Promocija: Helensko poslovno udruženje u Srbiji
Mada u Srbiji postoji već dve godine, Helensko poslovno udruženje (HBA) zvanično se predstavilo ljudima iz sveta biznisa i politike 11. aprila na Belom dvoru, na prijemu koji su priredili prestolonaslednik Aleksandar II i princeza Katarina. Ovo udruženje okuplja kompanije čiji je kapital grčkog porekla, a koje su u nekoliko proteklih godina investirale u Srbiju 1,3 milijarde evra. Time su, kako je istakao princ Aleksandar, poslovni ljudi dokazali šta znači investirati na pravi način. Predsedavajući HBA Stefanos Vafidis rekao je da, nakon dve godine uspešne saradnje sa srpskim vlastima, ovo udruženje ostaje dosledno svom primarnom cilju. A to je da dalje konsoliduje inicijative grčkih investitora u Srbiji i istovremeno promoviše Srbiju kao jednu od najatraktivnijih investicionih destinacija u Evropi. Srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić rekao je da se Srbija u ekonomskom smislu brzo i dobro menja i da investitori iz Grčke u tome imaju značajan doprinos.
Ugovori: Ikarbus i Siemens prave „pametni autobus“
Najveći proizvođač autobusa na Balkanu Ikarbus i kreator najnovije elektronike Siemens sklopili su 11. aprila ugovor o partnerstvu. Ove dve beogradske firme zajedničkim snagama modernizovaće autobuse i tramvaje, pored ostalog tako što će u njih ugraditi sistem za upravljanje saobraćajem. „Uvođenje tog sistema tek predstoji Beogradu“, najavio je generalni direktor Siemensa Obrad Spremić i time nagovestio nameru partnera da prednjače u modernizaciji vozila. Rezultat treba da bude „pametni autobus“ i da se, kako je za „Vreme“ rekao generalni direktor Ikarbusa Srećko Nijemčević, ono što će se desiti prvo desi u Beogradu. „U Evropi takav autobus već postoji i zato će naše izvozno tržište za sada ostati Rusija, BiH i Bugarska“, kaže prvi čovek Ikarbusa.
Partneri: Stoti ugovor Extrema i Microsofta
Kompanije Microsoft i njen partner Extreme 14. aprila promovisale su stoti ugovor o količinskom licenciranju OVS/OSl. Ugovor je sklopljen sa kompanijom Grand Prom, koja je time, pored legalnog poslovanja, postigla i smanjenje troškova i standardizaciju u poslovanju. Dragoljub Prijić, direktor IT sektora Grand Proma kaže za „Vreme“ da je potpisivanje ugovora koji između ostalog podrazumeva i 450 osnovnih licenci za Windows i Office paket, omogućilo i znatno povoljniju cenu softvera.
Extreme kao Microsoft Gold Certified partner je firma sa najboljim rezultatima u isporuci ugovora o količinskom licenciranju na Balkanu i prva firma u jugoistočnoj Evropi koja je ostvarila Licensing Solutions kompetenciju. Količinsko licenciranje je preporučeni oblik licenciranja Microsoft proizvoda namenjen malim i srednjim preduzećima. Promovisan je prošle jeseni i bazira se na modelu iznajmljivanja softvera pri čemu klijent ima pravo na sve nove verzije softvera za vreme trajanja ugovora.
Investicije: Peta pumpa MOL-a
U Nišu je 13. aprila otvorena peta benzinska stanica MOL grupe, čijih 16 radnika na pumpama i u prodavnici pružaju usluge 24 sata na dan. Tom prilikom je direktor MOL-a za SCG Saša Trišić izrazio nadu da će građani ceniti ne samo visok kvalitet proizvoda i usluga ove kompanije nego i činjenicu da ova investicija doprinosi gradskoj ekonomiji. MOL u Srbiji ima još tri stanice u Beogradu i jednu u Subotici, a do kraja ove godine planira da otvori još deset punktova i tako ostvari deo svog plana da postane značajan učesnik na ovdašnjem tržištu naftnih derivata. Samo za izgradnju svake benzinske stanice MOL izdvaja 1,5 miliona evra. Zaposlene na svim punktovima MOL je obučio da pružaju usluge po svetskim standardima.
Usluge: Na koncert preko interneta
Evropska kompanija Ticketline otvorila je svoj centar u Beogradu i od prošle nedelje svi ljubitelji svetskih muzičkih zvezda moći će karte za koncerte da naruče preko interneta i telefona i potom da ih dobiju na kućnu adresu. „Ukinuli smo redove pred blagajnama i više niko ne mora da nagađa gde će dobiti mesto na koncertu. Naime, preko interneta može da se bira i sedište“, rekao je za „Vreme“ direktor prodaje Ticketlina za Srbiju Duško Milojević. IT distributer karata već se povezao sa firmama koje organizuju koncerte, tako da će obožavaoci Erosa Ramazotija, grupa Simply Red, Massive Attack i drugih koji planiraju gostovanja u Srbiji moći vrlo jednostavno da rezervišu sedišta. „I kod nas je stigao evropski komfor“, kaže Milojević.
Banke: Tri uspešne godine
Piše: Vladimir Čupić, član uprave Hypo Alpe–Adria–Bank
Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd počela je da posluje u Srbiji krajem 2002. i danas je prisutna u svim većim gradovima u zemlji. Uprkos velikoj konkurenciji, nastaloj dolaskom jakih evropskih banaka, održali smo zavidan nivo profitabilnosti, zahvaljujući čemu se Banka čvrsto pozicionirala na četvrtom mestu u Srbiji. Poslovanje Banke u Srbiji prevazišlo je sva očekivanja, kako austrijske centrale, tako i eksternih institucija. Protekla 2005. je, u stvari, treća uzastopna izuzetno uspešna godina. U prošloj godini Banka je ostvarila profit od 9,2 miliona evra, dostigla bilansnu sumu od 793 miliona evra i tržišni udeo od 8,8 odsto, plasirajući ukupno 496,8 miliona evra domaćoj privredi i stanovništvu. Uz oko 400 miliona evra koji su plasirani putem cross–border aranžmana direktno iz Austrije, finansiranje privrede i stanovništva Srbije iznosilo je oko 900 miliona evra. Na taj način Banka je potvrdila mesto jedne od najznačajnijih finansijskih institucija u zemlji, kojoj je poverenje ukazalo više od 50.000 klijenata i više od 500 zaposlenih.
Srpskoj privredi ukupno je plasirano 390 miliona evra u prošloj godini, od čega malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednicima 22,6 miliona evra. S druge strane, naglašeno je uvećanje udela na tržištu poslovanja sa stanovništvom, na kojem je Banka postala lider na polju stambenih kredita, prva ponudivši najduži rok otplate i kredit vezan za švajcarski franak. U 2005. plasirano je 57,4 miliona evra za stambene kredite, dok su ukupni plasmani stanovništvu dostigli 107 miliona evra.
Poslovno geslo: Cilj je da budemo najbolji
Piše: Majkl Fedorenko, generalni direktor U. S. Steel Serbia, d.o.o. i sestara kompanija
Izazov broj jedan za mene je bezbednost naših zaposlenih, a odmah zatim – zaštita životne sredine u našim zajednicama. To je moja lična odgovornost, uz glavne poslovne ciljeve utemeljene na nivou Korporacije. Želimo da naši zaposleni dođu na posao i provedu bezbedan i produktivan radni dan, a kući odu bez povrede. Nula povreda je prvi izazov na kome mora da se radi svakog dana. Naš sledeći zadatak je da osiguramo da životna sredina u zajednicama u kojima naši zaposleni žive bude uvek zaštićena. Takođe težimo da proizvodimo kvalitetan čelik koji je konkurentan na svetskom tržištu i koji zadovoljava naše kupce, a naš konačni cilj je da budemo najbolji – ne zato što mi to kažemo, već zato što to naši kupci kažu o nama.
ZAŠTITA: Vlada Srbije stavila je prošle nedelje Vlasinsko jezero i njegovu okolinu pod zaštitu države i pod nazivom „Vlasina“ dala mu status zaštićenog prirodnog dobra od izuzetnog značaja. Ista, prva kategorija prirodnog dobra pripala je i Ludaškom jezeru.
FINANSIRANjE: Iz tekuće budžetske rezerve država je izdvojila 42 miliona dinara za plaćanje doprinosa zaposlenima u JP-u Podzemna eksploatacija uglja u Resavici i 29,6 miliona dinara za rekonstrukciju i dogradnju Depoa II Jugoslovenske kinoteke u Košutnjaku.
POKLON: Rešenjem republičke vlade, OKUD-u Mladost u Subotici poklonjena je carinska roba: venčanice, haljine, narodna nošnja itd. u ukupnoj vrednosti 1,4 miliona dinara.
Dr Miroslav Prokopijević, profesor Beogradskog univerziteta: U plusu su ljudi bliski vlastima
DOBITNICI: To su pre svega poslovni ljudi bliski vlastima, nove vlasti, a
zatim oni koji su mlađi, obrazovaniji i preduzetniji. Naravno, svi nisu
dobitnici u istom stepenu, najveći dobitnici su preduzetnici i poslovni
ljudi bliski vlastima.
GUBITNICI: Prvenstveno oni koji su imali privilegije u „starom režimu“, a nisu uspeli da ih sačuvaju, političari ranijeg režima, deo interesnih grupa.
Milenko Šarančić, generalni direktor ŽTP–a Beograd: Propali su mnogi lični apetiti.
DOBITNICI: To su generacije koje dolaze, a mi smo ti koji moramo da prihvatimo nasleđeni teret i da ga nosimo, a ono što valja da preusmerimo za dobrobit mladih.
GUBITNICI: Oni koji su pokazali velike lične apetite kad su počele promene 2000. godine, a nisu uspeli da ih zadovolje. Mislim da je većina tih ljudi do danas ostala na – apetitima.