„Blic“
„U vreme kada nema nastupe, Goca Božinovska okuplja svoje drugarice i koleginice kod kuće kraj bazena gde pravi roštilj i pije špricer. Kako sama Božinovska kaže, dok traju nastupi ne sme da pije alkohol zbog glasa, ali zato u slobodno vreme obožava da sve nadoknadi sa litru-dve dobrog belog vina.
Nada Topčagić ima želju da u životu proba sve vrste alkoholnih pića. Nikada ne može da odoli dobroj domaćoj rakiji i lozi, a pije onoliko koliko joj je potrebno da je piće obori s nogu. Prema njenim rečima, strah od letenja avionom otklanja alkoholom, tačnije, sa svojom koleginicom Božinovskom pije sva pića koja se nađu u avionu dok ne prestanu da slušaju zvuk rada motora i dok ne počnu da se gledaju ukrštenih očiju.
Zlata Petrović smatra da za nju čovek nije čovek ako ne pije, zato koristi svaki momenat da popije po koji špricer. Kada alkohol njom ovlada, ne prestaje da pije, već samo u špricer dosipa više kisele vode nego belog vina.“
Miloš Dubljević,
četrnaestogodišnjak, najradoznaliji i najživahniji posetilac Skupštine Srbije,
na novinarsko pitanje kako to da se dečko u tim godinama interesuje za Skupštinu odgovara:
„Skupština mi se najviše sviđa. Volim i gledam prenose. Skupštinske sednice gledamo zajedno mama, tata, brat i ja. I naš pas gleda Skupštinu.“ Dodaje da voli i da se igra i otkriva nam svoju tajnu: „Kad se igram, glumim voditelja BK televizije u Skupštini. Po ceo dan se tako igram.“
Među posetiocima je bilo i legalista. Tako je mlada devojka primetila da se u kabinetu Predraga Markovića nalaze pepeljare i da se puši:
„Zar zakon ne zabranjuje pušenje u zatvorenim prostorijama?“ On joj je odgovorio da je pepeljare „koje su dokaz da još nismo u EU-u“ zatekao tu i da mu je ministar zdravlja Tomica Milosavljević pripretio da će morati da ih ukloni.
(„Danas“)
Prof. dr Radoslav Dragojević,
šef Katedre za internu medicinu u Srpskom Sarajevu, govori o otvaranju Instituta za očuvanje i unepređenje zdravlja u „prvom ekološkom selu u Srbiji, Koštunićima, pod Ravnom gorom“:
„Globalni faktor rizika za zdravlje je nedovoljno kretanje. U Koštunićima ćemo osnovati centar za razumevanje univerzalnih vrednosti života, koje se suprotstavljaju globalizmu. Čovek nije šraf, već duhovno i duševno biće. Očekujem da će institut okupiti i mlađe i starije lekare željne istraživanja i osvajanja znanja. Ne nameravamo da podmlađujemo, to je posao ‘plastičara’, već da usporavamo starenje, produžimo mladost. Zadatak instituta će biti i seksualna rehabilitacija strarijih koji su, u brigama ili opterećeni bolešću, zapustili jednu prirodnu aktivnost, a time i osiromašili vlastiti život.“
(„Politika“)
Robert Čoban,
„naš Rupert Mardok iz varoši Bač“, od malih nogu ništa ne prepušta slučaju:
„Od dvanaeste godine vodio sam dnevnik svih političkih dešavanja u svetu i u zemlji i uz to i svih događanja u Baču. U toj svesci bukvalno sam imao zapisano sve, od iransko-iračkog rata ili rata u Avganistanu i atentata na Sadata, do toga kome se u Baču rodilo dete, kome je izgorela štala, ko se razveo, oženio ili sinoć potukao u kafani. Ovo poslednje je verovatno
uticalo i da se kasnije u novinarstvu opredelim za tabloide.“
O promeni ukusa publike:
„Da je meni neko pre dve godine rekao da ću izdavati novine koje će na naslovnoj strani imati muškarca, i to crnca i repera, i da ću takav magazin moći da prodam u sto hiljada primeraka, ja bih mu rekao da nije normalan. Jer, do tada je u obzir dolazila samo žena, plavuša sa velikim grudima, pevačica narodne muzike. Ali, ukus publike se promenio i mi smo to shvatili na vreme. Interesantno je i da, na primer, ‘Bravo’ ima tiraž u Srbiji od 100.000 primeraka, koliko ima i u Rusiji, zemlji sa dvesta miliona stanovnika.“
Šta mu je kao venčani poklon poslao urednik frankfurtskog izdanja „Sveta“?
„Vidim globus unutra. Mislim se, al’ se istrošio, nije trebalo. Kad smo malo bolje zavirili u kutiju, kad ono čestitka na kojoj piše da izaberemo bilo koje mesto na zemaljskoj kugli, on nam tamo plaća desetodnevni boravak u hotelu koji mi izaberemo. Izabrali smo Dubai.“
Šta poručuje kolegama:
„Žuta štampa vrlo često jeste beskompromisna, ali i u tom mesarskom poslu čovek mora poštovati neke kodekse i moralne norme.“
Milomir Marić,
novinar, odgovara na pitanje koliko Vesni Radusinović, njegovoj životnoj saputnici, fali do savršenstva:
„Treba joj oduzeti savršenost da bi postala savršena.“
Verica Rakočević,
modna kreatorka, na isto pitanje:
„Čak je i previše savršena, tako da bi joj bilo lakše kada bi ženama koje teže za savršenošću poklonila deo koji joj pretiče.“
(„Eksluziv“)
Bojana Lekić,
urednica informativnog programa BK televizije, „jedina srpska novinarka sa mudima“, na pitanje da li je zbog posla kojim se bavi nekada bila u opasnosti, kaže:
„Izložena različitim vrstama pretnji, jednom sam čak podlegla pritisku i angažovala pratnju. U konkretnoj pretnji jedna osoba je identifikovala moj profesionalni angažman sa slučajem Ane Lind, praveći paralelu sa plavom kosom i političkim opredeljenjem. To je opasna stvar.“
O prijateljstvu sa Mlađanom Dinkićem:
„Mlađanu Dinkiću sam mnogo puta govorila: nemoj da si devojka za sve, radiš u važnom, ogromnom Ministarstvu finansija. Ali on ima neodoljivu potrebu da se meša u sve.“
O kolegi Aleksandru Tijaniću:
„O Saši Tijaniću imam kompleksno mišljenje. S obzirom na to da sam čitala njegove intervjue u kojima govori o sebi i to vrlo ružno, mogu da kažem da o njemu mislim mnogo bolje nego što on misli o sebi. Ali, opet, verujem da on sebe bolje poznaje.“
(„Ekskluziv“)
O Bogoljubu Kariću i njihovom odnosu:
„Ja sam počela da radim 1. marta, a 4. se dogodio Hilandar. Verovatno je to uticalo da se fizički manje viđamo. Odnosi su nam korektni, veoma. Profesionalni odnosi su bolji kada u njima nema emocija, ali moram da kažem da u odnosima između mene i Bogoljuba ima emocija i da one znaju da budu i u plusu i u minusu. Ali ja radim samo na emocije i bez obzira što to zna da bude i plus i minus, ne bih volela da ih nema.“
(„Evropa“)
Ksenija Milivojević,
poslanik u Skupštini Srbije i portparol G17 plus, učestvovala je u anketi o najseksipilnijem političaru u Srbiji. Prema rezultatima ove ankete, predsednik Srbije Boris Tadić je najpoželjniji muškarac na političkoj sceni, dok ga gđica Milivojević stavlja na solidno treće mesto, iza Predraga Markovića i Mileta Isakova. Da predsednik nije od juče, svedoče i njene reči:
„Za Borisom je vladala prava pomama dok je predavao u gimnaziji. Okolnosti su mu uvek išle naruku. Tada nije bilo zgodnih profesora, kao što ni danas nema mnogo zgodnih političara.“
(„Evropa“)
Marija Ivanić,
„jedna od retkih žena koje pišu i objavljuju svoje knjige, a ne čine ništa što bi se moglo nazvati marketingom na srpski način“:
„Ovde, ili si jadna žena ili domaćica! Pokušala sam o tome da govorim u Bajci o Meliti, ali sam doživela uvrede i maltretiranje. Ali zato, sedam godina posle, objavljuje se na kilograme bedno hrvatsko podražavanje, Vedrana Ruden i sl. Što kažu Vranjanci: U tuđeg tatka, pogolema patka.“
(„Evropa“)
Predrag Cune Gojković,
pevač, 35 godina posle sletanja ljudi na Mesec, priseća se:
„Trebalo je da pevam na žurci u Grockoj, ali me je sprečio šef protokola. Pre sletanja na Mesec, mislio sam da je to nemoguće. Tozovac je govorio: ‘Amerikanci lažu, obesili su kosmonaute na neki oblak, pa telefoniraju.’“
(„Evropa“)
Dragana Mirković,
„pevačica koja je prošla trnovit put do prave ljubavi“, ali kada ju je pronašla u liku svog sadašnjeg supruga Tonija, rekla je:
„Bože, kako je predivan, čist i normalan ovaj čovek!
Gledala sam ga dugo, ali prijateljski, a on to nije video. Mi smo se zavoleli tako jako da ga ja sada doživljavam kao svog anđela čuvara, koji čuva moju sreću. Već smo punih pet godina zajedno i svakoga dana osećam da je naš put sve sadržajniji. Beskrajno sam srećna, želela bih da svaka žena doživi takvu punoću uz čoveka koga iskreno svim srcem voli. Jak je u svakom trenutku, osećam da mogu da se oslonim na njegova stamena leđa.“
O koncertima koje posećuje:
„U Beču se često održavaju veliki koncerti, a interesantna stvar se desila kada sam bila u sedmom mesecu trudnoće sa sinom Markom, jednostavno sam osetila ogomnu želju da odem na koncert AC/DC. Moj suprug je bio oduševljen i rekao mi je da već sada zna koja će grupa biti omiljena našem detetu. Tako smo se lepo izigrali, fantazija. Neposredno pred dolazak u Beograd, grupa Metalika je imala koncert pet kilometara od naše kuće, i tamo smo bili. Muzika je uvek bila moja najveća poslovna ljubav.“
(„Ekskluziv“)
Stefan Kapičić,
mladi glumac, koji je „pre četiri godine shvatio u čemu mu je najudobnije“, odgovara na pitanje na koji trenutak u svom životu je ponosan zbog dobrog izbora garderobe:
„Taj trenutak traje evo već dve-tri godine… Ne bih ga prekidao nizašta na svetu…“
(„Ekskluziv“)
