Meridijani

Bagdad: Rođenje novog Iraka

Na prvim slobodnim izborima u Iraku pobedila je šiitska koalicija sa osvojenih 48 odsto glasova od ukupno 8,5 miliona birača, kurdska koalicija osvojila je 26, a stranka premijera Ajada Alavija 14 odsto glasova. Iračka komisija saopštila je da je na izbore izašlo ukupno 58 odsto birača, a da veliki deo većinskog sunitskog stanovništva nije izašao na izbore. „Na današnji dan obeležavaćemo rođenje novog Iraka i slobode za sve ljude“, izjavio je Farid Ajar, član izborne komisije, prilikom zvaničnog saopštavanja rezultata izbora. Iako je šiitska pobeda na izborima pilično upečatljiva, predviđanja članova Ujedinjenog iračkog bloka da će osvojiti više od polovine glasova nisu se sasvim ispunila. Očekuje se da će bivši nuklearni fizičar Husein al Šahrestani postati novi premijer Iraka. On je izjavio da je njegova koalicija, koju podržava duhovni vođa šiita ajatolah Sistani, osvojila oko 60 odsto od 275 mesta u Privremenoj narodnoj skupštini Iraka. Prvi zadatak koji očekuje ovu skupštinu jeste formiranje nove vlade i pisanje novog ustava Iraka. Predsednik SAD Džordž Buš čestitao je kandidatima koji su osvojili glasove birača i narodu Iraka zato što su „ignorisali pretnje i izašli na izbore“. Strana štampa u većini slučajeva pozdravlja pobedu dugo ugnjetavane šiitske populacije, dok „Gardijan“ upozorava da smena vlasti može da bude „generator rastuće nervoze“ u susednim zemljama sa sunitskim vladajućim režimima.

Drezden: Marš neonacista

Obeležavanje 60. godišnjice savezničkog bombarodavanja nemačkog grada Drezdena pretvorio se u mračnu neonacističku manifestaciju, najveću u poslednjih deset godina. Naime, dok se grad sećao strahota bombardovanja, 5000 neonacista i skinhedsa u crnim majicama prošetalo je ispred zgrade parlamenta ovog saksonskog grada i duž reke Elbe. Nosili su crne balone, parole i trake dok su sa pokretnog zvučnika treštali uznemirujući zvuci neke klasične simfonije; na čelu kolone bila su istaknuta četiri drvena krsta na kojima je pisalo „Drezden“, „Hirošima“, „Vijetnam“ i „Bagdad“. Procenjuje se da je tokom bombardovanja Drezdena u tri saveznička napada poginulo između 25.000 i 35.000 ljudi; neonacisti kažu da je u najgorim mukama nastradalo 100.000 ljudi. „Ovde, u Drezdenu, desio se genocid 1945. godine, isto kao i u Hirošimi“, izjavio je desničarski političar Franc Šenhuber, bivši SS oficir iz Minhena. „Mi se ne plašimo da kažemo da je bombardovanje Drezdena ratni zločin… Koja je razlika između koncentracionih logora i bombardovanja?“ Nekoliko blokova dalje od obožavalaca Adolfa Hitlera, organizovan je kontramiting – oko 4000 stanovnika Drezdena upalilo je isto toliko sveća aranžiranih tako da su sačinjavale rečenicu „Dosta nam je neonacista“. Grupa levičara, koju je policija razdvajala od desničara, uzvikivala je „dole nacisti“ i „nacistički šljam napolje“. Nekoliko stotina policajaca obezbeđivalo je proslavu, punktove ka gradu i glavne saobraćajnice; policija je saopštila da većih izgreda nije bilo, ako se izuzme par manjih konfontacija. Kako je policija saopštila, ovaj neonacistički marš je veći od minhenskog iz 1997. godine kada se okupilo 4500 desničara. Kancelar Šreder se ogradio od ovih mračnih događaja tako što je osudio neonaciste u Berlinu rekavši da oni pokušavaju da poreknu odgovornost nacističke Nemačke za zločine u Drugom svetskom ratu.

Sunđijavan: Eksplozija u rudniku, opet

Još jedna eksplozija gasa u kineskom rudniku uglja dogodila se ovog puta u severoistočnoj provinciji Lijaoning, u rudniku Sunđijavan. Poginule su najmanje 203 osobe, povređene 22, a zarobljeno je još 13 ljudi. Nije prošlo ni pola godine od prethodnih eksplozija u rudnicima širom Kine (novembar 2004 – 166 mrtvih; oktobar 2004 – 148 mrtvih) kada su vlasti osudile upravnike rudnika zbog propusta koji su izazvali tragediju, ali čini se da ništa nije preduzeto da se ona ne ponovi. Stotine ljudi zakopane su u rudnicima usled eksplozija gasa uprkos nacionalnoj kampanji za bezbednost rudara. Predsednik Kine Hu Đintao i drugi kineski lideri izdali su saopštenje u kojem se nalaže lokalnim zvaničnicima da „ne štede napore da bi spasili eventualne preživele u rudniku“. Spasilačke ekipe koje su brzo stigle na mesto nesreće dočekali su zavejani prilazi i temperatura ispod nule, kao i predstavnike vlasti koji su došli da pomognu u traženju nestalih, lečenju povređenih i pregovorima o kompenzaciji sa porodicama poginulih. U toku jedne godine u svetu pogine oko 6000 rudara usled ekplozija, poplava i požara u rudnicima, a 80 odsto tih slučajeva desi se u Kini. Najgora rudarska katastrofa desila se tokom Drugog svetskog rata 1942. godine u okupiranoj Mandžuriji, kada je poginulo 1549 rudara.

Teheran: Smrt u džamiji

Vatra je buknula u prepunoj džamiji u Teheranu tokom večernje molitve u ponedeljak i odnela najmanje 59 života, dok je više od 250 vernika povređeno. Sve je počelo kada je plamen zahvatio zar jedne od vernica u džamiji i počeo da se širi neverovatnom brzinom. Prema pisanju teheranskih medija, uspaničeni ljudi nasrnuli su na vrata džamije i razbijali prozore kako bi izbegli sigurnu smrt, ostavljajući za sobom delove odeće u plamenu. Tepisi su izgoreli, nestali su tomovi verske literature, uključujući i Kuran, zidovi sasvim pocrneli… Vatru je izazvala grejalica u čijoj je blizini stajala neoprezna vernica sa zarom, a plamen se zatim proširio i na bogate zastore koji su prekrivali zidove. Zvaničnici odbacuju pretpostavke da je požar nastao zbog neispravnih instalacija, kao i pretpostavke da se radi o terorističkom bombaškom napadu. Jedan broj povređenih još je u kritičnom stanju i nalazi se u bolnici. Šiitski muslimani u Iranu ovog meseca molitvama obeležavaju smrt Huseina, unuka islamskog proroka Muhameda.