica na medijskoj trasi, ili da li je moguće dva puta ugaziti u istu reku
Bio je to višestruko koristan skup: dobar deo učesnika dobio je besplatne majice, a organizatori (pokret Otpor) odličnu medijsku promociju i to baš u vreme prerastanja u političku stranku. Provladini mediji mogli su da prikažu autentičnu sliku živih ljudi koji obeležavaju peti oktobar, dan kada je umesto „slobizma“ nastupio „dosizam“. Vladi nenaklonjena glasila, opet, mogla su od srca da se naslađuju uzvicima „ostavke“, „lopovi“ i slično, koje su isti ti ljudi uzvikivali prolazeći pored objekata u kojima obitavaju DOS-ovci. Monarhisti su dobili priliku da transparentno (na transparentu) objasne da je „kralj – spas za nas“, te da je u toku „godina đenerala Draže“. Odmah pored bili su i predstavnici dijaspore zastupajući svoje političke stavove, a nešto je zastupao i sindikat Telekoma. Svi zajedno, fino su prošetali nedeljni ručak, što je svakako zdravo. Temperatura je bila idealna (22 stepena Celzijusovih), nije bilo padavina, ali je vlažnost vazduha bila malo povećana.
Malo muke imali su organizatori, koji, zbog nečeg, nisu morali da objašnjavaju, recimo, da namera skupa nije bila obaranje vlasti, uprkos uzvicima negodovanja ispred srpskog parlamenta, zgrade na Terazijama u kojima se nalaze sedišta nekoliko stranaka članica DOS-a i RTS-a (ali ne i ispred privatizovane Politike). Ali, zato su morali bezbroj puta da ponavljaju da građane nisu pozvali na nedeljni sastanak „kod čestitoga Kneza“ da bi promovisali stranku koja tek što nije i zvanično registrovana i morali su da demantuju ocene da Otpor, baš kao i članice DOS-a koje zbog toga trpe baš otporašku prozivku, pokušava da u sećanju na 5. oktobar 2000, pronađe pogonsko gorivo za svoj put u svetliju političku parlamentarnu budućnost.
Jer, godišnjica petooktobarskih promena bila je i prošle godine, a Otpor je i tada imao mnogo primedbi na rad DOS-ovske vlade. Ali, tada nije bilo „tradicionalne šetnje medijskom trasom“ i poziva građanima da ponovo upotrebe pištaljke i trube, već je desetak aktivista tadašnje nevladine organizacije, noseći ogledalo sa porukom „Na greškama se uči“, prošetalo Knez Mihailovom ulicom i pored republičke, gradske i savezne skupštine.
Ovoga puta – zbog nečeg – ambicije (i troškovi) bili su znatno veći: u cilju „odbrane vrednosti 5. oktobra“, građani su pozvani u šetnju trasom kojom se onih godina najčešće hodalo protiv Miloševića. Otporaši su, iako su ranije tvrdili da su poslali u političku penziju simbol koji ih je proslavio, ponovo posegli za dobro poznatim zastavama sa naslikanom pesnicom. U zamenu za potpis za „Veliku knjigu odbrane Srbije“, koja bi trebalo da arhivira imena ljudi koji su učestvovali u smeni bivše vlasti, građanima su poklanjane majice („dres odbrane“) sa napisom „volim 5. oktobar“ i potpisima javnih ličnosti „koje su i danas stub odbrane 5. oktobra“ (što, kao i obično u takvim prilikama, nije teklo sasvim glatko, pa je bilo dosta mahanja rukama i galame zaslužnih građana uplašenih da će ostati bez obećanog im „dresa“).
Bilo je tu i nekoliko poznatih i vrlo uglednih ličnosti, za koje se spekuliše da bi mogli biti, bar neki od njih, u budućoj partiji (u prvom šetačkom redu viđeni su Zagorka Golubović, Čedomir Čupić, Božidar Prelević i Aleksandar Timofejev, koji se negde izgubio pre prolaska kolone pored RTS-a). Bilo je i bubnjara, mada ne tako mnogo i ne tako poznatih kao tokom „originalnih“ šetnji – ulogu neobično živahnog Dragoljuba Đuričića pokušao je da odigra jedan od poznatijih otporaša, Srđan Milivojević, koji je, lupajući u nešto poput poklopca, baš lepo pozirao velikoj grupi fotoreportera. Pištaljke i trube bile su glasne kao da je šetnji zaista prisustvovalo 15.000 građana, koliko je saopšteno na sajtu Otpora, mada bez objašnjenja kako toliko ljudi može da se sabije na prostor između Ateljea 212 i raskrsnice Svetogorske i Takovske ulice, gde su se, u jednom momentu, nalazili početak i kraj kolone. Glasan i savršeno uvežban bio je i uzvik „Olga“ u Svetogorskoj ulici, ispod terase na kojoj je, tokom demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića, redovno stajala simpatična opoziciono nastrojena bakica Olga. Terasa je ostala u mraku (što valjda ne znači da legenda Svetogorske ulice više nije tu), ali je otklonjena svaka potencijalna sumnja da Beogradom šetaju, sve protestujući protiv aktuelne vlasti, neke povampirene promiloševićevske i slične snage, stvarane tokom skorije ružne prošlosti. A sve se završilo jednostavnim razilaženjem, bez, u sličnim prilikama uobičajenih, zapaljivih govora i velikih obećanja.
Nedostajalo je, međutim, nekoliko stotina hiljada građana koji su preplavili beogradske ulice onog petog oktobra. Brojno stanje ovonedeljnih šetača nije se slagalo ni sa anketama javnog mnjenja, a naročito pisanjem jednog dela štampe, prema kome je veoma veliki broj građana nezadovoljan aktuelnom vlašću. Da li je to prouzrokovano procenom izostalih građana da od skupa koji je imao za cilj „odbranu vrednosti petog oktobra“ ne može biti nikakve vajde, ili u revidiranju tih vrednosti, ili u verovanju da je u pitanju promocija stranke koja im, možda, nije po volji, ili, možda one ankete i analize nisu bile baš najpouzdanije, pokazaće budući parlamentarni izbori na kojima će učestvovati i Otpor.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
