Posle pada Miloševićeve vlasti osuđenicima su se nametnuli, uglavnom zbog reketiranja, osuđeni policajci i udbaši
Prema evropskim standardima i našoj obavezi, sistem rada u našim kazneno-popravnim zavodima (KPZ) i zatvorima mora biti izmenjen i dostupan javnosti. Tim povodom aktuelno ministarstvo pravde Srbije, odnosno ministar Zoran Stojković i direktor Uprave ministarstava za izvršenje zavodskih sankcija Miloš Janković organizovali su početkom ovog meseca za novinare i foto-reportere posete KPZ-ovima u Požarevcu i Sremskoj Mitrovici. Bilo je to prvi put nakon više decenija da se novinarima zvanično omogući pristup nekom KPZ-u, ulazak u sve objekte (izuzimajući deo u kome pod posebnim nadzorom borave osuđeni za najteža krivična dela) i razgovore sa osuđenicima. Inače, donedavno se govorilo da je lakše osuđeniku da pobegne iz nekog zatvora nego novinaru da uđe u krug KPZ-a i vidi kako i pod kojim uslovima osuđenici izdržavaju kazne.
Kazneno popravni zavodi u Srbiji bili su oduvek neka vrsta države u državi opasani visokim zidovima i odvojeni od očiju javnosti. Vlade su postavljale upravnike KPZ-a prepuštajući dalju brigu Ministarstvu pravde, odnosno Upravi za izvršenje zavodskih sankcija, koja je po onoj narodnoj – brigo moja pređi na drugoga – dalje trljanje glave sa robijašima prenosila u nadležnost upravnika, ne interesujući se više šta se događa iza zatvorskih zidina, izuzev većih pobuna osuđenika praćenih ponekad masakrima, paljevinama zgrada u krugu KPZ-a, bekstvima više osuđenika, ubistvima i ranjavanju. Tada bi neko iz Ministarstva pravde šturo, bez ulaženja u razloge incidenata, tek toliko da bi se videla „transparentnost“ u radu Vlade, saopštavao da se nešto dogodilo. Upravnici zatvora su naravno ćutali, nisu bili nadležni da daju saopštenja niti komuniciraju sa novinarima. Doduše, poneki su pristajali da razgovaraju i slikaju se za novine isključivo da bi se hvalili svojim uspesima. Ni reči o privilegijama pojedinih osuđenika, korupciji, ucenama, nezakonitom poslovanju, zloupotrebama, počinjenim glupostima… Stanja u KPZ-ovima bila su zapravo odraz onoga što se događalo u državi u kojoj je kriminal bujao.
UCENE: „Zatekli smo užasno stanje u KPZ-ovima i zatvorima“, kaže ministar Stojković. On je inače nedugo nakon stupanja na dužnost dobio od pripadnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA) iz Sremske Mitrovice pismo u kome piše: „Mi ne znamo ko u KPZ-u Sremska Mitrovica upravlja – kriminalci ili upravnik.“ Pismo je usledilo nakon bekstva dvojice osuđenika noć uoči smene upravnika Žarka Kovrlije. „Ma, kakvi pobegli, pustio ih Kovrlija prema ranije utanačenom dogovoru“, kažu u Ministarstvu pravde. U pomenutom KPZ-u tokom proteklih nekoliko godina došlo je do neuobičajene promene o kojoj govore bivši osuđenici: „Nekad su glavnu reč među osuđenicima vodili najpoznatiji, najjači kriminalci koji su oko sebe imali pouzdane verne čuvare i poslušnike. Svi ostali osuđenici morali su nametnutu vlast vođe da priznaju i budu pokorni. Nevolje su nastajale kada bi se oformila druga slična ekipa sa pretenzijama da preuzme vođstvo. Epilog bi uglavnom bio krvavi obračun. Međutim, odmah posle pada Miloševićeve vlasti osuđenicima su se nametnuli, uglavnom zbog reketiranja, osuđeni policajci i udbaši. Potisnuli su sve ostale i vođstvo učinili profitabilnim: tek pristiglim novim osuđenicima za koje su imali informaciju da su imućni, odnosno da su im porodice ili familije dobrostojeće, davali su broj računa na koji treba uplatiti određenu sumu novca uz upozorenje da će im neispunjavanje zahteva zagorčati zatvorske, ionako gorke dane. Odnosno, biće svakodnevno zlostavljani i maltretirani. Naravno najveći broj tako ucenjenih nije imao kud nego da telefonira porodici i saopšti broj računa na koji treba obaviti uplatu.
PRIVILEGIJE: Prilikom nedavne posete KPZ-u u Sremskoj Mitrovici novinare je posebno zanimalo gde je po mnogo čemu čuveni osuđenik Andrija Drašković, inače rezervista Državne bezbednosti, boravio. Želja im je bila uslišena: izdvojena kuća u zelenilu poput hotela sa toplom vodom, televizijom, telefonskom vezom… Bivši osuđenici kažu da je imao i poslugu, zapravo osuđenike koji su ga obezbeđivali jer je navodno postojala opasnost da će biti likvidiran. Još prošle godine, kažu stražari, Drašković je govorio da je pitanje dana kad će kao gospodin biti pušten na slobodu, što se nedavno i dogodilo budući da je prvostepenom presudom Okružnog suda u Beogradu oslobođen optužbe za najteži oblik ubistva (na svirep ili podmukao način) Zvonka Plećića Pleće, pripadnika surčinskog klana. Ljubiša Buha Čume je to ubistvo prokomentarisao: „Morao je da ga ubije. Pleća ga je javno uvredio i to pred devojkom.“
Upravnik Kovrlija izgradio je dve vile i olimpijski bazen u okviru zatvora, ali novinarima nije bilo dopušteno da ih vide jer to „posetom nije predviđeno“. Naravno, vode za bazen nema, ali svejedno, građeno je novcem poreskih obveznika. Sada to sve zvrji prazno. „Strašno! Mislim da to više nije stvar krivične odgovornosti već pogrešnog usmeravanja para. Možda i nije bilo mimo zakona, ali je besmisleno“, kaže Miloš Janković.
„Moraćemo ipak da proverimo imovinu nekih bivših upravnika“, kaže ministar Stojković.
„POTRAGA„: U zrenjaninskom zatvoru upravnik se pohvalio stručnjacima iz Engleske koji su došli da pomognu u organizaciji zatvora ne bi li se i mi u toj oblasti približili standardima Evrope: „Mi obično radimo i zarađujemo…“, rekao je upravnik. Englezi su bili iznenađeni uz opasku da u Evropi zatvori ne smeju da budu profitabilni. Zanimljivo je da je upravnik tog zatvora poslovao bez računovodstva, ekonomiste, pravnika… Novac je jednostavno išao iz ruke u ruku upravnika. Podizao je objekte u tuđim dvorištima, a na protivljenje vlasnika zemlje jednostavno je odgovarao: „Ja sam država.“ „Uzeo čovek tuđu zemlju, hoće da pravi Latifundiju“, prokomentarisao je ministar Stojković.
Pomenuti direktor bio je i duhovit. U lokalnim novinama je jednom prilikom oglasio da je sa zatvorskog imanja pobegao Pera nerast i da će srećni nalazač dobiti tri praseta na poklon.
Kako suzbiti samovolju upravnika i staviti ih pod kontrolu? „Pokušao sam u kreativnom smislu da napravim upravu koja će imati sve podatke o tome šta se događa u KPZ-ovima i zatvorima. Ta uprava bi na osnovu dobijenih podataka reagovala, i ako treba, intervenisala“, kaže Miloš Janković.
Bilo kako bilo, tek izvesno je da će Ministarstvo pravde morati da uloži ogroman napor da bi se mnogo toga promenilo u zatvorima decenijama zapuštenim i izolovanim sa okoštalom praksom koju valja što pre menjati i doneti novi zakon o izvršenju krivičnih sankcija. Kad već to tokom protekle tri godine bivše ministarstvo pravde (izuzev praznih obećanja) nije ni pokušalo.
KPZ Niš: 970
KPZ za žene Požarevac: 150
KPZ za maloletnike u Valjevu: 160
Okružni zatvor u Kraljevu: 57
Okružni zatvor u Kragujevcu: 105
Okružni zatvor u Zaječaru: 109
Okružni zatvor u Beogradu: 817
KP Dom bolnica Beograd: 550
KPZ Požarevac – Zabela: 1300
KPZ Sremska Mitrovica: 1272
Okružni zatvor u Novom Sadu: 365
Okružni zatvor u Zrenjaninu: 124
Okružni zatvor Pančevo: 55
Okružni zatvor Smederevo: 59
KPZ Niš
· Izgradnja zatvora započeta je 1908. a završena 1933. godine.
· Spavaonice imaju između 15 i 20 kreveta.
· Posteljina zatvorenika menja se svakih 15 do 20 dana.
· Zdravstvena služba upošljava 16 osoba.
· Jedan zatvorenik boluje od aktivne tuberkuloze, dva su dijabetičari i primaju insulinske terapije, dva zatvorenika su HIV pozitivna, a 20 odsto zatvorske populacije zavisno je od psihoaktivnih supstanci, uglavnom tableta.
· U prvoj polovini 2003. godine dva zatvorenika su umrla prirodnom smrću.
· U 2002. dogodilo se 86 povreda zatvorenika, od toga 46 na radu, 30 van rada i 10 slučajeva samopovređivanja.
· Zatvorski krug opasan je zidom visine pet metara.
· U prvoj polovini 2003. nije bilo nijednog bekstva.
· Povratnici (oni koji su već „ležali“) čine između 60 i 70 odsto zatvorske populacije.
· U odeljenju pojačanog nadzora u proseku su smeštena 22 zatvorenika.
· U prvoj polovini 2003. izrečeno 150 disciplinskih kazni, koje su u 90 odsto slučajeva upućivanje u samicu na jedan do 15 dana.
· Zavod poseduje poljoprivrednu ekonomiju, farmu svinja i kokošaka. Postoje odeljenja mašinske, stolarske, štamparske, drvoprerađivačke i konfekcijske struke.
· Broj zatvorenika uključenih u proces rada je nešto ispod četvrtine ukupnog broja zatvorenika.
· Zatvorska biblioteka sadržala je oko 20.000 primeraka knjiga, a nakon masovne pobune u novembru 2001. godine preostalo je svega 3000.
· Zatvorenicima je na raspolaganju šest telefonskih govornica. Dozvoljen je jedan razgovor u trajanju od deset minuta na svake dve nedelje.
· Trajanje posete je jedan sat, a učestalost zavisi od tretmana.
· Služba za obuku i upošljavanje raspolaže sa 103 radnika, uglavnom metalske, mašinske, drvoprerađivačke struke i administrativnog osoblja. Služba za prevaspitavanje ima 13 zaposlenih, a služba obezbeđenja upošljava 190 osoba.
KPZ Niš
Izgradnja zatvora započeta je 1908. a završena 1933. godine.
Spavaonice imaju između 15 i 20 kreveta.
Posteljina zatvorenika menja se svakih 15 do 20 dana.
Zdravstvena služba upošljava 16 osoba.
Jedan zatvorenik boluje od aktivne tuberkuloze, dva su dijabetičari i primaju insulinske terapije, dva zatvorenika su HIV pozitivna, a 20 odsto zatvorske populacije zavisno je od psihoaktivnih supstanci, uglavnom tableta.
U prvoj polovini 2003. godine dva zatvorenika su umrla prirodnom smrću.
U 2002. dogodilo se 86 povreda zatvorenika, od toga 46 na radu, 30 van rada i 10 slučajeva samopovređivanja.
Zatvorski krug opasan je zidom visine pet metara.
U prvoj polovini 2003. nije bilo nijednog bekstva.
Povratnici (oni koji su već „ležali“) čine između 60 i 70 odsto zatvorske populacije.
U odeljenju pojačanog nadzora u proseku su smeštena 22 zatvorenika.
U prvoj polovini 2003. izrečeno 150 disciplinskih kazni, koje su u 90 odsto slučajeva upućivanje u samicu na jedan do 15 dana.
Zavod poseduje poljoprivrednu ekonomiju, farmu svinja i kokošaka. Postoje odeljenja mašinske, stolarske, štamparske, drvoprerađivačke i konfekcijske struke.
Broj zatvorenika uključenih u proces rada je nešto ispod četvrtine ukupnog broja zatvorenika.
Zatvorska biblioteka sadržala je oko 20.000 primeraka knjiga, a nakon masovne pobune u novembru 2001. godine preostalo je svega 3000.
Zatvorenicima je na raspolaganju šest telefonskih govornica. Dozvoljen je jedan razgovor u trajanju od deset minuta na svake dve nedelje.
Trajanje posete je jedan sat, a učestalost zavisi od tretmana.
Služba za obuku i upošljavanje raspolaže sa 103 radnika, uglavnom metalske, mašinske, drvoprerađivačke struke i administrativnog osoblja. Služba za prevaspitavanje ima 13 zaposlenih, a služba obezbeđenja upošljava 190 osoba.
KPZ za maloletnike u Valjevu
U sklopu KPZ-a su četiri paviljona, kuhinja, trpezarija, stacionar, ambulanta, dom kulture, škola za osnovno i srednje obrazovanje sa radionicama, kuća za boravak u prostoriji sa bračnim drugom, paviljon sa pojačanim nadzorom, sala za posete, istražni zatvor i farma smeštena u selu Gornja Bukovica. Postoji i tzv. kafić, mala prostorija sa par stolova i stolica, muzikom i šankom, gde dva zatvorenika služe kafu.
Zgrade su izgrađene 1959. godine.
Zimi se zatvorenici pokrivaju sa tri do četiri ćebeta zbog problema sa grejanjem.
U zdravstvenoj službi zaposlena su dva medicinska tehničara.
U toku 2002. godine desila se jedna teška povreda na radnom mestu i četiri lake, jedna teška od nepoznatih uzroka i deset lakih, u fizičkom obračunu dogodile su se dve teške i 28 lakših telesnih povreda. Samopovređivanja je bilo u dva slučaja.
U zavodu je jedan dijabetičar i četvoro HIV pozitivnih, a najmanje deset odsto populacije zavisno je od psihoaktivnih supstanci.
U prvoj polovini 2003. godine nisu registrovani slučajevi bekstva niti pokušaja bekstva. Desilo se nekoliko samovoljnih udaljenja sa dopusta.
Svaki dan se „desi tuča“.
Od januara do avgusta prošle godine protiv 50 zatvorenika vođeni su disciplinski postupci. Protiv desetorice je upotrebljeno sredstvo prinude (palica), što je u devet slučajeva ocenjeno kao opravdano.
U KPZ-u postoji metalska, mašinska, drvoprerađivačka i ugostiteljska struka i poljoprivredni poslovi. Uposleno je oko 100 zatvorenika.
Zarade zatvorenika kreću se između 200 i 1200 dinara u zavisnosti od posla.
U školi se organizuje vaspitno-obrazovni rad učenika od prvog razreda osnovne škole, pa do trećeg stepena stručne spreme u osam struka i 26 zanimanja (istureno odeljenje srednje tehničke škole „Milica Pavlović“ u Valjevu). U avgustu 2003. godine devet učenika pohađalo je nastavu osnovne škole. Srednju školu ne pohađa nijedan vaspitanik jer za to nema uslova.
Uglavnom svi vaspitanici imaju završenu osnovnu školu, većina je sa nedovršenom srednjom a retki su oni koji pohađaju višu ili visoku školu.
Postoji list „Putokazi“ u čijem kreiranju učestvuju zatvorenici.
Boravak u „posebnoj prostoriji“ predviđen je jednom u tri meseca.
U službi obezbeđenja zaposleno je 93 radnika. U proteklih šest meseci vođeni su disciplinski postupci protiv četvorice njih (dvojica su spavala na straži, jedan je bez dozvole koristio mobilni telefon u krugu Zavoda, a jedan je kažnjen zbog prekomerne upotrebe palice).
KPZ za žene Požarevac
Mlečne prerađevine zatvorenice dobijaju dva do tri puta mesečno.
U zdravstvenoj službi radi jedan lekar opšte prakse i dve medicinske sestre. Postoje i dve priučene zatvorenice – higijeničarka i bolničarka.
Zatvorenice koje se porode u zatvoru imaju pravo da sa detetom provedu godinu dana pre nego što ga daju ocu, porodici ili socijalnoj ustanovi.
Ginekolog dolazi dva puta mesečno.
U drugoj polovini 2003. godine nije bilo bekstava, ali su bila dva tzv. udaljenja – ne vraćanje sa dopusta u predviđeno vreme.
Zaposleno je 43 pripadnika službe obezbeđenja.
Između deset i petnaest odsto zatvorenica osuđeno je za dela koja su na neki način povezana sa upotrebom opojnih sredstava.
U 2003. godini pokrenuta su dva disciplinska postupka protiv pripadnika službe obezbeđenja zbog povreda radnih dužnosti, a sa jednom radnicom raskinut je radni odnos zbog prekomerne upotrebe sredstava prinude.
U krojačkoj radionici uposleno je 25 zatvorenica, 25 radi na režijskim radnim mestima, na čišćenju i uređenju petnaest, a šest na montaži grejalica, kada iz KPZ-a Zabela dobiju delove.
Zarade zatvorenica kreću se između 300 i 1500 dinara.
Postoje dve telefonske govornice čije je korišćenje dozvoljeno dva puta nedeljno na po 15 minuta.
Okružni zatvor u Beogradu:
Krajem januara u ovoj ustanovi boravilo je 757 pritvorenih i 80 zatvorenih.
Oko 30 zatvorenika nalazi se na posebnom dijetetskom režimu ishrane.
Dva puta nedeljno lekari obilaze sva zatvorena lica.
Postoji pet HIV pozitivnih osoba koje su fizički odvojene od ostalih zatvorenika.
Odnos broja pripadnika službe obezbeđenja prema broju zatvorenika je 200 prema 800. Okružni zatvor ima najveći broj sprovođenja: dnevno između 35 i 55.
Oko 95 odsto populacije su pritvorene osobe pod jurisdikcijom suda.
Osim 15 do 20 minuta šetnje, pritvorenici ceo dan provode u svojim sobama i nemaju drugih aktivnosti.
Nema nepismenih, većina ima završenu srednju školu.
Zatvorenici na raspolaganju imaju jednu telefonsku govornicu a pisma šalju vrlo retko.
Služba obezbeđenja angažuje 192 radnika, od toga 180 ima srednju, deset višu i dva visoku stručnu spremu.
Marija Vidić
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
