"Neisporučivanje četiri, odnosno tri generala jeste posledica toga što je Karla del Ponte prekršila dogovor koji sam imao sa Amerikancima, sa kojim se složio i Brisel, da nema novih optužnica ako dokažemo kako činimo sve da pronađemo Mladića. Kada su čuli da je tužiteljica donela nove optužnice, visoki funkcioneri iz Vašingtona i Brisela zvali su me telefonom, izvinjavali se i govorili da Karla nije normalna, da je luda"
„NI JEDAN AMBASADOR NIJE NI NA KOJI NAČIN MOGAO DA UTIČE NA MOJ RAD“: Zoran Živković
I najtragičniji događaj na našoj političkoj sceni novog doba (ubistvo premijera Zorana Đinđića) i najkontroverznija postpetooktobarska akcija (Sablja) vezani su na ovaj ili onaj način za Zorana Živkovića, bivšeg premijera Srbije, ali je on čini se još i najmanje govorio o tom periodu. I dalje ga komentarisanje „novih okolnosti“ ne zanima, kaže, i dodaje da to višenikoganinezanima. Ono što njega zanima, sudeći po tome šta jeste komentarisao poslednjih meseci, je šta (ne)radi Vlada Srbije i šta se dešava u njegovoj stranci.
Ta druga njegova strast nekome, izgleda, veoma smeta. Portparol Demokratske stranke demantovao je vest da je pokrenuta procedura za „izbacivanje“ Zorana Živkovića iz stranke.
„O mom izbacivanju nije se raspravljalo ni na Glavnom odboru DS-a ni na zasedanju bilo kog drugog legalnog stranačkog organa. O tome se šuškalo na neformalnim sastancima…“, kaže za „Vreme“ Zoran Živković.
„VREME„: Štapredviđatestimuvezi?
ZORANŽIVKOVIĆ: Samo neko ko patološki mrzi Demokratsku sranku ili je klinički ludak može da u meni vidi protivnika DS-a. To može da bude neko ko je u stranci odskora, ne zbog ostvarivanja stranačkog programa ili ciljeva, nego zbog pokušaja da ostvari neki svoj nedemokratski, nezakonit i nemoralan cilj. Ili, možda, neko ko je mojim neangažovanjem u stranci dobio prostor i suviše visoko podigao lestvicu svojih ambicija pa se sada plaši mog povratka. Takvih je u DS-u vrlo, vrlo malo i ja sam siguran da će prave demokrate naći načina da zaštite stranku od njih. To je neophodno jer je DS jedina artikulisana politička snaga u Srbiji koja može državu da izvuče iz memle i blata u koju je guraju kleronarkopetrolkvaziekspertskopseudopatriotskegrupe, predstavljene u aktuelnoj vlasti.
Ocena je potpuno tačna – ogroman pritisak pokazivao je želju različitih protivnika reformi da se uspešne i brze reforme prekinu a da uspešna policijska akcija Sablja ne dobije adekvatnu verifikaciju u sudskim postupcima. Reforme, sprovođene od januara 2001. godine, već su bile promenile Srbiju u velikoj meri i jasno definisale njenu budućnost. Svest da u toj bliskoj budućnosti, u modernoj, na zakonu zasnovanoj demokratskoj i konkurentnoj Srbiji, neće biti mesta za njih, podigla je sav talog i škart raznih boja, porekla i dijagnoza, u najveću harangu protiv jedne demokratske vlasti. Stale su u isti stroj i poražene snage petooktobarske demokratske revolucije, i kilave partije DOS-a, i antihaški lobi, i nesposobni mundijalisti i nedoučeni i od alkohola neizlečeni kolumnisti i kriminalci i „eksperti“, sve ono što nije normalna Srbija. Oni su manjina, ali vrlo glasna i uticajna. Manjina koja je formiranjem Koštuničine vlade došla na vlast.
Od 6. oktobra, od tajnog sastanka sa Miloševićem i serije tajnih sastanaka sa Radetom Markovićem, Vojislav Koštunica i njegovi rade na reafirmaciji Miloševićeve politike. U tom poslu su imali podršku nekih marginalnih sranaka DOS-a. Nažalost, bilo ih je i u mojoj vladi. Za vreme Sablje bili su uplašeni i pritajeni, ali su pre i posle te akcije, od januara 2001. do marta 2004, spletkarili, ogovarali, ali i tražili nameštenja za svoje rođake i nesposobne „kadrove“ i uslovljavali glasanje nekolicine svojih poslanika u parlamentu ustupcima kojima bi ostvarili svoje lične ili partijske ciljeve. Nikada nisam prihvatio nijednu ucenu niti napravio bilo kakav ustupak. Kada su ucene postale neizdržive i kada su dovele do toga da u parlamentu predlozi zakona koji su na vladi jednoglasno usvajani zbog raznih opstrukcija marginalnih DOS-ovih partija ostajali bez potrebne većine – raspisao sam izbore.
Rekao sam već ko je vodio kampanju protiv vlade. Nijedan amdasador nije ni na koji način mogao da utiče na moj rad. Svako ko je obavljao bilo kakav javni posao na zakonit način ne može tako nešto da pomisli. Takve tvrdnje, ko god da ih izrekne, posledica su neobaveštenosti. Tako mali Đokica zamišlja politiku.
Nakogastesevioslanjali?
Na mesto premjera došao sam u najtežem momentu svog života. Neposredno pre toga ubijen je Zoran Đinđić, čovek koga sam poštovao, smatrao prijateljem i učiteljem. Država je bila ugrožena, Sablja tek na početku, a protivnici su počeli da dižu glavu. Pre 12. marta spremao sam se nedeljama za mesto ministra odbrane, za reformisanje Vojske, pravio planove, birao saradnike. Nije bilo ni vremena ni mogućnosti da izaberem svoje ljude za kabinet premjera. U takvoj situaciji sam se opredelio da se oslonim, da verujem ljudima za koje sam znao da je Zoran (Đinđić) u njih imao poverenja. I nisam pogrešio. Na nesreću, bilo ih je malo.
Nije moja vlada pala zbog optužbi o korupciji, nego, kao što sam već rekao, zbog kampanje koju su vodili nesposobni za normalan život u demokratskoj Srbiji u XXI veku i zbog ucena škarta iz DOS-a. Upravo sam ja insistirao da se optužbe o korupciji rasvetle. Oni koji su emitovali te optužbe zaćutali su o tome istog momenta kada su se dočepali vlasti i počeli da se ponašaju onako kako su optuživali druge. Nijedna od njihovih optužbi ni danas, 18 meseci kasnije, nije dokazana, a pod tepih su gurnute prave afere – „Knjaz Miloš“, prodaja vojne imovine (VTI ), nabavka automobila za ministre kapitalce, trgovina strujom i najtragičnija – ubistvo vojnika u Topčideru.
Sarađivali smo u radu na Deklaraciji o KiM u leto 2003. Tada sam mu govorio da je podela Kosmeta jedino, najmanje loše rešenje za Srbiju. Takođe sam mu ponudio da prevaziđemo razlike oko Ustava i da ga donesemo na ustavan način, referendumom koji bi se održao krajem 2003. zajedno sa izborima za parlament. Nešto je mumlao i gledao u luster tako da sam shvatio da je odgovor negativan. Poslednji put smo razgovarali kada sam ga uvodio u kabinet. Rekao sam mu da se u Srbiji nalaze američki eksperti koji imaju zadatak da verifikuju naše napore da pronađemo Mladića i da će oni poslati pozitivan izveštaj ako nastave da rade do kraja marta, još dvadesetak dana. Posle dva dana, novopostavljeni Rade Bulatović ih je oterao a Kolin Pauel je ukinuo pomoć. Posle nekoliko meseci isti Bulatović je molio da se oni vrate, što je i učinjeno, ali su izgubljeni poverenje i vreme pa su sankcije na pomoć i dalje aktivne. Istom prilikom sam ga zamolio da trajno reši stambeni problem porodice Đindić i hvala mu što je to učinjeno.
Daliimateproblemasaeventulnimosvetnicima?
Nikada se nisam bojao kada sam bio uveren da govorim istinu. Bez obzira na to što DSS-ova ministarstva moći prisluškuju moje telefone već godinu dana i progone moje prijatelje, ali i ljude za koje sumnjaju da su poslovno povezani sa mnom. Dvojicu niških privrednika su bez bilo kakvog osnova držali u pritvoru od kraja decembra prošle godine do pre neki dan zbog toga što je neki bolesni um umislio da zajedno sa mnom rade nešto nezakonito. Jednog od njih nikada nisam ni upoznao, ali su obojica maltretirani. Ima puno takvih primera. Ali ja sam siguran da pravda uvek na kraju pobeđuje i imam snage da se borim, i da pobedim.
Ne da rasturim, nego da reformišem i Vojnu službu i Vojsku u celini. Pripremio sam planove za taj projekt, ali je nesreća promenila i opstruisala moje planove a time i pravu reformu Vojske .
Svedoci su vam malo pomešali mesto i vreme. Notorna je činjenica da je Đorđević nestao iz Srbije više od godinu dana pre nego što je podignuta haška optužnica protiv njega. Nepristojno je meni pripisivati „neotvaranje dosijea Hag“. Mislim da nema građanina u našoj državi koji ne zna za moj stav i moje učešče u saradnji sa Sudom u Hagu. Neisporučivanje četiri, odnosno tri generala jeste posledica toga što je Karla del Ponte prekršila dogovor koji sam imao sa Amerikancima, sa kojim se složio i Brisel, da nema novih optužnica ako dokažemo kako činimo sve da pronađemo Mladića. Već sam rekao da smo bili na putu da to dokažemo. Bilo je dogovoreno da se nakon toga generalima sudi pred našim sudom. Kada su čuli da je tužiteljica donela nove optužnice, visoki funkcioneri iz Vašingtona i Brisela su me zvali telefonom, izvinjavali se i govorili da Karla nije normalna, da je luda!
Danas mogu samo da ponovim da je propuštena prilika da se saradnja okonča na način koji sam malopre opisao. Danas u Srbiji imamo vlast koja nema nikakav rejting i ima najgore odnose do sada sa SAD i EU-om, što otvara mogućnost daljih pritisaka.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
Nastupi Aleksandra Vučića od pada nadstrešnice do danas
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!