Bez Buša, bez suza

Pola miliona protestanata, policija pod punom opremom, helikopteri u niskom letu, saobraćajni kolaps, zavoreni mostovi… Stručnjaci tvrde da u američkoj istoriji nije bilo tako strogih mera bezbednosti kao ove nedelje u Njujorku, gde je u Medison skver gardenu počela republikanska konvencija, dok na glavnim gradskim arterijama politički protivnici organizuju antibušovski marš. Temperatura u Velikoj jabuci bila je u svakom pogledu vrlo visoka: živa na termometru prelazi 30 podeljak, ali je politička temperatura blizu tačke ključanja: demonstranti koji se protive politici Džordža Buša nose najrazličitije poruke: Bush lied, thousands died (Buš je lagao, hiljade su umrle); Bush= Trash (Buš= đubre); Bez Buša, bez suza; Iskorenimo bolest ludog kauboja…

Svoj živahni i vrlo radikalni doprinos daju i sindikalisti, zagovornici reformi u zdravstvu i obrazovanju, ali i anarhisti, pacifisti, budisti, ostareli hipici, individualisti (vrlo je zapažen reditelj Majkl Mur), sva ona živopisna lica druge Amerike koja se ne uklapaju u konzervativni ram Bušove Amerike. Za njih je „Dabl ju“ (nadimak Buša mlađeg) opasan, glup, ratni huškač, lažljivac, agent velikih korporacija, pošast za našu planetu…

HISTERIJA: Policija je demonstrante dočekala porukom: „Mi smo spremni“. Za konvenciju je ekstra angažovano 20.000 policajaca, što znači da je na svaka 2,4 delegata dolazio po jedan, tj. svaki republikanski delegat imao je maltene lično obezbeđenje. U trenutku kada ovaj tekst ide u štampu (utorak uveče), nije bilo većih nemira, nekoliko stotina demonstranata je uhapšeno, među njima i oko 150 biciklista, dakle nije se ponovio čikaški scenario – velike, krvave demontacije kao 1972, kada je sukob radikalnih demonstranata s policijom koštao pobede demokratskog kandidata Hjuberta Hamfrija, pa je sa šakom glasova prednosti Ričard Nikson ušao u Belu kuću. Bilo je analitičara koji su ukazivali na to da neki republikanski stratezi priželjkuju u Njujorku nemire velikih razmera, jer bi im to išlo naruku. Mnogi su se plašili da će hladnokrvni planeri vladajuće partije čak ubaciti provokatore kako bi izazvali haos s nepredvidim posledicama. Izgleda da je zasad demonstrantima protiv Buša pošlo za rukom da frustriraju svoje političke protivnike: protesti protiču u najboljem redu. Ali, ništa nije gotovo dok i ova konvencija ne bude okončana uz balone i konfete, kako već nalaže tradicionalni scenario.

Njujork je pred početak republikanske konvencije bio na ivici histerije kojoj su zapravo najviše doprineli mediji: „Nju Hempšir sandej njus“ je tako na udarnom mestu doneo vest da će u Njujorku, tradicionalnoj tvrđavi demokrata, delegate na republikanskoj konvenciji dočekati politički protivnici koji će na njih puštati gomile miševa, a što je još gore, da su organizovani specijalni dobrovoljci, seks-preduzetnici koji će pokušati da republikance zaraze sidom!? Ni „Njujork post“ nije zaostajao u toj ofanzivi zastrašivanja: ovaj list iz medijske galaksije Roberta Mardoka upozoravao je da će raznim diverzantskim tehnikama rukovoditi „ljudi specijalizovani za tehniku kidnapovanja, pravljenja bombi i druge improvizovane municije… Ovi ekstremisti imaju veze sa radikalnim grupama iz 70-tih i spremni su da naprave pakao.“

Gradske vlasti Njujorka su uoči konvencije lanisirale slogan: „Budi fin!“. Gradonačelnik Majkl Blumberg ponudio je popust za brodvejske predstave i restorane svima onima kojima budu nosili bedž s natpisom: „Mirni protestant“.

KOVČEZI: Iako najnovija istraživanja pokazuju da Buš poslednjih nedelja stoji nešto bolje, a da demokratski kandidat Keri gubi dah, za republikance se situacija ne odvija nimalo glatko. Pre samo godinu dana izgledalo je da je Buš nepobediv. Danas se on bori iz sve snage za svoju političku budućnost. Kamen o predsednikovom vratu je naravno – Irak. Broj poginulih američkih vojnika u Iraku do novembarskih izbora premašiće hiljadu. Svaki kovčeg, umotan u američku zastavu, doprinsi daljem padu Bušove popularnosti.

Ekonomija je posustala, broj nezaposlenih stalno se povećava, sve je više ljudi bez elementarne zdravstvene zaštite, a statistika beleži da je novih 1.300.000 Amerikanaca, do juče pripadnika srednje klase, skliznulo ispod linije siromaštva. Na finansiranje rata u Iraku Kongres je, zvanično, dosad izdvojio 151 milijardu dolara što bi bilo dovoljno, između ostalog, da se zdravstveno osigura 30 miliona Amerikanaca bez ikakve zdravstvene zaštite.

Deluje kontradiktorno da se republikanci ne bave ovim temama: njihove glavne teme su terorizam i Bog. U utorak je, na primer, moto republikanske konvencije bio „Amerika ujedinjena u ratu protiv terorizma pod vođstvom Džordža Buša“. Među američkim biračima najveće debate se vode o brakovima homoseksualaca, o abortusu, o molitvi u školi. Kada je u gradiću Hedžisvilu u Zapadnoj Virdžiniji neko iz publike doviknuo Bušu: „A šta će predsednik da uradi s nezaposlenošću?“, publika ga je ućutkala. Docnije je taj čovek, novine su zabeležile da se zove Glen Hiler, otpušten s posla. Ako su u pravu Džordž Buš i oni koji ga podržavaju, kao stanovnici ovog gradića, Bog i borba protiv terorizma pomoći će sadašnjem predsedniku SAD da pobedi.

Neki strani novinari žale se da je ovog puta Bušova kampanja strogo kontrolisana, da nema spontanih razgovora sa biračima (vidite kako je Hitler prošao!), da ni novinari gotovo nemaju mogućnosti da predsedniku postavljaju pitanja, odgovore daju štabovi, grupe eksperata.

GREŠKE: U Bušovom štabu strogo paze da ne bude izgovorena ni jedna jedina pogrešna reč, da se posle štampa i pučanstvo ne bi slatko smejali raznim „bušizmima“, neverovatnim jezičko-etimološkim inovacijama predsednika SAD. Norman Majler kaže da je Buš za Ameriku „kolekcija katastrofa“. Ovaj pisac misli da je posebna katastrofa ono što Buš radi sa engleskim jezikom: „Buš govori u klišeima u kojima su ključne reči zlo, patriotizam, čvrst stav, zastava, hrabrost, naša-borba-protiv-terorizma. One deluju bar na polovinu Amerikanaca…“

Najnoviji primer Bušovih lingvističkih vratolomija je njegova izjava u jednom televizijskom intervjuu da je situacija u Iraku posledica „katastrofalnog uspeha“: brze predaje Sadamove vojske, koja se bori do današnjih dana…

Buš je posle u intervjuu „Njujork tajmsu“ čak priznao iračku grešku: eksplicitno je rekao da je „pogrešno procenio kakva će biti situacija u Iraku posle rata“. On je pojasnio da je 17-mesečna pobuna nusprodukt „brze pobede“ nad vojskom Sadama Huseina. U žaru kampanje Buš je na televiziji NBC otvoreno rekao da se u ratu protiv terorizma ne može pobediti. Bela kuća je pohitala da nekako ispravi ovu predsednikovu poruku u trenutku kada počinje republikanska konvencija, da to Amerikanci, ali i čitav svet ne bi shvatili kao znak defetizma. Koliko će razni stručnjaci za odnose s javnošću uspeti u tome, videćemo, ali trenutak za takvu izjavu nije mogao da bude gori.

ČERČIL: Na otvaranju republikanske konvencije nije bilo ovakvih, samokritičnih tonova: samo superlativi, ovacije i mantra „Još četiri godine!“. Svi glavni govornici su prvog dana veličali Bušov irački poduhvat, a bivši gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani uporedio je Buša čak s najvećim svetskim liderima u ratnim vremenima, npr. sa Vinstonom Čerčilom: „I njega su optuživali da je ratni huškač!“

I Džon mek Kejn, Bušov rival iz 2000, pohvalio je u svom govoru „odlučnost, doslednost, državničku zrelost i ispravan kurs u borbi protiv terorizma“ Džordža Buša. Svi govornici su oštro napali demokratskog kandidata Džona Kerija kao političara koji je „izvan glavnog nacionalnog toka“.

Kako je ovogodišnja trka za Belu kuću vrlo tesna, republikaci spremaju svojevrsno političko maskiranje: pokušaće da se govorima na konvenciji, kao uostalom i pre četiri godine, predstave kao „saosećajni konzervativci“. Međutim, manifest koji će biti usvojen na konvenciji čak je više nagnut desno nego što je to do sada bio zvanični kurs Bušove administracije. Tu su poznate teme o porodičnim vrednostima, o moralu, o zabrani prekida trudnoće, a novina je da bi zabrana gej-brakova trebalo da kao amandman uđe u američki ustav, gde bi eksplicite trebalo da bude naglašeno da je brak zajednica muškarca i žene. Na ovoj bizarnoj tački Buš se ne razilazi samo sa dobrim delom Amerike, već i sa svojim potpredsednikom Dikom Čejnijem čija je ćerka lezbijka; on se zalaže za slobodu izbora.

U žestoko polarizovanoj Americi većina republikanaca je zadovoljna svojim čovekom u Beloj kući: partijski stratezi su uvereni da su republikanci tako galvanizirani da se neće mnogo nervirati što će glavni govornici na konvenciji navući masku „centrista“ i „saosećajnih konzervativaca“. Opozicija je naravno „pročitala“ političku prevaru, pa otvoreno poručuje da republikance interesuju samo beli i bogati, a ne to kako živi prosečna Amerika.

Konvencija je trebalo da bude simbol republikanskog jedinstva. Izgleda da je pre parabola podeljenosti Amerike.

Vijetnam

U Bušovom štabu su, uprkos merama opreza da ne naprave neki gaf koji bi predsednika skupo mogao da košta, ipak napravili veliki kiks: lansirali su tv-spot kojim grupa veterana osporava Kerijevo herojstvo u vijetnamskom ratu. Tako su neki republikanski krugovi ovako odgovorili na optužbe demokrata da je Buš „zahvaljujući porodičnim vezama izvrdao da ode u Vijetnam,“ dok je Keri višestruko odlikovan za svoju hrabost u ovom ratu, pa je mnogo pogodniji za vrhovnog komandanta nego Buš junior. Kada se polemika uveliko rasplamsala, kada se pokazalo da ova negativna kampanja nailazi na osudu, Buš je pozvao da se sa ovim napadima prestane, a njegov savetnik advokat Vilijem Ginsberg je podneo ostavku pošto je on dirigovao ovim medijskim blaćenjem demokratskog kandidata. Buš je na televiziji javno priznao da je Kerijev odlazak u Vijetnam bio hrabriji potez nego njegovo služenje vojske kod kuće, u Teksasu.

Pokušaj da se ospori Kerijeva sjajna ratna biografija nije samovoljan potez savetnika. Sličnih pokušaja bilo je i ranije kada je na internetu eksplodirala medijska bomba: Džon Keri i „Hanoj“ Džejn (Džejn Fonda). Na jednoj fotografiji sede njih dvoje mlađani i kosati na travi u gomili čupavaca, očigledno na nekim demonstracijama protiv rata u Vijetnamu. I odmah je mreža bila zapljusnuta bujicom napada uvređenih veterana, koji su još od šezedeset i neke iz dna duše mrzeli „Crvenu Džejn“, ali su šokirani i uvređeni otkrićem da je Keri bio tako blizak s njom. Zar takav čovek da bude predsednik SAD? Zaustavimo ga!

Ubrzo su se oglasili autori fotografija Ken Lajt i Oven Frenkin, koji su originalnim snimcima dokazali da je reč o vrlo uspeloj fotomontaži.

Duhovi vijetnamskog rata još ne daju mira Americi, pa i danas, gotovo četiri decenije kasnije, u ovogodišnjoj predsedničkoj kampanji više se priča o vijetnamskom ratu nego o iračkom, što je svojevrstan paradoks.

Olimpijske i druge igre

U prvom tv-oglasu kojim je Buš krenuo u predizbornu kampanju ukomponovana je i tragedija od 11. septembra 2001: vatrogasci iznose telo umotano u američku zastavu. Deo javnosti je burno reagovao protiv ove zloupotrebe nacionalne tragedije: porodice nastradalih u oblakoderima Svetskog trgovinskog centra u Njujorku zvanično zahtevaju da se ovaj detalj izbaci iz tv-spota ili da se ovaj politički oglas uopšte više ne emituje.

Buša su politički protivnici, ali i šira svetska javnost, optužili da je zarad svojih političkih ciljeva pokušao da zloupotrebi i Olimpijske igre 2004. Naime, kada su se irački fudbaleri sasvim neočekivano plasirali do polufinala, u Vašingtonu je lansirana vest da će predsednik SAD skoknuti do Atine na dodelu medalja. Navodno, Bela kuća je već počela da analizira sve logističke i bezbednosne implikacije ovog putovanja kada je došlo do smetnji na vezama između Bele kuće i Olimpijskog komiteta zbog jedne Bušove izborne reklame koja povezuje učešće Iraka i Avganistana na ovogodišnjoj Olimpijadi sa ratom američke administracije protiv terorizma. Naime, ova reklama počinje Olimpijskim igrama u Minhenu 1972, kada su teroristi ubili 13 izraelskih atletičara, a onda narator poručuje: „Sloboda se širi svetom kao sunce u zoru. Na ovim Olimpijskim igrama biće dve nove slobodne nacije i dva manje teroristička režima.“ Dok zastave Iraka i Avganistana lepršaju na vetru, reklama poručuje: „Snagom, odlučnošću i hrabrošću, demokratija će trijumfovati nad terorizmom, a nada će pobediti mržnju.“

Po američkim zakonima, samo američki Olimpijski komitet ima pravo da u marketinške svrhe koristi olimpijske simbole, slike i zaštitne znakove, pa je od Bele kuće zatraženo da povuče reklamu.

Ni irački fudbaleri nisu skrivali ogorčenost. „Amerikanci su sve uništili. Američki vojnici su pobili toliko ljudi u Iraku…“, izjavio je irački centarfor Ahmed Manadžid. Posle je Mark Klark, portparol iračkog olimpijskog tima u Atini, izjavio da „irački fudbaleri nisu politički sofisticirani, a možda je i prevod bio pogrešan“!?

Nije poznato da se američki predsednik ikada mnogo interesovao za fudbal, ali je u svojoj predizbornoj kampanji često govorio o uspehu iračkih igrača, pa je posle njihove neočekivane pobede sa 4:2 nad Portugalom na mitingu u Oregonu poručio da se to ne bi dogodilo da „Sjedinjene Američke Države nisu preduzele akciju“. I najveći američki olimpijski heroj Karl Luis, koji je svojevremeno osvojio devet olimpijskih medalja u atletici, najoštrije je osudio pominjanje Avganistana i Iraka u Bušovim tv-reklamama. Iračani nisu stigli do finala, Buš je odustao od puta u Atinu, a kao što znamo, i državni sekretar Kolin Pauel jer su „iskrsle nove, neočekivane obaveze“.