Međuvreme

Nepotizam

Grupa sudijskih saradnika Drugog opštinskog suda u Beogradu uputila je 17. januara otvoreno pismo Visokom savetu pravosuđa izražavajući protest zbog nepotizma pri predlaganju kandidata za sudije tog suda na sednici održanoj 12. januara. Kako za „Blic“ tvrdi Snežana Ivković, viši sudijski saradnik i jedna od petoro potpisnika pisma, prilikom predlaganja kandidata nije bio presudan Zakon o sudovima koji podrazumeva dužinu staža, stručnost i rezultate, već rodbinske veze sa sudijama Vrhovnog suda, kao i neizbežna partijska pripadnost. Prema njenim rečima, tri godine nije bilo izbora za sudije, a sada su se na listi našli pojedinci sa manje znanja i iskustva. Ivkovićeva nije želela da precizira koji su to pojedinci, ali prema saznanjima „Blica“ i „Glasa javnosti“, na listi kandidata su se našli, između ostalih, i Vesna Martinović, devojka sina ministra pravde Zorana Stojkovića; Maja Cogurić, ćerka sudije Vrhovnog suda; Jasmina Svorcan, takođe ćerka jednog od sudija Vrhovnog suda, snaja Budimira Košutića Tanja Košutić i snaja Milorada Ulemeka Legije, odnosno ćerka bivšeg sudije Okružnog suda. Ministar pravde Zoran Stojković je tvrdnje o nepotizmu odbacio lakonskim odgovorom da je on samo jedan od članova Visokog saveta pravosuđa, kao i da je dogovoreno da odluke saveta može da komentariše samo predsednik tog tela (Janko Lazarević koji, uzgred, poslednjih dana zaobilazi svoju kancelariju). Ministar Stojković je dodao da je pravosuđe dobilo nezavisnost, i da se stoga – Ministarstvo nije mešalo u predloge.

Administracija

Ukoliko bi novinar želeo da napravi intervju, reportažu, ili samo fotografiju sa bilo kog graničnog prelaza u državi, obavezan je da za to „zadovoljstvo“ plati 334 dinara, saznaje „Balkan“. Ovaj svojevrsni presedan u novinarstvu ušao je u Zakon o administrativnim taksama, na osnovu koga bi novinar bio obavezan da kupi određeni obrazac, da na ime takse uplati navedenu sumu i da nadležnima u policiji dostavi molbu u kojoj se navodi tema intervjua ili razlog fotografisanja, kao i vreme trajanja intervjua – dva, tri ili četiri sata. Inače, nadležni, ukoliko smatraju potrebnim, imaju puno pravo da odbiju molbu.

Imena

Najčešća imena koja dobijaju deca u Srbiji poslednjih godina su Milica i Nikola, dok je popularnost imena Slobodan, aktuelnog tokom devedesetih godina, drastično opala zajedno sa političkom karijerom negdašnjeg „vođe“. Na odabir imena, utiču moda, tradicija i aktuelna politička zbivanja. Na primer, 90 odsto svih Stefana u XX veku rođeno je posle 1986. godine, kada je pokrenuto večno „srpsko pitanje“. Kako za „Blic“ kaže Milica Novaković, šef Matične službe Opštine Savski venac u Beogradu, prihvataju se sva imena za koja se roditelji odluče, ukoliko ona nisu pogrdna, ne vređaju moral i ako nisu protivna domaćim običajima. Vodan – po vodi i Oprolećovana – po proleću, samo su neka od neobičnih domaćih imena. Tokom Drugog svetskog rata i neposredno posle njega aktuelna su bila imena Slobodan i Slobodanka, Jugoslav i Jugoslava, ali su se našli i poneka Staljinka, Mašinka, Traktorka i poneki Tito. Romi svojim potomcima daju imena najčešće po junakinjama latinosapunica, te se s vremena na vreme registruje poneka Esmaralda ili Kasandra, kao i poneki Tarzan i Robot. Ako neko nije zadovoljan svojim imenom, kaže matičarka Novaković, može da ga promeni kada postane punoletan.

Porez

Ministar trgovine Bojan Dimitrijević najavio je 17. januara da će Vlada tražiti preispitivanje odluka o poskupljenju komunalnih usluga nakon uvođenja poreza na dodatu vrednost, jer smatra da nove cene nemaju „ekonomsku osnovu“ i da su pojedina javna preduzeća na taj način zloupotrebila monopolski položaj.

Građane Srbije ovih dana ne brinu samo cene komunalnih usluga. Još uvek se vode polemike o poskupljenju autobuskih karata, a česti gosti kafana tvrde da su i tamo usluge znatno skuplje, a da ne dobijaju račune od kelnera. Direktor hotela „Moskva“ Savo Janićijević, objasnio je za „Glas javnosti“ da iako je porez sa prošlogodišnjih 20 odsto sa PDV-om smanjen na osam, usluge smeštaja nisu snizili „zbog inflacije“.

Bluz

Prema Predlogu krivičnog zakona koji će se uskoro naći u parlamentu, novčana kazna biće sve češći oblik kažnjavanja lakih i srednje teških krivičnih dela. Uz to, predloženo je i uvođenje dnevnih novčanih kazni čiji bi iznos varirao između 500 i 50.000 dinara za dan, što bi, između ostalog zavisilo i od materijalnog položaja osuđenog. Prema rečima dr Zorana Stojanovića, predsednika radne grupe za izradu krivičnog zakona Srbije, upravo bi pravljenje razlika u visini iznosa kazne po tom osnovu podjednako pogodilo i bogate i siromašne, pa bi se na taj način „poštovao princip jednakosti pred zakonom“. Profesor Stojanović i sam uviđa manjkavosti Predloga zakona, između ostalog i teškoće prilikom utvrđivanja koliko osuđeni zarađuje, a koliki su mu rashodi. Takvi slučajevi će, prema njegovim rečima biti rešavani slobodnom procenom. Dalje, zbog niskog životnog standarda mnogi osuđeni neće biti u mogućnosti da plate novčane kazne pa će to nadoknaditi radom u javnom interesu u „nekoj humanitarnoj organizaciji“.

Onima koji su počinili teška krivična dela i dalje će sledovati zatvor, a Ministarstvo pravde potrudilo se da sadašnjim osuđenicima olakša robiju akcijom „Proterajmo turbo folk iz naših zatvora“, koja je započela dvočasovnim bluz koncertom grupe Point blank u KPZ-u Sremska Mitrovica. Miloš Janković, direktor zatvora objasnio je da oni nemaju ništa protiv turbo folk pevačica, da im se sviđa kako izgledaju, ali da ne vole njihove pesme.

Granica

Nakon stupanja na snagu Uredbe o prometu roba i usluga između Srbije i Kosmeta, snabdevanje lekovima i osnovnim životnim namirnicama znatno je otežano, a sva roba koja i stigne mnogo je skuplja. Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća Severnog Kosova i lekar u klinici u Kosovskoj Mitrovici, kaže da ta bolnica nema lekove i da ih ne dobija. Članovi Udruženja privrednika sa Kosova obavestili su premijera Srbije Vojislava Koštunicu da se Kosovo i Metohija primenom Uredbe u potpunosti izopštava iz ekonomskog i fiskalnog sistema Srbije. Ministar finansija Mlađan Dinkić je nakon razgovora sa delegacijom sa Kosova i Metohije održanog 17. januara obećao da će se o izmeni Uredbe govoriti na sednici Vlade 20. januara. Do tada, u Srbiji se i dalje prikuplja pomoć za Srbe na Kosovu i Metohiji. U vladinoj kancelariji za medije kažu da građani svakodnevno uplate između trista i četiristo hiljada dinara. Slavča Milić, penzioner sa Novog Beograda, kaže za „Glas javnosti“ da je obišao sve banke i pošte u njegovom kraju i da ni od jednog službenika nije uspeo da dobije broj žiro-računa Fonda za pomoć Srbima sa Kosova, ali da su mu svi nudili račun za pomoć žrtvama cunamija.

Januar

Prema podacima epidemiologa, virus gripa se u Srbiji još nije pojavio, ali je u drugoj nedelji januara samo u Beogradu registrovano 21.259 obolelih od respiratornih infekcija i 214 osoba sa simptomima sličnim gripu. Dr Veljko Đerković, epidemiolog Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, procenjuje da će se epidemija gripa u Srbiji pojaviti krajem januara. Takođe, zbog naleta ovčijih boginja, kako piše „Blic“, vrtići i osnovne škole su gotovo ispražnjeni, a za sve to vreme lekari prete vrlo neobičnim vidom štrajka, koji se, bar kako tvrde, neće odraziti na bolesne. Kako je dr Ljubomir Georgijević, predsednik Saveta sindikata lekara i farmaceuta Srbije objasnio za „Blic“, ministar zdravlja Tomica Milosavljević i ministar finansija Mlađan Dinkić još u maju 2004. godine obećali su lekarima povećanje plata i raspon koeficijenata 1:4 (odnos između najviše i najniže zarade u zdravstvu). Ukoliko to ne ispoštuju, 22. januara lekari će prestati da potpisuju smrtovnice, pa preminuli neće moći da budu sahranjeni. „Na ovakav vid štrajka odlučili smo se jer mislimo da tim ljudima najmanju štetu možemo naneti. Vlast je u obavezi da nesahranjene smesti u hladnjače, a porodice umrlih, da bi rešile taj problem, moraće da se obrate nadležnima. Štrajk će se bazirati samo na ovome, dok će lekari svoj rad u ambulantama i klinikama obavljati u punom radnom vremenu“, kaže dr Georgijević.

Odgovor

Tačno mesec, plus dva dana, nakon što je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu obavestilo Skupštinu opštine Valjevo da nije konstituisana na valjan način, zbog čega 24 od 57 odbornika bojkotuje njen rad, Skupština se sastala, odnosno sastalo se 27 novosrpsko-socijalističko-radikalsko-karićevskih odbornika, koji su se samoproglasili za većinu. Nakon što su, po Zakonu, konstatovali da postoje punopravni uslovi za rad, razmotrili su Informaciju u vezi sa dopisom Ministarstva, i jednoglasno usvojili Autentično tumačenje odredaba Poslovnika SO Valjevo, po kome je Skupština legalno konstituisana, a sve donete odluke važeće. Takav stav Statutarne komisije, na čelu sa radikalom, jednoglasno je usvojen. Jednoglasno je usvojeno i da se Autentično tumačenje pošalje Ministarstvu, kao odgovor na njegov dopis, uz pouku o pravnom leku. Ako Ministarstvo nije zadovoljno Autentičnim tumačenjem, neka se obrati Ustavnom sudu.

Onda, kako nego jednoglasno, usvojen je Etički kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave u Srbiji, i opet jednoglasno isterane ostale tačke dnevnog reda, pa i ona kojom su imenovani novi upravni i nadzorni odbori preduzeća i ustanova kojima je osnivač Opština Valjevo. U odbore je ušao suv stranački kvalitet za koji, poimence, u Valjevu niko i nikad nije čuo, ako se izuzmu novoimenovani predsednici odbora u javnim preduzećima, koji su zbog prethodnog i uspešnog direktorovanja u istim bili pod krivičnom istragom.

Domaćin

Srpska Nova godina, u nas, takoreći, proslavljena je bolje i udarnije nego tzv. univerzalna. Najbolje, i ostalo, bilo je u Čačku, tamo, vele, pred 20.000 srpskih duša pevala Ceca. Kako je do toga došlo, rekao kapitalni ministar&domaćin Velja, i rekla kapitalna pevačica Ceca. Prihvatila je da peva bez novca, gostuje drugarski, ja sam sa njom veliki prijatelj, rekao je Domaćin. Šta je rekla Pevačica, Srećna sam što sam opet ovde na poziv Velje Ilića, i rekla, za džabe, zbog svog velikog prijatelja Velje Ilića. I bio koncert, bio i direktno na BK. Tačno u ponoć na binu se popeo kapitalni Velja i čvrsto, uz povike ‘iljada duševnih Srba, To Veljo majstore, zagrlio svoju prijateljicu. Ondak je Velja svima čestitao, narodu poželeo dobro zdravlje i puno para, i da ministri više budu u službi naroda. Koncert na gradskom trgu je nastavljen, opet za džabe, nastupom Vere Matović, a Domaćin i Pevačica su se, more li, more, preselili u hotel „Beograd“ gde su se, opet more, pridružili članovima Veljine stranke, gde je, jopet i jašta i nazdravlje, sve bilo za džabe.

Nagrada Milošu Vasiću

Ovogodišnja nagrada „Jug Grizelj“, koja se dodeljuje „za najviša dostignuća u istraživačkom novinarstvu u službi razvijanja prijateljstva među ljudima i uklanjanja granica među narodina“ pripala je našem novinaru Milošu Vasiću.

Dušan Simić, predsednik žirija, rekao je za „Vreme“ da je nagrada „Jug Grizelj“ nekoliko godina „čekala“ Mišu Vasića i da je uvek bio u najužem izboru. „Ovom dodelom posebno bi bio zadovoljan čovek čije ime nagrada nosi. Miša, Jug i ja smo početkom osamdesetih godina zajedno radili u „NIN-u“, kada je bio na vrhuncu tiraža i uticaja u celoj ‘nekadašnjoj’ Jugoslaviji. Milošu Vasiću i Jugu Grizelju zajedničke su hrabrost i pismenost, dok Miloša Vasića odlikuje i posebna vrsta humora.“

Nagradu od 1991. godine dodeljuju članovi porodice Grizelj i prijatelji, a prethodnih godina dobili su je Željko Vuković, Lila Radonjić, Predrag Koraksić Koraks, Gordana Logar, Bojana Lekić i Svetlana Lukić, Stojan Cerović, agencija Beta, Radio Bajina Bašta, Radio Pančevo i Radio Bum 93 iz Požarevca, Teofil Pančić, Omer Karaber, Nenad Lj. Stefanović, Ivan Torov i Antonela Riha.

Jug Grizelj se novinarstvom bavio od 1947. godine, radio je u listovima „Napred“, „Student“, „Svet“, „Naš vesnik“ i „Mladost“. Bio je komentator „Večernjih novosti“, pisao je za „NIN“, „Delo“, „Slobodnu Dalmaciju“ i „Večer“. Jedan je od osnivača nedeljnika „Vreme“, za koji je napisao poslednje tekstove.

Nagrada će biti uručena 21. januara u beogradskom Medija centru.