Među svedocima koji ne bi trebalo da budu naklonjeni "optuženom", a koje je bivši predsednik SRJ pomenuo na svom spisku sa više od 1600 imena, kako "Vreme" saznaje, nalazi se i nekoliko oficira hrvatske vojske, ali i pripadnika OVK. Milošević je, navodno, dobio i pristanak za svedočenje nekoliko visokih oficira stranih obaveštajnih službi spremnih da svedoče u njegovu korist. edan od njih je, na primer, Iv Bone, bivi šef francuske kontraobavešajne službe
Na podužoj listi potencijalnih svedoka (sa čak 1631 imenom) koju su pravni savetnici bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića u utorak popodne predali administraciji Haškog tribunala, nema imena odbeglih vođa bosanskih Srba, Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Mnogi su očekivali da će Milošević koji često koristi priliku da pokaže prezir prema Tribunalu pred kojim mu se sudi za najteže zločine počinjene tokom ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, iskoristiti i predaju liste svedoka odbrane da se dodatno „podsmehne“ Haškom sudu u kome su, razumljivo, posebno osetljivi na svako pominjanje Karadžićevog i Mladićevog imena.
Milošević je teoretski mogao da pravi predstavu tako što bi tražio da Karadžić i Mladić budu „njegovi“ svedoci – bilo da im se u Hagu obezbedi svedočenje uz pune zaštitne mere koje podrazumevaju i bezbedan „povratak kući“, bilo da svedoče preko „video bima“ iz neke šume ili bunkera. Predlog bi, naravno, odmah bio odbijen, ali bi zato obožavaoci lika (i posebno dela) dvojice najpoznatijih haških begunaca svakako likovali zbog ovih proceduralnih podvaljivanja.
KO JE NA LISTI: Druga očekivana Miloševićeva pakost bila je da kao svog prvog svedoka pozove bivšeg kosovskog političara Mahmuta Bakalija sa kojim je u februaru 2002. upravo haško tužilaštvo započelo izvođenje svedoka optužbe i zamoli ga za „bis“ – odnosno da ponovi ono što je već jednom ispričao u sudnici kada je nastupao za tim optužbe. Bakali je, po mnogim stručnim ocenama, bio očajan izbor za otvaranje ovako važnog sudskog procesa, tim pre što je u jednom trenutku sam namestio optuženom nežan lob udarac i priliku da smečuje, rekavši da Albanci zapravo nikada nisu želeli da žive sa Srbima u istoj državi.
I bez ovog pozorišta koje su mnogi očekivali od bivšeg predsednika SRJ, lista sa imenima više od 1600 svedoka (Miloševićev pravni savetnik, beogradski advokat Zdenko Tomanović tvrdi da je na prvobitnom spisku bilo više od pet hiljada imena), mogla bi da dodatno zakomplikuje posao sudskom veću koje posle odlaska obolelog sudije Ričarda Meja još čeka na zvanično imenovanje trećeg člana. U nastavku suđenja koje bi posle tromesečne pauze trebalo da počne 8. juna, Slobodanu Miloševiću koji se u Hagu brani sam, bez pomoći advokata, ostavljeno je 150 dana za izvođenje svedoka odbrane i za to vreme kroz sudnicu bi moglo da prođe tek nešto više od stotinak svedoka. A Milošević ih je predložio neuporedivo više i uz svako pomenuto ime, kako tvrde upućeni, ponudio i detaljno obrazloženje zašto bi morali da se pojave kao svedoci. Uz ime svakog od pomenutih svedoka, kako nalažu haška pravila, pominju se i konkretni delovi optužnice koje bi potencijalni Miloševićevi svedoci pobijali. Na osnovu ubedljivosti ovih obrazloženja sudsko veće će očito morati da napravi žestoku selekciju i predloži optuženom da za isto vreme (od 150 dana) pokuša možda da ispita duplo više svedoka pod uslovom da se oni u sudnici zadrže veoma kratko. U protivnom, zamereće mu da je Sudu poturio najobičniji spisak želja. Kako god da se završi priča sa svedocima odbrane, Milošević će (to bi se već sada gotovo sa sigurnošću moglo reći) dobiti priliku da se do kraja ovog sudskog procesa neprekidno poziva na činjenicu kako mu Sud nije dozvolio da dovede u Hag ogroman broj važnih svedoka i da je „njegovih“ bilo neuporedivo manje od onih koje je pred Sud izvela glavna haška tužiteljica Karla del Ponte (do sada ih je bilo oko 300). On će time nastojati da dokaže kako je u ovom procesu bio u neravnopravnom položaju.
Na Miloševićevoj listi svedoka našlo se mesto za nekoliko tzv. „hostile witnesses“ („neprijateljskih svedoka“), koje je već nekoliko puta najavljivao i priželjkivao u dosadašnjem toku suđenja. Reč je o svedocima koji nikako ne bi govorili u njegovu korist – o bivšem predsedniku SAD Bilu Klintonu, državnom sekretaru Medlin Olbrajt, nekadašnjem glavnom američkom pregovaraču za Balkan Ričardu Holbruku, zatim premijeru Velike Britanije Toniju Bleru, bivšem britanskom ministru inostranih poslova Robinu Kuku i njegovom francuskom kolegi Iberu Vedrinu. Bivši predsednik SRJ smatra da su svi oni ostavili prilično vidljive otiske prstiju u ratnim zbivanjima zbog kojih se njemu sudi u Hagu i da bi o svemu tome, pre svega o raznim javnim i tajnim nagodbama, morali da posvedoče u Tribunalu. Takva Miloševićeva tvrdnja lako bi se mogla ubedljivo argumentovati (svakako najlakše u slučaju Holbruka), ali istovremeno dovodi Sud na prilično klizav teren. Sadašnja američka administracija ne voli previše da se njeni zvaničnici (to važi i za bivše) pojavljuju pred međunarodnim sudovima čak i kao svedoci. Istovremeno, u Vašingtonu i na drugim mestima veoma dobro znaju da bi Milošević njihovo pojavljivanje u haškoj sudnici pokušao da iskoristi za zamenu uloga – takve „svoje“ svedoke proizveo bi u optužene i priču sa konkretnih zločina začas bi obrnuo u priču o novom svetskom poretku. Sve to se inače, savršeno uklapa u njegov dosadašnji nastup u haškoj sudnici koji se pre svega svodio na logiku – pustite priču o zločinima, ja s tim nemam nikakve veze, vidite šta su radili drugi, vidite šta tužilaštvo pokušava da sakrije.
Olako odbijanje Haškog suda da neke od ovih (po optuženog) „neprijateljskih svedoka“ ipak pozove, delimično komplikuje jedna stara izjava tužioca Džefrija Najsa data BBC-iju samo nekoliko dana pošto je Slobodan Milošević stigao u Hag, u julu 2001. godine. Gostujući u jednom kontakt programu, Najs koji tada nije ni slutio da će pola godine kasnije postati glavni predstavnik tužilaštva u ovom „sudskom procesu stoleća“, izjavio je da Milošević ima puno pravo da zahteva da se kao svedoci u sudnici pojave mnogi od stranih političara i državnika, lidera zemalja članica NATO-a, s kojima je svojevremeno vodio značajne pregovore, jer tako nešto predstavlja preduslov za fer suđenje.
Među svedocima koji ne bi trebalo da budu naklonjeni „optuženom“, a koje je bivši predsednik SRJ pomenuo na svom spisku sa više od 1600 imena, kako „Vreme“ saznaje, nalazi se i nekoliko oficira hrvatske vojske, ali i pripadnika OVK. Milošević je, navodno, dobio i pristanak za svedočenje nekoliko visokih oficira stranih obaveštajnih službi spremnih da svedoče u njegovu korist. Jedan od njih je, na primer, Iv Bone, bivši šef francuske kontraobaveštajne službe. Na listi potencijalnih svedoka nalazi se i nekoliko aktivnih i bivših načelnika generalštabova raznih armija (ima, naravno, i domaćih oficira), tu je i ruski general Leonid Ivašev koji je sa svojim jedinicama u leto 1999. godine pre Veslija Klarka i KFOR-a stigao do aerodroma u Prištini, zatim nekoliko bivših predsednika država i vlada (jedan od njih je i bivši grčki premijer Konstatin Micotakis), tu su i razni zvaničnici koji su na ratištima boravili kao članovi međunarodnih misija, ima i sveštenih lica (i među njima ima stranaca), parlamentaraca iz više zemalja, a pominje se i nekoliko stranih književnika, filozofa i novinara. U nekim ranijim prilikama iz krugova bliskih Miloševiću stizale su najave da će na tom spisku biti mesta i za bivšeg ruskog premijera Jevgenija Primakova, kao i glavnog pregovarača u vreme rata na Kosovu Viktora Černomirdina.
Od domaćih političara za sada je nameru da ide u Hag kao svedok javno iskazao bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović koji je ujedno tvrdio da igra značajnu ulogu u pripremanju Miloševićeve odbrane. Osim Bulatovića na listi su i mnogi nekadašnji pripadnici vojnog i političkog vrha zemlje, neki od njih sve donedavno i sami potencijalni putnici za Hag. Na Miloševićevom spisku našlo se izgleda mesta i za mnoge akademike koji bi verovatno trebalo da se bave istorijskim okolnostima raspada bivše države (pominju se, na primer, Vasilije Krestić, Mihajlo Marković, Kosta Mihajlović…), a pristanak da se nađe na toj listi dao je slikar i književnik Momo Kapor. Među svedocima sa liste optuženog najviše je nepoznatih ljudi, spremnih da svedoče o onome što se tokom ratova događalo njima i njihovim porodocima i što Milošević očigledno ubraja u dokaze koji bi mogli da mu idu na ruku.
Čitav taj spisak ne mora previše da impresionira sudsko veće koje će na kraju proceniti ko od pomenutih svedoka može biti od koristi za ovaj sudski proces. Kao i gotovo sve ono što Slobodan Milošević radi u Hagu, i ovaj spisak potencijalnih svedoka u dobroj meri je okrenut domaćoj publici – ako se odbiju „neprijateljski svedoci“ i dalje ostaje spisak od bar hiljadu i po ljudi koji žele da na sudskom procesu stoleća na određeni način stanu iza bivšeg predsednika SRJ. Brisanje takvih svedoka uvek ostavlja optuženom mogućnost da domaćoj javnosti kojoj se prevashodno obraća, sugeriše „kako mu u Hagu ne daju da se brani“.
NOVI SUDIJA: Sudsko veće koje će konačno odlučivati o broju i „strukturi“ svedoka trebalo bi narednih dana da, osim sudija Robinsona i Kvona, dobije i trećeg, nedostajućeg člana. Prema spekulisanju britanske štampe to bi mogao da bude Škotlanđanin Ijan Bonomi (58), ugledni pravnik kome su 1997. godine ostrvski tabloidi nadenuli nadimak „Judge Dread“ (po istoimenom filmu u kome glavnu ulogu igra Silvester Stalone). Nadimak „nemilosrdni sudija“ Bonomi je dobio posle jednog suđenja na kome je dileru heroina dao 24 časa da otkrije ime čoveka koji ga je snabdevao drogom. Kada je optuženi odbio da to učini, Bonomi ga je kaznio sa deset godina zatvora. Lord Bonomi, najverovatniji naslednik obolelog sudije Meja, u Škotskoj važi za izuzetno uglednog pravnika i zalaže se za ozbiljnu reviziju i modernizaciju tamošnjeg sudskog sistema. Edinburški list „Skotsman“, koji ga je ovih dana i predstavio kao novog sudiju u procesu koji se u Hagu vodi protiv Slobodana Miloševića (čeka se da tako nešto odobri i generalni sekretar UN-a), podsetio je ujedno da nastavak „procesa stoleća“ od sada zavisi isključivo od sudije Bonomija i njegove spsobnosti da se za relativno kratko vreme upozna sa 30.000 stranica dokaza i izjava svedoka koji su do sada prošli kroz sudnicu. Na sve to sada se mora dodati još nekih 4700 stranica koliko sadrži najnoviji Miloševićev spis – lista njegovih svedoka i obrazloženje zašto bi ih trebalo pozvati pred Haški sud.
Na vest da sudija Bonomi najverovatnije uskoro ulazi umesto Ričarda Meja u glavnu hašku sudnicu, neko od redovnih posetilaca sajta B92 reagovao je komentarom – pre nego što ga tamo propuste neka izmere koliko je izdržljiv, koliko dugo može da trči i pliva. Jer „sudiju nemilosrdnog“, ukoliko zaista uđe u hašku sudnicu čeka zaista nemilosrdna količina dokumenta, dokaza, a izgleda i svedoka.
Kroz Miloševićevu zatvorsku kancelariju u kojoj mu je omogućeno da se sreće sa svojim svedocima, već je prošlo nekoliko od onih sa liste od oko 1600 imena. Da njemu, umesto sudijama, ostave da sa tog spiska izabere samo nekoliko po meri osećaja sopstvene veličine i sujete i žrtvuje sve ostale, izbor bi svakako pao na Klintona i ostale iz grupe „neprijateljskih svedoka“. Na predstavnike novog svetskog poretka. Sudije će mu tu teško izaći u susret, ali neće baš tako lako smeti ni da zažmure pred onom izjavom tužioca Najsa i pred nekim otiscima prstiju koji se ne mogu tek tako ukloniti iz užasne priče o zločinima u bivšoj SFRJ.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
