Solidarnost
Lepomir Ivković je protiv Saopštenja svojih kolega
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Produkcija: BELEF i Atelje 212
Reditelj: Goran Šušljik; Autor teksta: Irina Dečermić; Igraju: Irina Dečermić, Goran Šušljik
U savremenom teatru sve se više brišu granice između muzičkih i dramskih formi, jer nastaju novi, originalni, autentični spojevi ove dve umetnosti, a koje nije moguće dovesti u vezu s poznatim oblicima „muzičkog pozorišta“; setimo se samo rada velikih svetskih umetnika kao što su Hajner Gebels, Kristofer Martaler ili veteran Bob Vilson. Takvoj, „kombinovanoj tehnici“ pripada i nova Belefova premijera, predstava Šuman, koju potpisuje autorski tandem Irina Dečermić i Goran Šušljik. Oni oboje imaju bar dve uloge u ovom projektu, jednu u svojoj matičnoj profesiji i drugu u „gostujućoj“; tako je on i glumac i reditelj, a ona i pijanista, i libretista i glumica.
Tekstualna osnova ovog projekta nije dramski zaokružena, već se, sasvim svesno, svodi na labavo povezan niz različitih pisanih materijala (pisma, eseji, biografije) o životu i stvaralaštvu umetničko-bračnog tandema Klara i Robert Šuman (žuta štampa ne propušta priliku da istakne – uostalom, to je i jedino što ona ovde može da uoči – kako su i autori predstave takođe povezani dvostrukim, umetničkim i emotivnim vezama). Iako je reč o krajnje otvorenoj, „fantazmagoričnoj“ strukturi – ta nekakva dramaturgija košmara ima opravdanje i u Šumanovim psihičkim problemima i oniričnim tendencijama romantičarskog pokreta kome je kompozitor pripadao – ipak se može prepoznati neki najopštiji narativni okvir; predstava govori o poslednjim Šumanovima danima, onima koje provodi u azilu za mentalno obolele…. Verovatno ne treba posebno naglašavati da Goran Šušljik igra Roberta, a Irina Dečermić Klaru.
Tekst je ovde, ipak, samo povod za građenje pozorišta slike i zvuka. Za vizuelni deo bio je zadužen Šušljik, ovog puta u ulozi reditelja, i on je želeo da razvije jedan sveden, minimalistički, reklo bi se oratorijumski pozorišni izraz, primeren „uzvišenosti“ ove široke teme koja obuhvata i smrt, i ludilo, i stvaranje i ljubav… Međutim, ta svedenost nije bila apsolutna, jer su Šušljikove rediteljske namere podrazumevale i dinamičnu prostornu organizaciju i znakovite scenske prizore. U završnom saldu, ovde se, ipak, može govoriti samo o namerama, jer ta scenska rešenja nisu jasno osmišljena i pregledno ostvarena; tako je, na primer, prostorno-mizanscenski plan ostao nerazgovetan, ulasci i izlasci su bili muljavi, nije bilo jasno šta označavaju odlasci i dolasci iz nekakvog tunela u pozadini (tunel sećanja, smrti, košmara, astralne projekcije – ili, kako se to već zove?).
Naslućena namera da se razvije sveden i sofisticiran teatarski izraz nije bila osujećena samo nerazgovetnošću, već i prenaglašenošću pojedinih rešenja. Tako je, recimo, reditelj Šušljik dao zadatak glumcu Šušljiku da se u sceni Šumanovog samrtnog časa nekoliko puta naglo i grčevito uzdigne iz postelje, s pokretom koji podseća na sviranje violine; osim što je ilustrativno – velikom umetniku je teško da se odvoji od svog stvaralaštva, a ne od života (ili: velikog umetnika samo još stvaralaštvo vezuje za ovaj svet) – ovo rešenje deluje kičasto i patetično. Izvesna prenaglašenost osećala se i u ponekim Šušljikovim glumačkim rešenjima, kada je preterano podvlačio emocionalnu i psihološku pozadinu teksta.
Paradoksalno, jedno rešenje nastalo iz nužde pokazalo se kao primerenije. Uviđajući da bi bilo kontraproduktivno opteretiti jednu pijanistkinju ozbiljnijim glumačkim zadacima, Šušljik se opredelio za vrlo ravan i monoton glumački ton u igri Irine Dečermić. Paradoks se nalazi u tome što se ovaj „manjak glume“ mnogo bolje uklapao u koncept predstave od Šušljikovog „viška glume“, što se tek u eteričnoj pojavi, držanju i govoru Irine Dečermić naslućivao taj željeni uzvišeni, otmeni, mistični i mračni ambijent jedne priče o stvaranju, ljubavi, privrženosti, osujećenosti, ludilu i smrti.
Ženski deo autorskog tandema ostvario je, po svemu sudeći, i u svojoj matičnoj profesiji zapaženiji rezultat; posetioci premijere koji imaju istančan sluh, a nisu samo ljubitelji muzike, tvrde da je njena pijanistička interpretacija, kao sastavni deo predstave, bila na visokom nivou (to je već predmet za muzičku kritiku, a ovo priznanje samo dokazuje Šoovu tvrdnju da su pozorišni kritičari obični diletanti, jer oni ne mogu da pišu o muzici, za razliku od muzičkih kritičara koji uvek mogu da pišu i o pozorištu). Ovo postignuće je tim značajnije kada se ima u vidu da su stalni prelasci iz jednog u drugi scenski zadatak (gluma i sviranje) sigurno narušavali koncentraciju potrebnu za pijanističku interpretaciju.
Cinik bi rekao da je šteta što nije bilo više muzike, a manje glume u predstavi „Šuman“, ali mi koji to nismo – mislim, cinici – samo možemo da zaključimo da je zaista šteta što jedan veoma zanimljiv projekat, koji ima ozbiljnije umetničke ambicije u odnosu na srpski mejnstrim, nije adekvatno ostvaren.
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve