Investicioni forum u Londonu

Razgovori u Londonu odvijali su se na nekoliko nivoa: državnom, privrednom i čisto poslovnom. Možda je tome doprinela i činjenica da se većina susreta odvijala u uglednoj londonskoj advokatskoj kancelariji Simons&Simons, čije se sedište nalazi u Sitiju, najvećem finansijskom centru sveta. Od ranog jutra, dakle pre zvaničnog početka seminara, gotovo svi članovi delegacije imali su bilateralne susrete sa predstavnicima britanske države i privrede, i pogotovo sa potencijalnim investitorima. Najaktivniji je, čini se, bio ministar Predrag Bubalo. O rezultatima posete on kaže:

„Ukoliko se samo jedan deo poslova o kojima smo razgovarali realizuje, postigli smo veliki uspeh. Ali ono što je najvažnije od svega, dobili smo uveravanja da će britanska vlada podržati investiranje u Srbiju. A stav Vlade se ovde veoma ceni.

A interesovanja je bilo. Tako je Vodafon izrazio vrlo ozbiljno interesovanje da učestvuje na tenderu za Mobtel. Kaparo grupa zainteresovana je za kupovinu ‘Petra Drapšina’, dok Britiš petroleum – ogranak za hemiju želi da privatizuje Metanolsko-sirćetni kompleks iz Kikinde, što se može tumačiti i kao proba, jer BP ima znatno ozbiljnije namere vezane za naftnu industriju.

Takođe se razgovaralo i o privatizaciji ‘Lola korporacije’, ali i mnogih drugih manjih preduzeća.“

Na drugom nivou, predstavnik Privredne komore Srbije dr Nenad Penezić i predstavnik Skupštine grada Beograda Bojan Stanojević imali su veoma dobre prezentacije u Trgovinsko-industrijskoj komori Mančestera i Trgovinskoj komori Londona, dve najstarije i najveće komore u Engleskoj i sa veoma velikim uticajem na privredu.

A evo kako je potpredsednik Privredne komore Londona prokomentarisao našu težnju da što pre uđemo u Evropsku uniju:

„Vi znate da je na sastanku Grupe 64 u Istanbulu, koja pored Srbije obuhvata i većinu zemalja vašeg regiona, poput Turske, Bugarske, Albanije i zemalja bivše Jugoslavije, dogovoreno da se preko komora unificiraju pravila trgovanja i poslovne saradnje u duhu ekonomske globalizacije.

Samim tim postaje manje važno da li ste članica Unije, već je mnogo važnije da li se uklapate u dogovorena pravila.“

Na opasku da Britanaca ima veoma malo na našem tržištu, predstavnici Komore Londona upitali su šta mi možemo trenutno da ponudimo. Odgovor glavnog menadžera Beograda bio je veoma ubedljiv:

„U poslednjih nekoliko godina demokratske ere u Beogradu rapidno raste tražnja za stambenim i poslovnim prostorom. Samo u ovom trenutku, oko milion kvadratnih metara je u izgradnji ili rekonstrukciji. To je oblast koja je kod nas najprofitabilnija za investiranje jer je mogućnost zarade i do 100 odsto.

Postoji objektivna tražnja za još oko milion kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, a u užem gradskom jezgru cena dostiže i 3000 evra po metru kvadratnom, dok je na Novom Beogradu, takozvanom gradskom sitiju, gde su već prisutne mnoge inostrane banke i multinacionalne kompanije, cena kvadrata poslovnog prostora dostiže 2000 evra.“

Što se privrednika tiče, u dogovorima su najdalje otišli pirotski Tigar i BAT. Tigar će, tako, i ove godine izvesti robe u vrednosti od oko 30.000.000 evra i time pokriti pet odsto tržišta, što je mnogo čak i za britanske pojmove uspeha. Ili, da to slikovito objasnimo: kada bi se jedna pored druge poređale gume koje Pirot godišnje izveze u Britaniju, niz bi bio dugačak koliko i put od Pirota do Londona.

S druge strane, Britiš Ameriken tobako nastaviće sa investiranjem u Srbiju, iako je do sada uložio više od 90.000.000 evra.

Ni drugim kompanijama ovo tržište nije bilo nepoznato. Tako prisutna Industrija motora iz Rakovice već nekoliko decenija proizvodi traktorske motore upravo po engleskoj licenci, i ovde je tražila mogućnosti unapređenja te saradnje u predstojećem procesu privatizacije.

Neki su, opet, poput beogradskog Termoelektra, ovde boravili zbog upoznavanja potencijalnih investitora i preporuke da ih oni u Srbiji spremno dočekuju, odnosno da mogu računati na podršku ove kompanije, posebno u sektoru energetike.

Generalno gledano, ono što je Britance u ovom trenutku najviše zanimalo jeste hrana (pršuta, sirevi, smrznuto voće i povrće, lekovito bilje…). Otuda ne čudi prisustvo recimo Polimarka ili Agropartnera iz Lučana, a Hyla iz Beograda je britanskim partnerima ponudila konkretan program džemova i voćnih prerađevina.

Druga oblast koja je za Britance posebno interesantna jeste turizam, gde nažalost nije bilo predstavnika u ovoj delegaciji.

A evo kako saradnju sa Velikom Britanijom vidi Dejvid Veb, prvi sekretar za trgovinu Ambasade Velike Britanije u Beogradu:

„Veoma nam je drago zbog inicijative Ministarstva za privredu Republike Srbije i Privredne komore Srbije da se Srbija predstavi poslovnim krugovima u Londonu.

Srbija ima ne samo jedan argument u tom pravcu već mnogo toga što je čini atraktivnom destinacijom – dobru lokaciju, niske troškove proizvodnje, školovanu radnu snagu, dobro poznavanje stranih jezika, što zajedno daje konkurentne prednosti u odnosu na druge zemlje centralne i istočne Evrope, što je od interesa za britanske investitore.

Želeli bismo da vidimo više bilateralnih kontakata, više srpskih inicijativa, obezbeđivanje pravih informacija…

Veliki broj prisutnih u publici, koji su došli da čuju reči ministra Bubala i prezentacije, govore u prilog da se u tom pravcu čine koraci.

Drago nam je da je to korak napred u unapređivanju bilateralnih odnosa i investicione klime.“

Na sastanak u uglednoj londonskoj advokatskoj kancelariji Simons & Simons (koja je, da podsetimo, za račun Interbrew vodili privatizaciju Apatinske pivare, kao i privatizaciju Delta banke za račun Banke Inteze, obe vredne nekoliko stotina miliona evra) došlo je oko 70 britanskih privrednika. Dominirali su predstavnici banaka, ali dobiti od njih informaciju za šta su konkretno zainteresovani – bilo je gotovo nemoguće. Ipak, nezvanično smo saznali da je, recimo, za najveću britansku HSBC banku u ovom trenutku prioritet Turska, koja ima veoma dinamičan razvoj i nudi niz pogodnosti stranim investitorima. Ali u narednim godinama sasvim sigurno ćemo doći i kod vas, rekli su nam sa osmehom.

Bili su tu i predstavnici Sosijete ženerala, zainteresovani za finansiranje uvoza opreme za banke, zatim Kalyon investicione banke, zainteresovane za rastrukturiranje duga preduzeća u SCG i uvoza opreme posebno za NIS. Plaža hoteli su se raspitivali za uslove izgradnje hotela kod nas. Nama dobro poznatu kuću „Meri Linc“ predstavljao je na ovom skupu sa britanske strane naš čovek, Nebojša Đorđević, a možda je najindikativniji podatak da je Britiš petroleum poslao čak dva visoka predstavnika, zamenika direktora i direktora nabavke derivata. Na pitanje šta je predmet njihovog interesovanja, samo kratko su odgovorili – NIS.

Novog partnera može očekivati i beogradski Ikarbus, koji uveliko pregovara o zajedničkom ulaganju sa Hiltehom iz Njukastla. Saznali smo da je potencijalni kupac „Lola sistema“ SISU Kapital i da je Kaparo grupa, osim za pomenutog „Petra Drapšina“, bacila oko i na „Gradac“ iz Valjeva.

„Naša prezentacija u dve najveće britanske komore bila je, čini mi se, vrlo konzistentna“, kaže Nenad Penezić, potpredsednik Privredne komore Srbije. „Dali smo dosta podataka o privrednim kretanjima u Srbiji, o reformskoj agendi srpske privrede, pokazali smo vrlo velik napredak koji je postignut u sferi makroekonomske stabilnosti i zakonodavnog ambijenta. Stekao sam utisak da su obe komore pokazale veliku spremnost za saradnju s nama i mislim da postoje mnogo bolji uslovi za saradnju između Srbije i Velike Britanije nego što se to u ovom trenutku manifestuje. U tom smislu, mi smo im ovog puta poslali veoma jasnu poruku i oni su to veoma rado prihvatili. Već u junu ćemo zajedno organizovati seminar ‘Kako poslovati sa Velikom Britanijom’ i stavićemo se na raspolaganje i našim i britanskim privrednicima u svim aspektima gde možemo pomoći.“

Veliki napor da srpski privrednici nađu adekvatne partnere na samom skupu napravio je „Čivning magazin“ kao jedan od organizatora cele manifestacije, a koji se bavi unapređivanjem poslovnih i diplomatskih odnosa između Srbije i Crne Gore i Velike Britanije.

„To je najmanje što smo mogli da učinimo“, kaže mr Mihajlo Rabrenović, glavni i odgovorni urednik ovog časopisa, za koji su, inače, veliko interesovanje pokazali britanski privrednici prisutni na prezentacijama u Mančesteru i Londonu. Časopis se bavi unapređivanjem poslovnih i diplomatskih odnosa između Srbije i Crne Gore i Velike Britanije.

Na kraju, još da istaknemo da su nam i u Ambasadi SCG potvrdili da nema razloga da Britanija u kratkom roku ne zauzme svoje tradicionalno mesto jednog od najznačajnijih trgovinskih partnera Srbije i Crne Gore.

Britanija je trenutno u svetskom vrhu po direktnim stranim investicijama, raspolaže ogromnim slobodnim kapitalom. Samo u londonskom Sitiju na prostoru od jedne kvadratne milje nalazi se više od 3000 finansijskih organizacija, koje prave godišnji profit viši nego cela britanska industrija zajedno. Nakon ove posete stekli smo utisak da je samo pitanje vremena i naravno našeg angažmana kada će one zakucati i na naša vrata. Nadamo se na velika.

„Čivning magazin“ prisutan je na medijskom prostoru dveju zemalja, od jula 1999. godine; medijski je most i do sada je ostvario uspešnu saradnju sa vodećim britanskim i kompanijama sa prostora Srbije i Crne Gore, između ostalih i sa: ARUP – London, Harrisons Solicitors – Beograd, British Airways – London, BUPA – London, Pricewaterhousecoopers – London, KPMG – Beograd, Termoelektro – Beograd, Hyla – Beograd, PHT International – Beograd, Atrium – Beograd, „Božić i sinovi“ – Pančevo i mnogim drugim… Posebno valja izdvojiti strateško partnerstvo sa kompanijom Tigar iz Pirota, najvećim izvoznikom na britansko tržište.

Časopis je besplatan za čitaoce i dostavlja se britanskim i srpskim preduzećima, bankama, privrednim komorama i državnim organima, a čitaju ga i putnici u avionima Britiš ervejza na liniji Beograd–London.

Primerci „Čivning magazina“ dostupni su i posetiocima Ambasade Velike Britanije u Beogradu i Ambasade Srbije i Crne Gore u Londonu. Internet stranicu „Čivning magazina“ na adresi www.chevening.org.yu pogleda preko 30.000 posetilaca mesečno. „Čivning magazin“ objavljuje Čivning društvo.