Marjana Karić, Kosovsko-metohijska trpeza, Jefimija pres i RTV BK Telekom
Marjana Karić nije bila te sreće da se njeno književno-kulinarsko umeće predstavi široj srpskoj javnosti na način valjan i primeren. Dok je ova majka četvoro dece, domaćica i „prava poslovna žena“, smerna supruga Zorana Karića, jednog od četvorice braće Karić, pripremala svoje obimno delo Kosovsko–metohijska trpeza (gotovo 400 stranica velikog formata), nije verovatno ni slutila da će jedinu reakciju u javnosti izazvati visina autorskog honorara. Novac je isplaćen sa računa preduzeća dinastije Karić – Mobilne telekomunikacije „Srbija“ BK-PTT d.o.o. čiji se naziv Mobtel odomaćio u javnosti. Poređenja radi, dobitnik Nobelove nagrade za književnost dobije oko milion dolara vrednu premiju za svoje literarno stvaralašvo, a za izradu jednog toma reprezentativne srpske Bibliografije (do sada objavljeno 16 tomova za trideset godina, ostalo da se uradi još nekoliko ukoliko država bude imala sredstava) potrebno je manje od dva miliona dinara. Štampana u najluksuznijoj mogućoj opremi (najfiniji kunstdruk, full colour), knjiga je, prema nekim ranijim verzijama, bila otkupljena od same BK grupe i podeljena damama za neki raniji osmi mart. Govorilo se da je njena cena 12.000 dinara u slobodnoj prodaji, ali je kratkom šetnjom po beogradskim knjižarama „Vreme“ utvrdilo da je njena cena 650 dinara.
Ako zanemarimo ove spoljne činioce i zavirimo u debelu i tešku knjigu Marjane Karić, videćemo da je ona mešavina (papazjanija, možda postmodernistička igra žanrova) kuvara, foto-albuma dinastije Karić, i skromnih poetičkih beležaka same autorke. Kratkim uvodnim tekstom Karićka nas izveštava da je knjiga jedna vrsta zajedničkog napora nje same, njenog supruga Zorana, svekrve Danice i svekra Janićija (za njega kaže da je prikupio narodne običaje). Da je ljubav između Marjane i Zorana bila od presudnog značaja u pripremanju ove knjige govore i Marjanine reči: „Zahvaljujući Zoranovoj ideji da se ožive izvori kolektivnog ponašanja i gotovo zaboravljenog kulinarstva onoga tla koje je rodilo Srbiju – rođena je ova knjiga.“ Autorka veli da je suprug Zoran (karatista, fotograf, dizajner, preduzetnik, vlasnik dela kompanije Simit u Beču i lice osumnjičeno na okolnosti krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti prilikom pucnjave u striptiz baru „Marinela“ u Beogradu) dao knjizi konačnu formu izraženu u „spoju kulinarstva i duhovnosti, i vizuelni karakter“ (KMT, str. 14). Zaista, glavna odlika Kosovsko–metohijske trpeze jeste preplitanje mesa, povrća i peciva sa srpskim kulturno-istorijskim nasleđem, sa freskama, običajima, tradicijom, patrijarhom Pavlom, Atanasijem Rakitom, lubenicama i ajvarom. Svesna veličine nasleđa u trenutku kada iz stare patrijarhalne pećke porodice ulazi u najstariju pećku partrijarhalnu porodicu, Marjana se preko kuhinje savršeno uklopila u novi dom, a dani provedeni u kuhinji za nju predstavljaju „spoj praktičnog i estetskog, čulnog i duhovnog“. Kombinujući recepte sa opštom pričom o prisutnosti srpske kulture na Kosovu, Marjana iznosi i nove istorijske podatke: iz ove knjige saznajemo da je srpski kralj Milan 1315. godine podigao zadužbinu – manastir Gračanica.
Potrebno je: prase od 8 do 10 kg, ulje, 1 flaša piva i so.
Prase dobro oprati i suvom krpom prosušiti, a zatim ga dobro iznutra i spolja natrljati solju. U tepsiju poređati tanke drvene daščice, pa na njih staviti prase u položaj kao da kleči. Prase namazati uljem i peći prvih sat i po na umerenoj temperaturi, zatim pojačati temperaturu i peći ga još jedan sat. Treba ga nekoliko puta premazati uljem u koje se doda pivo. Praseće pečenje se seče kada se malo prohladi.
Pri pečenju praseta temperaturu treba podešavati tako da kožica postane rumena i hrskava.
Božićna, svadbena ili neka druga svečana trpeza skoro je nezamisliva bez pečenog praseta.
Potrebno je: 21 belance, 21 kašika šećera, 9 kašika mlevenih oraha, 3 kašike brašna, 3 kašike ulja;
za I fil: 14 žumanaca, 10 kašika šećera, 10 kašika brašna, 5 dl mleka, 400 g mlevenih orgaha, 150 g čokolade za kuvanje;
za II fil: 7 žumanaca, 250 g šećera, 375 g putera, 1 kašika prah-šećera;
za šlag: 5 kesica šlaga, 1 šolja mleka i 6 kašika šećera.
Umutiti tri puta po sedam belanaca sa sedam kašika šećera, dodati tri kašike mlevenih oraha, kašiku brašna i kašiku ulja. Ispeći na umerenoj temperaturi jednu za drugom tri kore.
Za prvi fil umutiti žumanca sa šećerom, dodati brašno, mleko i orahe. Fil prokuvati, a pred kraj kuvanja dodati čokoladu.
Za drugi fil umutiti žumanca sa šećerom i dodati puter umućen sa prah-šećerom. Na kraju sjediniti ova dva fila.
Umutiti šlag u prahu sa mlekom i šećerom.
Svaku koru namazati prvo filom, pa zatim premazati šlagom i poređati jednu na drugu.
Namazati tortu i sa strane tako da je cela prekrivena šlagom.
Mali savet:
Kalup za tortu ili pleh za kolače treba podmazati svinjskom mašću i posuti brašnom.U ovako podmazanom plehu torta se sigurno neće zalepiti.
Potrebno je: 10 jaja, 10 kašika šećera, 1 l mleka, 2 kašike brašna.
Za šerbet: 10 kašika šećera i 5 dl vode.
Sjediniti jaja i šećer, ali ne mutiti, i odmah dodati mleko i brašno. Masu sipati u podmazan pleh i peći u rerni zagrejanoj na 200°C oko 30 minuta.
U međuvremenu prokuvati vodu i šećer tako da tečnost ostane retka. Ohlađenim šerbetom zaliti ispečenu kajmakčinu.
Seći na krupnije komade i služiti.
(slika – PORODIČNA AKCIJA U KUHINJI: Sestra Olivera)
Potrebno je: 2 para telećih nogu sa papcima, 5 l vode, 1 glavica belog luka, 3 kašike aleve paprike i so.
Očistiti teleće noge sa papcima (dok sasvim ne pobele), dobro ih oprati i staviti ih da se kuvaju na umerenoj temperaturi. Kuvati sve dok tečnost ne postane lepljiva a meso počne da se odvaja od kostiju. Ocediti vodu, a kuvane noge dobro očistiti od žilica i samo odabrano belo meso seckati na kocke. Proceđenu supu u kojoj su se kuvale noge vratiti na štednjak da proključa. Dodati soli po želji. U međuvremenu, u avanu dobro istucati beli luk, dodati aleve paprike i sipati u ključalu supu. Promešati i ostaviti još 5–10 minuta da vri na nižoj temperaturi. Očišćeno meso rasporediti u duboke tanjire, po tri kašike u svaki tanjir, i naliti vrelom supom. Ostaviti na hladnom mestu da se pihtije stegnu. Suvišnu masnoću na površini pažljivo odstraniti kašikom.
Služe se sečene na omanje kocke.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
