Komentar
Lomljenje dece Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
U Srbiji se, tokom aprila, održavaju dva skupa vezana za poslovanje na internetu. Prvi je posvećen elektronskoj trgovini, održava se na Paliću od 21. do 23. aprila (vidi www.e–trgovina.co.yu) i ovo mu je četvrta godina postojanja. Drugi skup održava se 26. aprila u hotelu Hajat u Beogradu u organizaciji International Finance Group (vidi www.ifc.org, a o skupu više na www.elitesecurity.org/tema/48822) i tema mu je ulaganje u informacione tehnologije i internet u Srbiji.
Daleko od toga da je elektronska trgovina u Srbiji u procvatu, ali nije beznačajno da se ta oblast barem ne ignoriše. Pogotovu ako se uzme u obzir da se u svetu događa mini bum internet poslovanja, doduše uz mnogo opreza i rezervi, jer svi još ližu rane od prethodnog, nekontrolisanog, pohlepnog i megalomanskog koji je neslavno i bučno propao početkom 2000. godine.
Internet ili onlajn poslovanje jeste poslovanje budućnosti i ovo nije fraza koju novinari (i ne samo oni) upotrebljavaju kada nemaju ideju šta pametnije da kažu.
Tako govore podaci odnosno istraživanja obavljena u Americi (više na www.online–publishers.org) gde najveći deo populacije između 18 i 34 godine, njih čak 70 odsto, koristi internet kao prvi medij, to jest znatno više vremena provode na internetu nego ispred televizora. Ta generacija (ako je posmatramo homogeno) poseduje još neke specifične osobine. Pre svega potrebu za stalnom međusobnom komunikacijom. To znači da gde god se zateknu nastoje da nađu način da se prikače na internet i održe kontakt sa svojim „društvom“ tj. onlajn okruženjem.
Takođe, najaktivnija su starosna grupa kada je o internet bankarstvo reč (i uopšte, svi oblici elektronskog poslovanja), mada nisu naijinteresantniji bankarima budući da ne spadaju u imućniji sloj stanovništva.
Zaključak ovog istraživanja je: ukoliko nameravate da prodate nešto ljudima ove starosne dobi, priđite im na internetu. Što vodi još jednoj zanimljivoj simbiozi medija, televizije i interneta, i to u oblasti reklama. Sve više je firmi koje svoje proizvode na internetu reklamiraju klasičnim reklamnim TV spotovima trajanja 30 sekundi, „težine“ do 2 Mb, znači prilagođenim širokopojasnom internetu. Korisnici nisu oduševljeni, ali im se poručuje da je maltretiranje reklamama jedini način da internet ne postane preskup.
Internet sazreva zajedno sa ovom generacijom, koja će za pet do deset godina ući u starosnu dob kada mnogo zarađuje i mnogo troši. Naviku da svoje poslove obavljaju na mreži neće izgubiti, naprotiv, mogu je samo širiti i na druge oblasti. Ono što ne bude postojalo na internetu, za njih praktično neće ni postojati i takva analogija biće primenljiva na sav bogati svet.
Stvaranje takvog ambijenta u Srbiji ne treba da ima za cilj samo privlačenje „stranih investitora“ (koji tek što nisu) ili „izbirljivih stranih kupaca“, već formiranje efikasnijeg tržišta koje omogućuje brži obrt. Sve što ostane izvan toga neće biti ekonomija, već turistička atrakcija za one koji vole da prave skokove kroz vreme. Unazad.
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve