Tokom zlatnih osamdesetih filmofili u Nišu mogli su da uživaju uz svetska i domaća ostvarenja u bioskopima Ambasador, Čegar, Park, Radnik, Istra (sadašnji Vilin grad) i Dom Vojske Jugoslavije (sadašnji, jedini preživeli, mada u teškom stanju, Dom Vojske SCG). Kasnije su prostor bioskopa Ambasador zaposeli poslenici privatne televizije Bel ami, a prostor Čegra raznovrsni zakupci. Sada ga, po nezvaničnim informacijama, zauzimaju predstavnici „kontroverznog“ bosanskog biznismena Momčila Mandića. Oni su ga renovirali i pretvorili u diskoteku Studio, koja, dakako, posluje bolje od bioskopa.
Nišu, sa oko tri stotine hiljada žitelja, preostali su bioskopi gradskog javnog preduzeća Nišfilm, Vilin grad, Park i Radnik, te bioskop Doma Vojske (kojegod). Početkom februara, međutim, gradu je ostao samo bioskop Doma Vojske, koji je, uprkos činjenici da je „konkurencija“ zatvorila vrata, danima knjižio tek ponekog gledaoca. Bioskopi Nišfilma još su zatvoreni, ne zna se do kada, jer problemi koji su ga koštali katanca još nisu rešeni.
„Naši bioskopi su zatvoreni još 8. februara kako bi nekako pregurali zimu i nedostatak novca, koji nas je i prinudio na ovakav postupak. Očekujemo, međutim, da za desetak dana počnemo sa radom i organizujemo ‘Mini FEST bar u dva od tri bioskopa. Pošto ima nezvaničnih informacija da će Republika za niške kulturne institucije uskoro izdvojiti 50.000.000 dinara, očekujemo da će 20.000.000 pripasti Nišfilmu za renoviranje bioskopa Vilin grad. S obzirom na to da je grad u prošloj godini izdvojio šest miliona dinara za Nišfilm, očekujemo da nam i sada dodeli sredstva za programe koje ćemo ponuditi. Imamo konkretnih ponuda i od niškog Fakulteta umetnosti, beogradskog Pro vižna i drugih. Sve te ponude razmotriće Upravni odbor Nišfilma i izabrati najpovoljnije“, kaže predsednik Upravnog odbora Nišfilma Goran Bojić.
Čelnici Nišfilma, koji postoji već pola veka, nedavno su saopštili da bioskopi prestaju sa radom, a tridesetak zaposlenih odlazi „na prinudni odmor“ zbog katastrofalne finansijske situacije. Oni su kazali da je dug ovog javnog preduzeća porastao na deset miliona dinara i da zaposleni već godinu dana ne primaju plate, a podsetili su i da Nišfilm do sada nije bio na gradskom budžetu, već je poslovao na dohodovnom principu, i upozorili da to više nije moguće.
„Dotukla nas je pre svega piraterija, koju država nije ozbiljno zaustavljala, iako je nas uništavala. Zatim slede zastareli bioskopi, i loše ponašanje distributera, koji nam šalju po četiri ili pet kopija filmova, umesto 20 kao ranije, tako da niška publika neke filmove vidi i dvadesetak dana posle Beograda. Naravno, veliki problem je i nemaština u Srbiji. Zato je firmama koje se bave ovim poslom potrebna dotacija države, odnosno grada, u našem slučaju. Takva pomoć biće neophodna sve do privatizacije bioskopa. Ukoliko je ne bude, bioskopi u Nišu, ali i Srbiji, mogu da stave katance“, kaže direktor Nišfilma Dušan Arsenijević.
Dragan Arsović, filmski radnik koji je do sada držao bioskop u Domu Vojske za račun Pro vižna, kaže da će umesto njegove distributerske kuće ovaj prostor najverovatnije zaposesti Sine ars, koji za kraj meseca planira premijeru domaćeg filma Karaula. Pro vižn je pak već pisao Nišfilmu da namerava da preuzme bioskop, Park, u koji je spreman do uloži do 70.000 evra za „rekonstrukciju“ platna, ozvučenja i sedišta, i zaposli pet radnika.
„Sva je prilika da će u perspektivi Niš ostati samo sa dva bioskopa, Vilinim gradom i Parkom. Velika je šteta da ostali bioskopski prostori budu pretvoreni u kockarnice ili kineske i druge prodavnice, kako se već može čuti“, kaže Arsović.
On ocenjuje da je „kraj bioskopa“ došao još 2003, kada je samo na niškom buvljaku bilo više od 50 tezgi sa piratskim kasetama i DVD-jevima. Policija je u poslednje vreme „radila posao“, ali pravosuđe nije. U niškim sudovima nije osuđen nijedan od pirata protiv kojih su podnete krivične prijave, tvrdi on.
Izgleda da nedavna tribina pod nazivom „Spasimo bioskope“, koju je organizovao Nišfilm, nije ništa drugo do utopistički san filmskih fanatika sklonih negaciji novih tehnologija, kao i nostalgičnom bekgraundu. Isto to su i gužve, tapkaroši i miris kokica tokom projekcije našeg omiljenog filma. Mrsko je reći, ali čak ni dobra stara nostalgija, na koju smo uvek mogli da računamo, nije što je nekad bila.
