"Ništa im ne verujem. Dokazaću da je cela kuća ozvučena i tražiću da ponovo dođu. Ovo je sve pozorište, nije izvršenje presude već zamazivanje očiju", kaže Danica Drašković
Posle dve godine od sudskog rešenja o uklanjanju prislušnih uređaja, tehničari Bezbednosno-informativne agencije su u ponedeljak 26. aprila demontirali „bubice“ iz prizemlja kuće Danice i Vuka Draškovića. To je učinjeno u prisustvu domaćina, direktora BIA Radeta Bulatovića, funkcionera SPO-a, Draškovićevih advokata, i pred mnoštvom fotoreportera i TV kamera. Ceo posao je obavljen za svega petnaestak minuta. Uređaje su demontirala dvojica pripadnika BIA obučena u crne kombinezone sa jedva vidljivim natpisom „Dizajn“ i sa crnim kačketima na glavi, a bili su prisutni i pripadnici BIA u civilu.
Posao nije obavljen do kraja, jer su tehničari uklonili samo dve bubice iz dnevne sobe i trpezarije, a bubica koja se nalazi iza kamina nije izvađena, jer bi morao da se ruši. Pronađeno je drugo rešenje tehničari su prišli uređaju sa spoljne strane kuće, presekli žicu i tako isključili uređaj. Gledajući kako pripadnici BIA uklanjanju uređaje Drašković je prokomentarisao: „Kopate kao da zlato tražite.“
Ti uređaji uklonjeni su po nalogu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu koji je donet još 6. marta 2002.
Međutim, Vuk Drašković, predsednik SPO-a i ministar spoljnih poslova i njegova supruga Danica Drašković uvereni su da je cela kuća ozvučena.
Napominjući da su mu službenici BIA ponudili skicu stana sa mestima prisluškivača, te da mu je saopšteno da je elaborat o tome „nestao negde u sudu“, Drašković je rekao: „Ja sam siguran da je cela kuća puna prislušnih uređaja. Verujem da je ovo tek početak i da ćemo se videti još jednom. Kada bude rasformirana BIA i formirana nova služba državne bezbednosti.“
Danica Drašković je, posmatrajući tehničare, nepoverljivo odmahivala glavom. Po njenim rečima tokom suđenja za ubistva na Ibarskoj magistrali u sudnici su čitani transkripti privatnih razgovora vođenih u spavaćoj sobi, a nekadašnji načelnik DB-a Srbije Rade Marković je na suđenju izjavio da je jedini način da se prekine prisluškivanje Draškovića da se sruši kuća! „Ništa im ne verujem. Dokazaću da je cela kuća ozvučena i tražiću da ponovo dođu. Ovo je sve pozorište, nije izvršenje presude već zamazivanje očiju. Neozbiljno je da mi pokazuju jedan list, kada mi je sam Bulatović rekao da je iz BIA nestao čitav elaborat o našoj kući i svim prilazima“, kaže Danica Drašković. „Osnovno pitanje je ko je izneo ili iscepao elaborat o prisluškivanju? Rade Bulatović je došao i rekao da u BIA ne postoji elaborat. Da je u sudu. Neko ga je sklonio. Ova ili prethodna vlast, videćemo! Ali, ja ću to da isteram do kraja“, poručila je Danica Drašković. Ona je kazala da su i danas pod prismotrom 24 sata. Na ulazu u ovo naselje je i kuća Mihalja Kertesa. On je, prema njenim rečima, u kandelabre na ulazu montirao kamere i privatno snima i nadgleda ulaz u naselje. „Podnela sam zahtev da se te kamere iz kandelabra uklone. On nas iz svoje kuće još snima, a ja ću zbog toga tražiti da ga uhapse. Neću dozvoliti da ubice mog brata ne samo što su na slobodi, već me i prisluškuju i prate“, rekla je Danica i upitala: „Zašto država, ni ova ni prethodna, nije uhapsila Kertesa? Na to će morati da odgovore i Vojislav Koštunica i Dragan Jočić.“
Direktor BIA Rade Bulatović najavio je i pisanu garanciju da u Draškovićevoj kući više nema prislušnih uređaja koje je postavila ta služba. „U skladu sa politikom Vlade Srbije vrši se demistifikacija službe. Ovo je jedna od mera koju smo preuzeli da se služba demistifikuje i depolitizuje. Takve akcije nisu uobičajene za tajne službe, ali mi smo predložili Vladi Srbije da oslobodi čuvanje državne tajne agenciju i njene službenike upravo da bi javnost videla da se prekida sa prisluškivanjem političkih neistomišljenika. To je jasna poruka da neće više nikada biti prisluškivanja političkih neistomišljenika u Srbiji. Javnost, političke partije i svi građani mogu da se oslobode opterećenja prošlosti“, rekao je Bulatović.
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Godinama su kritičari vlasti mogli da rade šta hoće – vlast to nije dodirivalo. Sad vlast može da radi šta hoće – pobunu to ne dodiruje i ona se širi. Vučićev legitimitet je konačno otišao dođavola i nema nazad
Zahtev studenata je opet bio jednostavan i najnormalniji: aman ljudi, urednici, novinari, radite svoj posao profesionalno, ne zamajavajte više narod
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
