Vidno neraspoložen, Boris Tadić je prvo zatražio čašu vode. Pola sata kasnije, izrazio je zadovoljstvo i optimizam. Malo nakon toga, rekao je da ide da popije aspirin. Atmosfera tokom izborne noći u DS-u u potpunosti je odgovarala Tadićevom psihofizičkom stanju: najpre tmurna, potom ekstatična, a u konačnom zbiru nikom jasna
Kada je nosilac izborne liste Demokratske stranke 28. decembra uveče ušao u prepune prostorije stranke, činilo se da te izborne noći u Krunskoj 69 neće biti slavlja. Prva rečenica koju je neuobičajeno bled i vidno nervozan izgovorio Boris Tadić bila je: „Mogu li da dobijem čašu vode?“. Bilo je 22 časa i 19 minuta. Nekih pola sata kasnije, kada se već oporavljen i nimalo bled obratio prisutnima, malo je onih koji su očekivali da će se to obraćanje bazirati na tezi da je „sada jasno da bez Demokratske strane nema, niti će biti demokratske vlade“ i na ocenama da je postignut izborni rezultat „dobar, veoma dobar“. Tadićevo dobro raspoloženje u tom trenutku delile su, kako se čini, i stranačke kolege – međusobno komunicirajući osmesima i pobednički podignutim palčevima, čak su i nezvanično tvrdili da su „jako zadovoljni“ i da je pravo čudo što „vi novinari dižete frku“. Ipak, kada se gužva malo raščistila, isti taj radosni nosilac izborne liste je na pitanje šta će sad, odgovorio: „Idem da popijem aspirin.“
Što se tiče predstavnika stranaka pridruženih DS-u na izbornoj listi, „bratske“ stranke su bratski podelile i emocije u vezi s rezultatima. Predsednik GSS-a Goran Svilanović decidirano je ustvrdio da su „jedini pobednici ovih izbora DS i SPO“, a Tadićevo obraćanje propratio je uzvikom „Bravo, Borise!“. Nešto skeptičniji bio je predsednik DC-a Dragoljub Mićunović: u kratkom razgovoru za „Vreme“ istakao je da je „zadovoljan utoliko što su demokratske partije opstale i to kao nezaobilazan politički činilac“, ali da je „ipak očekivao više“. No, kako su na takve i slične (vrlo retke) konstatacije čak i najviši funkcioneri nezvanično isticali tezu „gde smo bili pre dve nedelje, ovo je super“, bilo je jasno da mesta razočaranju neće biti. Bar ne na adresi Demokratske stranke. I bar ne javno.
Tokom izborne noći, prostorije DS-a izgledale su bar isto toliko haotično koliko i emocije nosioca liste, kandidata na listi i stranačkih kolega. Skučen prostor, malo stolica (među kojima je pet bilo rezervisano za pripadnike obezbeđenja, ali su momci ipak ustupali mesta ukoliko ih lepo zamolite), kontradiktorne informacije sa svih strana. Da zlo bude veće, demokratama se ni posluženje nije baš „primilo“: više od sto prisutnih posluženo je s nekoliko flaša kisele vode i fante, kao i s dva tanjira rolovanog mesa i ćevapa. Informacije radi, takvo kakvo je bilo, posluženje je „planulo“ za tačno deset minuta (merili smo!). Da li je bar aspirina bilo u dovoljnoj količini, za sada nije poznato.
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
