Na slikama koje je ministar Jočić dostavio da se pohvali lepo se vidi da Kljajevića ne hapsi Dinkić, osim ako se ovaj nije maskirao u žandarma
Šta povezuje Mlađana Dinkića i Čedomira Jovanovića? Povezuje ih verovanje da se od svega može napraviti politički poen, pa koliko košta da košta. Građani, od kojih mnogi imaju uloge u Poštanskoj štedionici, pa su zainteresovani za njihovu sigurnost, još nisu razabrali prave razmere afere, a dvojica pomenutih su pohitali da je politički kapitalizuju. Prvog, Dinkića, koji je očigledno u predizbornom zaletu, portparol Specijalnog tužilaštva morao je da upozori da se ne zaleće oko ocena da je najzad pohapšena i sređena „stečajna mafija“.
Ministar policije Dragan Jočić kao da je osetio Dinkićevu nakanu pa je odabranim medijima razdelio slike uhapšenog Gorana Kljajevića, predsednika Trgovinskog suda, na kojima se lepo vidi da ga nije uhapsio i da ga ne sprovodi Mlađan Dinkić, osim ako se ovaj nije maskirao u radno odelo UBPOK-a. Kako je Dinkić krenuo, ispalo bi da ih je on goloruk uhvatio.
Čaršija šuška da policija ubira i poene za sebe, pa se uz već pomenutu fotografiju pominje i fotografija ustupljena „NIN-u“ na kojoj se vidi Čeda Jovanović u društvu sa Sekulom Pjevčevićem, takođe osumnjičenim u „stečajnoj aferi“, a tako kadrirana da se od ostatka društva za stolom vidi dva para sandala. Zlobnici tvrde da je ta grupna fotografija pronađena prilikom pretresa Pjevčevićevog, a Jovanović tvrdi da je ukradena iz njegovog stana.
Čedomir Jovanović je brz i pametan momak, što u politici može nešto da znači ako je dotični u izvršnoj vlasti, ali opoziciono delovanje nekako više traži od čoveka da bude temeljan i mudar. Očekivano povezivanje sopstvenog lika i dela s Kljajevićem i Pjevčevićem, Jovanović je pokušao da amortizuje izjavom, naknadno i privatno ublažavanom, kako je cela afera osmišljena da bi se kompromitovao i ucenio Marko Kljajević, sudija u slučaju ubistva Zorana Đinđića, da Vlada Srbije ne namerava da se obračuna sa mafijom, već sa Specijalnim sudom, ergo da hoće da oslobodi Legiju i uništi one koji su umislili da su naslednici Đinđićevog puta.
Tako su političke magle već obavile jednu po indicijama ozbiljnu aferu. Na stranicama koje slede „Vreme“ analizira sudski učinak i utisak koji su u javnosti ostavile afere koje su otvorene tokom mandata Koštuničine vlade i afere koje su dovele do pada vlade Zorana Živkovića. I površna analiza govori da je u mnogim slučajevima rasplet afere daleko, a u nekim su zameti svi tragovi i pamte se samo kao politički obračuni. Ostale su bez adekvatnog i jasnog sudskog sankcionisanja. Biće, strah me je, kao u onoj narodnoj priči o vuku i Dinkiću, pardon čobaninu, kad je ovaj stalno vikao „Vuk, vuk !“, a čobani bežali dok im nije dosadilo, pa kad je vuk došao, bio je tužan kraj.
Jedan advokat, praktičar, koji više vremena provodi u sudnici nego na televiziji – što je danas, priznaćete, retkost – autoru ovih redova rekao je da „u privrednom kriminalu nema savršenog zločina“ i da je samo pitanje umešnosti i političke volje da li će trag biti praćen do kraja.
Mi sada imamo višak tragova, a manjak umešnosti i volje. Dokle god političari budu začin u svakoj čorbi, ova će se hladiti na pravosudnom stolu, a u narodu će se podgrevati nezadovoljstvo prema vlasti koja otvara, ali ne zatvara afere.
Komentari: 1
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
