Elita u kvalifikacijama

Famozni tender za privatizacionog savetnika NIS-a, o kome je bilo toliko reči u letošnjim pregovorima Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, nakon što je raspisan 13. septembra, izgleda da je startovao veoma dobro. Naime, već u prvom „kvalifikacionom“ delu ovog konkursa (za koji je bilo predviđeno 26 dana, od ukupno 90), a koji je „u ime i za račun Vlade Srbije“ raspisala Agencija za privatizaciju Srbije, nameru da za dalji tok rada preuzmu sav konkursni materijal i uzmu učešća u konačnoj utakmici, pokazala je, može se slobodno reći, svetska elita firmi za konsultantske usluge.

U ovoj fazi, kada su ponuđači bili obavezni samo da dokažu iskustvo u naftaškim savetničkim poslovima (uključujući iskustvo ključnog osoblja) i prikažu svoj „finansijski i poslovni kapacitet“, prijavne formulare popunilo je devet konzorcijuma za konsultantske poslove, a čak za osam tih konzorcijuma moglo bi se reći da ih predvode firme sa nespornim svetskim ugledom u poslovima (i) naftnog biznisa.

U Ministarstvu energetike Vlade Srbije odbijaju, iz razumljivih razloga, da ovog trenutka izreknu bilo kakve konkretnije ocene o startu tendera za izbor privatizacionog savetnika. Jedino je pomoćnik ministra Slobodan Sokolović načelno rekao da spisak pristiglih prijava sugeriše zaključak da je izabran dobar trenutak za otpočinjanje izbora strategije privatizacije naše naftne kompanije, jer su se na tender za savetnika prijavili takvi konzorcijumi među čijim članovima je „od deset danas najkompetentnijih firmi u svetu za ekonomske i tehničke savete u naftnom biznisu – svih deset ovde“.

PRIJAVE: Preciznije rečeno, ako sami, uz pomoć interneta i nešto dužeg pamćenja, pogledate spisak firmi u tim konzorcijumima, možete naslutiti zašto Sokolović nezvanično izriče takvu ocenu. Na primer, ako u poslednjih deset godina (između 1995. i leta 2005. godine) rangirate svetske konsultantske kuće prema ukupnom obimu privatizacionih transakcija u međunarodnom naftnom poslu, onda u prvih pet spadaju Kredi Suis – Frst Boston (sa ukupnom vrednošću od 8,5 milijardi dolara), Dži Pi Morgan (osam milijardi dolara), Siti grup (sedam milijardi dolara), Dojče banka (šest milijardi dolara) i Morgan Stenli (pet milijardi dolara); od ovih pet kompanija, čak četiri direktno možete pronaći među prijavama za konkurs za savetnika NIS-a. Ako rangiranje izvršite po broju poslova u kojima su ove firme učestvovale, onda redosled ovih pet kompanije izgleda ovako: Dži Pi Morgan (21 transakcija), Siti grup (13), Kredit Suis – Frst Boston (12), Dojče bank (12) i Morgan Stenli (šest).

Drugo, što bi se moglo nazvati nekom opštom karakteristikom pristiglih prijava za izbor privatizacionog savetnika za NIS, jeste to da su sve ponude, kao što smo već spomenuli, konzorcijalne po sastavu i da su svetske vodeće firme ovde izabrale i značajne domaće saradničke kuće i advokatske kancelarije.

Na primer, u grupi na čijem je čelu „Mekinzi“ odmah do njega je firma EKI investment, u kojoj su našoj javnosti dobro poznati bivši ministri Aleksandar Vlahović i Goran Pitić. U ovoj grupi je, naravno, i u Srbiji odavno prisutna kuća Dilojt, a i nešto manje izvikana firma Sinerdži kapital, u kojoj je uz Nikolu Živanovića i iskusni novosadski profesor privrednog prava dr Slavko Carić. I da dodamo da je u ovoj grupi ponuđača (sa Dži Pi Morganom na kraju, koji joj daje glavni deo finansijskog kapaciteta) i firma „Harison“, koja je bila savetnik i prilikom privatizacije Jugopetrola u Kotoru i Beopetrola u Beogradu.

KROZ SPISAK: Bez želje da bilo koga izdvajamo, hajde još malo da prošetamo po sipsku koji objavljujemo uz ovaj tekst. Na primer, zanimljiva je i grupa koju predvodi Dojče banka, jer je njen konsultantski tim savetovao Hrvatsku prilikom delimične privatizacije INA (25 odsto uzeo je mađarski MOL), a u toj grupi je i poznata svetska firma KPMG, koja je još pre desetak godina preduzimala neke eksploratorne poteze u Rafineriji nafte Novi Sad.

Grupa kojoj je na čelu „Rotšild S.p.A“ zanimljiva je po tome što je verovatno reč o firmi u čijoj je upravi visoko rangiran Franko Bernabe, koji je pre nekoliko godina već radio jedan od tada neprihvaćenih programa restrukturacije i reorganizacije NIS-a, a finansirala ga je Evropska banka.

U ovoj grupi se može zapaziti da je kao podizvođač navedena firma Altis kapital, koju su inicirali Božidar Đelić, bivši srpski ministar finansija, i Slobodan Milosavljević, sadašnji predsednik Privredne komore Srbije. I ova firma je iskoristila mogućnost da može u dva konzorcijuma biti navedena kao podizvođač, pa je vidimo i u grupi koju predvode CA IB korporejt i poznati „Goldman Saks“.

Kada je reč o grupi koju predvodi Kredi Suis – Frst Boston (Evropa) treba se podsetiti da je reč o kompaniji koja je tokom 2004. godine bila savetnik Vlade Rumunije prilikom privatizacije Rompetrola, kada je prodato 51 odsto akcija ove kompanije austrijskom OMV-u, za rekordnu sumu od 1,5 milijardi dolara (to se smatra najvećom pojedinačnom naftnom transakcijom u zemljama u tranziciji).

I grupa kojoj je na čelu BNP Pariba zanimljiva je na neki način, jer je reč o banci koja, između mnogih značajnih poslova, ima i dugogodišnju i krupnu saradnju sa Ist pointom Zorana Drakulića, pa bi se moglo špekulisati da i ova firma ima od koga da se obavesti o ovdašnjem naftnom biznisu i opštim prilikama. I još jedna bizarnost: u ovoj grupi među podizvođačima je i advokatska kancelarija Prica i Spasić, a Price su još pre Drugog svetskog rata u Beogradu vodili poslove ondašnjeg „Šela“.

EKONOMSKI KRITERIJ: Posle ovih „kvalifikacija“ za tender za privatizacionog savetnika NIS-a uzdrmane su i sve ranije teze (kojima je tada, moguće, bilo mesta, a koje je prenosio i potpisnik ovih redova) da u svetu nema interesa za privatizaciju naših rafinerija ili NIS-a u celini, jer kada se američke kompanije kakve su, na primer, „Morgan Stenli ili Meril Linč“ (koje takođe predvode dva konzorcijuma) prijave kao zainteresovane za neki konkurs za konsultacije, onda je svakom jasno da je reč o značajnom poslu sa krupnim izgledima. Jer, sam konsultantski honorar je relativno mali naspram posla koji treba obaviti u roku od tri meseca (limit je jedan do dva miliona dolara), ali je uobičajeno učešće u privatizacionom prihodu od 1,5 odsto, ako do privatizacije dođe, verovatno zanimljivo i u našem slučaju.

Uostalom, ako ništa drugo, spisak svetskih konsultanata koji su prijavili da su zainteresovani za učešće na našem tenderu za savetnika za privatizaciju NIS-a bar je takav da MMF neće moći da stavi nikakvu primedbu u pogledu kompetentnosti i referencija budućeg savetnika. No, u kakvoj će poziciji biti Vlada Srbije ukoliko dobije suviše konkretizovan savet neke „ugledne svetske firme“, a koji se ne bude svideo nekoj od koalicionih stranaka na vlasti, nekoj od frakcija SPS-a ili radikalima udruženim sa nekim, možda, budućim osamostaljenim krilom neke od stranaka u srpskom parlamentu, menadžmentu NIS-a ili nekom od sindikalnih lidera u njemu, nekom interesnom lobiju u Srbiji ili nekom tabloidu? Vlada Srbije posle svih tih „odmeravanja“ bira savetnika po „ekonomskom kriterijumu“, kako piše u samom konkursu.