Simo Spremo,
vidovnjak i astrolog, o mogućnosti da Slobodan Milošević 2006. godine umre u Haškom tribunalu:
„On (Milošević, prim. red.) je specijalna osoba, takozvana plamena. Po kineskoj ‘ji džing’ astrologiji, njegov elemenat je Zemlja. Trajaće još jako dugo, ukoliko uspe da savlada probleme sa kojima će se suočavati u narednoj godini.“
Mile Belopotočanin,
beli mag, koji ima svoju originalnu teoriju da je na Miloševića bačena „teška crna magija“ koju je nemoguće skinuti, još je konkretniji:
„Milošević je u velikim zdravstvenim problemima. Najgori dani mu slede u maju i aprilu, ali i krajem septembra sledeće godine. Velike su šanse da on i tada doživi infarkt i umre! Ako ga zadesi moždani udar, preživeće, ali će ostati težak invalid. Jedno je sigurno. On nikada neće biti osuđen u Hagu, jednostavno, neće stići da ga osude.“
(„Kurir“)
Jovan Memedović,
TV voditelj, pruža savet dana:
„Ako vas nešto tišti, idite kod psihijatra. Ovaj lekar mora da vas sasluša i pomoćiće vam da se oslobodite negativne energije.“
(„Blic“)
Vojislav Brajović,
glumac, priča kako je svojevremeno bio vrbovan da radi za Službu državne bezbednosti:
„Bio sam užasno prepadnut kada su me vrbovali da radim za DB. Jedan čovek, koji mi je bio neverovatno drag i simpatičan, rekao mi je da radi za jednu službu, da to ne krije i da mi predlaže da i mene ubaci u nju. Pomenuo je da bi njemu bilo važno zbog napredovanja, da i ja uđem u to društvo. Da me je angažovao, njegova karijera bi krenula vrtoglavom brzinom. Objasnio je da ne bih morao posebno da se angažujem, već da povremeno podnesem neke izveštajčiće, koji bi mi garantovali solidnu penziju, kao da sam ambasador ili ministar. To je bila ponuda đavola, a odbijanjem sam dobio neprijatelje. Tim predlogom, mojoj porodici i meni ugrozio je život. Kleo mi se da je to njegova lična inicijativa. Ipak, mislim da su svi za to znali. Još neke kolege su mi se žalile da su i njih pokušali da vrbuju. Neki su i prihvatili. Uvek će biti glumaca šmiranata, kojima se publika glasno smeje, kao što se smeje majmunima u zoološkom vrtu.“
(„Stori“)
Neda Arnerić,
glumica, komentariše poređenje Skupštine Republike Srbije sa pozorištem:
„Zaista se užasavam kada neko poredi parlament sa pozorištem. Pozorište je ozbiljna stvar, vrhunska umetnost. Skupština je stvar politike. Nije mi jasno što ljudi vole da gledaju skupštinske prenose. Navijaju kao na utakmici, čekaju ko će s kim da se posvađa, ko će koga da opsuje, ili ispljuje. Kao da i njihovi životi ne zavise od rada tog parlamenta. Užasno smo površna nacija. Porediti Skupštinu sa pozorištem u pežorativnom smislu je totalna budalaština. Ne bi bilo loše kada bi političari imali glumački talenat, pošto znanje uglavnom nemaju, a ja sam živi svedok. Ne čitaju zakone, bacaju ih… Ja sam ih lično nalazila zavrljačene u kontejnere. Valjda većina poslanika taj posao shvata kao nešto privremeno oko čega se ne trebe preterano truditi.“
(„Stori“)
Dragiša Binić,
„najžešći momak srpskog fudbala“ i strastveni ljubitelj oružja, priča kako je zbog hobija prespavao noć u češkom zatvoru:
„Zbog neke pogrešne dojave, policija je došla na stadion da me privede. Ja se tek bio skinuo za trening, gore trenerka, a dole šorts, ali oni me pokupiše i – u stanicu. Prespavao sam tamo celu noć, a ujutro me zove načelnik u kancelariju. Priđem mu i iz šortsa izvadim pištolj! Niko me nije ni pretresao kad sam dolazio, pa sam prespavao sa njim za pojasom! Načelnik je pobesneo. Otpustio je celu večernju smenu zbog toga. Normalno, istog dana su me pustili iz stanice, jer su me zaista priveli bez razloga.“
(„Stori“)
Ljubavna drama novinarke i voditeljke Nataše Arsić, koja ni osam meseci posle raskida sa fudbalerom Partizana Kameruncem Pjerom Bojom ne može da neđe dečka, potresa estradni svet. Kako se priča, vezu sa crncem ovdašnji momci ne mogu da joj oproste, a prozivke na račun mešovite romanse još traju. U „Temi broja“, poznate ličnosti iznose svoje stavove:
Jovan Marić,
psiholog:
„Vrlo je moguće da Nataši muškarci zameraju to što je bila sa crncem, a takođe možda prave i komparaciju sa njim, pošto to muškarci vole da rade, da bi znali kako da budu bolji od prethodnog. U moje vreme razmena kultura je bila sasvim normalna, što je dobro jer se tako unapređuje rasa. Ja sam čak bio i cimer sa jednim Iračaninom u studentskom domu pune dve godine. Danas su se vremena promenila, možda zbog rata sa Muslimanima, džihada ili nečeg sličnog.“
Goca Tržan,
pevačica:
„Kao u celom svetu, rasizam postoji u Srbiji i to nije ništa nenormalno, jer u svakoj zemlji postoje glupi i ludi ljudi. Mene te predrasude ne interesuju, pa ne bih ni razmišljala o boji kože, veri i rasi čoveka. Ukoliko bih bila zaljubljena, ništa me ne bi sprečavalo da budem sa crncem. Međutim, znam da bi kad-tad došlo do zapleta i da bi okolina raspravljala o takvoj vezi. Ipak, kako sam do sada pobeđivala sve, pobedila bih ružne glasine i sve poteškoće. Mogu da razumem zašto naši muškarci ne žele da budu sa Natašom posle Pjera. Postoji uvreženo mišljenje da su crnci izuzetno obdareni, a Srbi se verovatno plaše da se skinu posle njenog dečka. Frajeri, ne plašite se! Pa, valjda znate da nije sve u veličini.“
(„Stori“)
Katarina Sotirović,
pevačica, govori o „golišavim“ fotografijama:
„Mislila sam da je greška kada su me pozvali da se slikam golišava. Jednostavno, nisam tip devojke koja se tako eksponira. Moj jedini uslov bio je da ne budem kao od majke rođena. Neću furati takav imidž osim što ću zadržati kratku kosu.“
(„Večernje novosti“)
Nebojša Bakarec,
funkcioner DSS-a, odgovara na pitanje u koji biznis bi uložio svoju ušteđevinu:
„Otvorio bih ‘tango kuću’ u kojoj bi se plesalo, pilo, jelo i igrao tango.“
Vlajko Senić,
potpredsednik SPO-a, kaže da nema dovoljno talenta za privatni biznis:
„Radio bih kao asistent na Ekonomskom fakultetu.“
(„Blic“)
Viki Miljković,
pevačica, u želji da „nešto promeni“, iznenadi sebe, svog dečka Tašketa i publiku, ofarbala je kosu u crvenu boju.
„Kada sam došla kući, Taške je počeo da se smeje. ‘E, mnogo si smešna sa tom perikom. Užasno ti stoji!’, rekao mi je jer je bio ubeđen da je reč o nekom eksperimentu ili pripremi za scenski nastup. Prebledeo je kada je, nakon grimase na mom licu, shvatio da je to moja kosa. ‘Da si odmah vratila staru boju! Ja sam se zaljubio u brinetu i ne pada mi na pamet da večeras prespavam pored crvenokose!’ Šta sam drugo mogla nego da zamolim frizera da u 22 sata otvori salon i prefarba me u moju boju kose!“
(„Blic“)
Aleksandar Vučić,
generalni sekretar SRS-a, o protivljenju Nataše Mićić i Žarka Koraća donošenju Rezolucije o Kosovu i Metohiji:
„Svanulo je, već je podne, a ovde su se pojavili nekakvi vampiri koji ni s motkom ne bi mogli da preskoče ovih 0,01 odsto, koliki im je trenutno rejting. Ti vampiri su ovde došli preko tuđe poslaničke liste, a sad pokušavaju da se predstave kao realni političari, iako je i njima jasno da, samostalno, ne bi uspeli da osvoje ni onoliko glasova koliko u Skupštini ima poslanika.“
(„Srpski nacional“)
Keti Barakuda,
beogradska striptizeta, objašnjava „koje osobine kučke poseduje“:
„U suštini, ja sam kučka. Vrlo dobro izgledam, bezobrazna sam koliko smatram da treba da budem, maksimalno iskorišćavam muškarce, a to mi dozvoljava i posao kojim se bavim. U privatnom životu, veliki sam baksuz, a mislim da je i to jedna od karakteristika kučki.“
Kakva je, u stvari, Keti Barakuda?
„Keti Barakuda je jedna normalna devojka, odrasla na beogradskom asfaltu. Devojka koja ujutro ‘ne otvara oči’ bez jutarnje kafe, voli da kuva, obožava spavanje i izležava se i mnogo voli svoj posao.“
(„Srpski nacional“)
Madam Piano,
pevačica, govori o sujeverju i objašnjava zašto je ćerki dala ime Luna:
„U devetom mesecu trudnoće, sa suprugom sam šetala Zemunskim kejom. Do tog trenutka sam verovala da nosim sina. A onda sam ugledala pun mesec i pomislila da ću, možda, roditi devojčicu. Rekla sam mu, ako bude devojčica, zvaće se Luna. Luna se rodila mesec dana kasnije, takođe na pun mesec. Bile smo mama i ćerka broj 33, a u jednom astronomskom časopisu sam pročitala da sve planete Sunčevog sistema imaju 33 meseca (satelita). Mislim da ime koje čovek nosi, utiče na ceo njegov život.“
(„Večernje novosti“)
„Kurir“
prenosi najzanimljivije podatke o Nikšiću koje je u svojoj novoj knjizi objavio publicista Maksim Vujačić: „Nikšićani su osnivači San Franciska, gde je izvesni Lalatović bio najbrži revolveraš, a istovremeno Milutin Perović, koji je poginuo 9. aprila 1941. kod Kumanova, bio je prvi kamikaza u Drugom svetskom ratu.“
Aleksandar Tijanić,
direktor RTS-a, komentariše poziv bivšeg ministra pravde Vladana Batića da građani ne plaćaju televizijsku pretplatu:
„Vladan Batić je ovan predvodnik koji ima pamćenje kao kokoška. On zaboravlja da je upravo vlada u kojoj je on bio ministar uvela pretplatu.“
Vladan Batić,
o Tijanićevoj izjavi:
„Ne želim na ovaj dan da hulim na boga, tako da ću na sve optužbe Aleksandra Tijanića odgovoriti sutra.“
(„Kurir“)
