Miroljub Labus,
potpredsednik Vlade Srbije, komentariše ko daje koliki doprinos saniranju štete od poplava.
„Imamo utisak da, recimo, civilna zaštita dobro radi, Srbija vode, Vojvodina vode, ljudi iz Vodovoda i kanalizacije, iz vojske jako dobro rade, a meštani sede skrštenih ruku i kritikuju i Dunav i Vladu i boga i sve, i prosto ništa ne pomažu.“
(„Kažiprst“, B92)
Nikola Đuričko,
glumac, odgovara običnim smrtnicima kakav je osećaj videti sebe na velikom platnu:
„Pa, nije baš neki tulum. Sve zavisi od toga koliko ste samokritični, a ja sam poprilično, i – prosto, ako imate bubuljicu koja je malena, ona na platnu postane dva metra velika! Ako imate kriv zub, on je kriv ko tramvajske šine, sve se mnogo više vidi; pa onda glas, deluje čudno…“
(„Blic puls“)
Olivera Kovačević,
voditeljka tok-šoua „Klopka“ i prva srpska „Plejboj“ zečica, otkriva kakav muškarac može da je osvoji:
„Kada pogledam svoj tiket, vidim sve same promašaje. Mene da osvoji može samo veliki prevarant.“
(„Blic puls“)
Ljiljana Rančić,
alijas Madam Piano, poznata džez pevačica i student astrologije, uspela je da, kroz zvezde, u minut utvrdi smrt Slobodana Miloševića:
„Odmah te večeri sam uradila sve moguće čartove za taj trenutak, čak sam se potrudila da uradim retifikaciju njegove smrti, jer mi je bilo veoma intrigantno da u Haškom tribunalu čovek može da umre a da niko za to ne sazna nekoliko sati. Po mojim podacima, dobila sam da je Slobodan Milošević umro u 04.55 sati, najverovatnije u snu. Snažan zagrljaj smrti Saturna i Plutona u egzaktnoj konjunkciji u četvrtoj kući njegovog natalnog čarta u Lavu, nažalost, nije mogao da ga mimoiđe, pa je njegova smrt usled srčanog udara zaista bila neminovna.“
Na pitanje kakva su njena astrološka predviđanja za Radovana Karadžića i Ratka Mladića, kaže:
„Ne bih pričala o tome. Ali, mogu da kažem da Mladić ima izuzetno jak čart, veoma je jak čovek.“
(„Svedok“)
Gorica Popović,
glumica, poznata i kao odlična kuvarica, slikarka, krojačica i dizajner, komentariše modu za krupnije dame:
„Grozim se garderobe koju prave za krupnije žene. Uglavnom su to tetkaste stvari ili nešto što se donosi iz Turske, plastično, nekvalitetno i nepraktično. Za krupne dame kod nas nikada nije bilo mnogo izbora. Uglavnom se oblače u crno, što je skroz bezveze. Moramo da se snalazimo, danas ima mnogo krojačkih salona koji nisu preterano skupi, samo je važna dobra ideja. Ne moramo da izgledamo kao staromodne babe.“
Za proleće, bez obzira na figuru i kilažu, preporučuje cvetne dezene:
„U modi su vesele boje i romantični modeli. Nose se cvetni dezeni. Bez obzira na moju krupnoću, ja ću ‘ladno da nosim cveće. I farmerke. Počela sam sve više da nosim farmerke.“
(„Blic puls“)
Mirjana Bobić–Mojsilović,
u ulozi kolumnistkinje u magazinu „Sofija“, analizira jezik:
„Sve ružne reči kojima se označava nečija ljudska, fizička ili intelektualna manjkavost, ženskog su roda – biti ovca, svinja, krava, kokoška, guska, koza ili stoka, neuporedivo je vrednosno teže nego biti proglašen za petla, gusana, ovna ili jarca. U muškom rodu, te reči dobijaju čak i izvestan dignitet. Kad se za nekoga kaže da je koza – to znači da je reč o glupoj osobi (ženi), dok kad je neko jarac – to može da ima i pozitivnu seksualnu konotaciju, pogotovo ako je reč o matorom jarcu. A kad smo već kod godina, tu su tek stvari očigledne – žene preko tridesete ovde su najčešće proglašene babama, dok se za muškarca od šezdeset upotrebljava skladni eufemizam – čovek u godinama. Deda i čiča, takođe, neverovatno, u srpskom jeziku imaju izvesne seksualne konotacije, pogotovo s obzirom na izreku – bez starca nema udarca.“
(„Sofija“)
Nenad Čanak,
lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, i uz to stručnjak za mikroračunarske mreže i globalni marketing, komentariše šta za njega znači imenica brak:
„Institucija u kojoj čovek udvostručava svoje obaveze, a prepolovljava svoja prava. Nije dokaz ni ljubavi ni iskrenosti, ali je pred zakonom jasno ko koga izdržava. U svakom slučaju, individualno iskustvo.“
(„Sofija“)
Milorad Vučelić,
potpredsednik Socijalističke partije Srbije, marksista, disident, liberal, socijalista, novinar, publicista, pozorišni kritičar, filozof, sociolog, političar, direktor, biznismen, Jugosloven, Srbin i obožavalac lika i dela Če Gevare, komentariše svoju davno datu izjavu da je – promiskuitetan:
„Svaka mladost je promiskuitetna, i bilo je mnogo pretpostavki da budemo promiskuitetni, jer nije bilo side. Sida je za to danas glavna prepreka. Nisam ja živeo nešto posebno i drugačije od ljudi sa kojima sam se družio. Ako sam danas privlačan političar, to samo govori da je konkurencija bedna. A sve svoje dame nisam voleo. Nisu ni one mene volele. Najteže je ženu zadržati, a ja sam uvek bio ostavljan.“
Na pitanje gde izlazi i da li katkada zapeva pesme Vesne Zmijanac, odgovara:
„Izlazim u Klub književnika, Sport i Dušanovački cvet. Odavno nisam pevao, ali ću uvek rado slušati pesme Vesne Zmijanac. Ja sam jedan zanimljiv čovek koga bije glas da je zavodnik, a svi znaju samo za jednu ženu. Moramo nešto da raščistimo: ako je priča sa Vesnom sporna i ako se, osim Ljiljane Dragutinović, moje bivše i sadašnje žene, ne pominje nijedno drugo žensko ime, onda ispada da sam ja najneviniji čovek na svetu. Ja sam gotovo evnuh.“
(„Sofija“)
Ana Nikolić,
pevačica, kaže da sada čvrsto stoji na zemlji, samo što sada na nogama ima bolje cipele:
„Cipele su mi fetiš. Ne znam koliko cipela imam. Nisam ih sve ni obula. Nekad za njih izdvojim osam, nekada 18.000 evra. Da li je to mnogo, ili ne, nije za komentar. Svako troši koliko zaradi. Nisam ni ja izuzetak.“
(„Sofija“)
Marko Simović,
mladi maneken agencije Forma viva-Elit SCG, koji je svojom nesvakidašnjom lepotom osvojio modne stručnjake preteći da uvede nove parametre muških idealnih mera, priča kako je u samom centru Milana umalo postao žrtva zbog svog izgleda:
„Bilo je oko tri posle ponoći, ali nisam razmišljao koliko je u to doba opasno ići sam ulicama. U jednoj od njih odjednom se iz mraka pojavio ogroman crnac. Nasrnuo je na mene. Nisam razumeo šta govori, ali sam shvatio šta će biti ako se ne iščupam iz njegovog zagrljaja. Posle kraćeg rvanja, nekako sam se otrgao i dao u beg. Čini mi se da nikada u životu nisam trčao brže nego te večeri. (…) I pre mi se u Italiji dešavalo da mi priđu muškarci na bilo kom mestu, u samousluzi, na ulici, u diskoteci, jer je Italija liberalna i homoseksualnost za njih nije tabu tema. Međutim, sve bi se završavalo njihovim pitanjem i mojim negativnim odgovorom. (…) Ljudi iz moje matične agencije su fenomenalno reagovali. Bili su uz mene sve vreme, a pomogla mi je i majka mog druga, po profesiji psihijatar, sa kojom sam svakodnevno vodio duge telefonske razgovore o onom što sam proživeo.“
(„Glorija“)
Tanja Vidojević,
voditeljka tok-šoua „Zamka“, priznaje da je oduvek gurmanka:
„Još kao klinka sam uživala u dobroj hrani. Kad sam imala šesnaest godina, otišla sam sa porodicom u Grčku na letovanje. Tata je sestri i meni dao novac za šoping i, umesto da odem i kupim dva para starki o kojima je maštala cela moja generacija, uputila sam se u restoran. Bilo je još jutro, konobari su tek spuštali stolice sa stolova kad sam ušla. Trećinu dana sam provela uživajući u morskim plodovima. Počela sam sa supom od ajkulinih peraja, nastavila sa crnim rižotom i pipcima od hobotnice, a završila sa brancinom i ribom list. Bilo je fenomenalno. Ni u jednom trenutku se nisam pokajala što sam sve pare dala na klopu i tako ostala bez starki.“
(„Glorija“)
Sanja Marinković,
voditeljka emisija „Magazin In“ i „Sve za ljubav“ i jedna od najpoželjnijih srpskih udavača, otkriva o kakvom venčanju sanja:
„Volela bih da se venčam u sumrak. U nekoj bašti, da to bude u prisustvu najbližih jer ne volim svadbe tipa ‘Srbija od ujutru do uveče sa trista zvanica’. I nikako se neću venčati pred kamerama, pa to prikazati u emisiji ‘Sve za ljubav’, mada mnogi to od mene očekuju.“
(„Bazar“)
Biljana Vilimon,
slikarka, spisateljica, autorka TV emisija, komentarišući potrebu za seksualnim bontonom, sa olakšanjem konstatuje da je vreme „čarapana“ u Srbiji prošlo:
„Obradovalo me je što se ovde neke stvari menjaju kada je reč o muškarcima. Počeli su da vode računa o sebi, o onim najbanalnijim stvarima, recimo kada je higijena u pitanju. Pretpostavljam da više nema onih koji vode ljubav u kratkim čarapama i koji samo malo spuste pantalone, pa legnu da bi obavili čin. To su stvari koje se ne uče, već muškarci moraju sami da ih osete i tako da ispravljaju greške. Mislim da se to menja s vremenom, vaspitanjem i iskustvom. Žao mi je što sad nemam 25 godina, pa da vidim kakvi su ovi današnji klinci. Ipak, raduje me što i ova moja generacija prihvata moderne kodekse ponašanja u svemu, pa i u seksu.“
(„Evropa“)
