Kako je ćelavi beli mladić odlučio da pokaže svoju "snagu" i nadmoć nad jednom ženom i njenim detetom koji su imali drugačiju boju kože
NA METI: Romi
Da je i pismen osim što je „snažan“, Dušan Đorđević (19) je pokazao ispisujući na zidovima osnovne škole „Vuk Karadžić“ grafite poput „I ova škola goreće kao džamija polazimo od najmlađih“, „Ni murija vam nije dovoljna“ uz kukaste krstove i oznake skinhedsa.
Đorđević za koga je policija u Nišu potvrdila da je pripadnik skinhedsa nakon pretresa stana u kojem je pronašla „određenu literaturu“, napao je najpre Esmu Jusufović sa troje maloletne dece, a potom, istog dana, i njenog supruga.
Protiv Dušana Đorđevića niška policija podnela je dve prekršajne prijave zbog napada na porodicu Jusufović, okvalifikovane kao remećenje javnog reda i mira ali i krivične prijave zbog nasilnog ponašanja prema porodici Jusufović i zbog izazivanja rasne, nacionalne i verske netrpeljivosti ispisivanjem rasističkih grafita.
„Taj Dušan Đorđević nas je dva puta napao u centru Niša, bez ikakvog povoda. U podne je bio sa drugom, pored Nišavskog keja, a uveče je bio sam na Trgu oslobođenja u centru grada. Psovao nam je ‘majku cigansku’. Rekao je da ‘smrdimo’ i da će nam ‘odrati kožu cigansku’“. Pre podne je udarao i šutirao mene i moju decu Alisu (4) i Aleksandra (14), a Sebastijan (10) je od udaraca pao, slomio zub i povredio glavu. Uveče je napao i mog supruga Zorana. Krvnički. Moja deca su sada preplašena, posebno Sebastijan. Ne želi nikuda iz kuće“, kaže Esma Jusufović koja nepotrebno objašnjava da njena porodica nikome ništa nažao nije učinila.
„Ljudi smo od krvi i mesa, kao svi drugi. Koža je koža, bela ili tamna, svejedno. Ne razumem zašto nam to rade. I šta da nisam bila zajedno sa decom? Da ih nisam zaštitila? Da li bi ih ubili, kao što su ubili malog Dušana Jovanovića u Beogradu?“, kaže ona.
Iako u Nišu na više mesta postoje rasistički grafiti usmereni protiv romske nacionalne manjine, oni nisu izazivali previše pažnje građana dok slični nisu osvanuli na osnovnoj školi i dok mediji nisu primetili da bi pretnje Romima, a naročito ona u kojoj se pominje džamija koja je izgorela do temelja 17. marta ove godine, mogle da budu ozbiljne. Inače, u školi „Vuk Karadžić“ oko sedamdeset odsto učenika čine Romi i u njoj se sprovodi program „Jednake šanse“.
Profesor Niškog univerziteta Dragoljub Đorđević, koji se inače bavi problemima romske manjine, kaže da su učestali napadi na Rome posledica društvene i političke klime u Srbiji. „To sve sigurno nije slučajnost, jer ponovo dolazi do favorizovanja nekih vrednosti i ponovnog rasta nacionalističkog raspoloženja“, objašnjava Đorđević.
Potpredsednik opštinske vlade Niš i predsednik YUROM centra Osman Balić zatražio je od ministra policije da država „pruži bezbednosne garancije romskoj zajednici“ kako bi živeli bar približno bezbedno kao drugi građani Srbije.
„Napadi na Rome su sve češći, ali ih oni ne prijavljuju. U gradskom jezgru postoji više od stotinu grafita rasističkog sadržaja“, kazao je Balić uz ocenu da ukoliko nadležni državni organi nastave da tolerišu rasističke ispade, Romi imaju pravo na samoorganizovanje.
„Nadležni organi, a pre svega policija, preterano tolerišu napade na Rome. Rasistički ekscesi skinhedsa prečesto se kvalifikuju kao saobraćajni prekršaji i završavaju novčanim kažnjavanjem. Učestali i dugotrajni napadi na Rome predstavljaju kršenje Ustava i izazivanje nacionalne mržnje. Oni više nisu rasizam, već fašizam. Iako nova vlada Srbije i krugovi oko nje umeju da emituju nacionalističke poruke, to se ne sme dozvoliti. Ne samo zbog interesa Roma, već i zbog toga što ovakvi ispadi nanose štetu državi, a vređaju i većinu Srba“, kaže Balić, koji je i funkcioner GSS-a.
Iživljavanje skinhedsa i njihove pretnje Romima kod Nišlija su uglavnom izazvale osudu ali postoje i oni ravnodušni ili oni koji, kao što je jedan od roditelja iz škole „Vuk Karadžić“ primetio, iza svega vide zaveru. „Incident u školi je naduvan kako bi Romi dobili čistu etničku školu. Srbi su u ovoj školi nacionalna manjina“, tvrdi on.
Romi na jevrejskom groblju
Niški Romi dele opštu sudbinu srpskih. Niš jeste, što mu je jedna od osobenosti, i „ciganjski grad“ jer ima oko 30.000 „garavih momaka“. „Žive oni vekovima na obalama Nišave: po udaljenim selima, u prigradskim naseljima, na obodima grada, po izdvojenim malama ili duboko utkani u urbano jezgro; etnički i kulturno raznoliki, veroispovedno pravoslavni i muslimani, imućni i bedni, školovani i nepismeni, poznati i anonimni, vrsni muzikanti i obični skupljači stare hartije, uposleni u teškoj industriji i napoličari, radnici za trakom i sitni preprodavci, mirni građani i bučni huligani“, opisao je život Roma u Nišu profesor Dragoljub Đorđević u studiji „Živeti sa Romima“. Ipak jedno romsko naselje pre poslednjih napada na Rome u Nišu izazvalo je pažnju javnosti. Dok je napad skinhedsa uglavnom izazvao osudu i sažaljenje prema Romima, činjenica da jedan deo Roma živi na jevrejskom groblju iz XVII veka u Nišu je izazvala osudu i zgražavanje. Kapela i grob niškog rabina Rahamima Naftalija Gedalje, Romima Ljubinki i Džemi i njihovoj deci postala je dom. Kad su je pronašli, bila je ruinirana, ali su je okrečili, betonirali pod i rešili da se usele. Sad im sarkofag čuvenog niškog rabina služi kao dvorišni sto na kome odlažu svoje stvari, a iznad ploče suše veš. „U ovom gradu je pre Drugog svetskog rata bilo 1100 Jevreja, a samo se jedan Jevrejin vratio živ iz rata. Trenutno u Nišu živi 40 Jevreja, članova Jevrejske zajednice u Nišu i faktički oni nemaju svoje groblje. Kad neko umre sahranjuje se na pravoslavnom groblju, jer je jevrejsko zatvoreno zbog toga što su se na njemu naselili Romi. Oni su tu došli i napravili ilegalno naselje koje se sve više širilo. To nisu kućice od kartona i dasaka, već zidane zgrade koje su postavljene u prostoru groblja, nad grobovima. Narod koji tu živi vodi svoj život kako ume, bez ikakvih sanitarnih uslova. To je postalo ruglo i sramota Niša“, kaže Davor Salom, sekretar Saveza jevrejskih opština SCG.
Zemunski napad
Prošle nedelje su u zemunskim naseljima Vojni put i Bački Ilovik osvanuli plakati sa nacističkim porukama usmerenim na romsko stanovništvo koje čini većinu u pomenutim delovima beogradske opštine Zemun.
Romima se preko plakata poručuje da ne napuštaju mesta stanovanja, plakati su ukrašeni kukastim krstovima, i to saopštava organizacija koja sebe naziva Grofaš i o kojoj u policiji nemaju za sada nikakvih podataka.
Stanovnici romske nacionalnosti su izjavili medijima da su u strahu i da se plaše da svoju decu šalju u školu jer ih neprestano presreću mladići koji im prete i maltretiraju ih.
Predsednik zemunske opštine saopštio je da je pretnji bilo, ali da nisu toliko drastične, i da je policija preduzela određene mere postavljajući u školama pozornike.
Pre nekoliko godina u Beogradu su pripadnici neformalne omladinske grupe skinheds na smrt pretukli malog Roma Dejana Jovanovića. Iako je ovoj etničkoj zajednici poslednjim zakonom priznat status nacionalne manjine, nema pokazatelja da se stanje Roma poboljšalo i da su uslovi života podignuti na viši nivo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
