Treća fabrika Kondive, u koju je vranjski Simpo uložio tri miliona evra, pokušaće da svojim čokoladnim pralinama konkuriše svetskim brendovima Lindt i Ferero
Industrija konditorskih proizvoda Kondiva, koja posluje u okviru vranjske kompanije Simpo, otvorila je 31. maja u selu Žbevac u opštini Bujanovac novu fabriku za proizvodnju čokoladnih dezerata. Simpo je u ovu, 14. po redu fabriku koju otvara u opštini Bujanovac, uložio tri miliona evra. Kapacitet nove fabrike je 5200 tona gotovih proizvoda, a očekuje se da će vrednost godišnje produkcije iznositi oko 20 miliona evra.
Prvi proizvod koji će nova Kondivina fabrika izbaciti na tržište biće čokoladne praline Smilies, čije će pakovanje od 140 g u maloprodaji u Srbiji koštati nešto manje od 100 dinara. Glavni partneri bujanovačke fabrike su iz Italije i Belgije, gde spadaju među najbolje proizvođače čokoladnih pralina. Čitav proizvodni proces baziran je na tehnologiji i recepturi razvijenoj u ovim zemljama, pa će iz Belgije biti uvožena mlečna čokolada, a iz Italije aromatične sirovine. Kondiva će pokušati da svojim pralinama konkuriše svetskim čokoladnim brendovima kao što su Lindt i Ferero.
MESTO NA TRŽIŠTU: Prva fabrika Kondive za proizvodnju napolitanki izgrađena je 2003. godine, a druga za proizvodnju bombona i karamela 2005. Prema rečima generalnog direktora industrije Kondiva Slađana Stojanovića, Simpo je u izgradnju te tri fabrike i u infrastrukturu u ovom kraju uložio ukupno oko 13 miliona evra.
„Prve dve fabrike su dale rezultate, iako u izuzetno teškoj konkurenciji proizvođača sa domaćeg tržišta, kao i stranih kompanija koje gravitiraju ka tržištu Srbije. Međutim, uprkos konkurenciji jakih konditorskih imperija kao što su Bambi, ‘Štark’, Swisslion Takovo, ‘Kraš’ i druge, našli smo svoje mesto na tržištu. Simpo će nastaviti da gradi fabrike, naročito radi zapošljavanja ljudi na ovom nerazvijenom području. Trenutno ih u Kondivi ima 150, a u novoj fabrici biće zaposleno još 70 ljudi“, kaže za „Vreme“ direktor Stojanović.
Najvažnija tržišta na koja Kondiva izvozi su bivše jugoslovenske republike, zatim Rusija, a kompanija namerava da nove proizvode plasira i u Mađarskoj, Italiji i Americi.
„Do kraja godine proširićemo asortiman sa početna četiri na desetak proizvoda. Naša projekcija je da već sledeće godine izvezemo najmanje 50 odsto robe, a uz pomoć partnera u oktobru ćemo pokušati plasman i na probirljivo američko tržište“, navodi Stojanović.
Proizvodi nove Simpove fabrike neće, po njegovim rečima, biti konkurencija čokoladama fabrike Simka, koja je delimično u Simpovom vlasništvu, zato što Simka ima potpuno drugačiji asortiman.
„Simka radi čokolade u tabli, mi ćemo proizvoditi čokoladne praline, čokoladni dado program, čokoladne kugle i čokoladna jaja. Plan je da se proizvodi ove dve fabrike dopunjuju na tržištu, ali neće biti konkurentni, pogotovo zato što su Kondivine praline namenjene pretežno stranim kupcima.
RAZVOJNI OBRAZAC: Ministar privrede u Vladi Srbije Predrag Bubalo, koji je otvorio novu fabriku u Žbevcu, rekao je da su među deset najnerazvijenijih opština u Srbiji čak četiri iz Pčinjskog okruga, a još šest ih je na listi od 38 nedovoljno razvijenih. „Zato je svaki ovakav projekat za otvaranje novih fabrika i novih radnih mesta od suštinskog značaja za državu, jer samo ekonomski razvoj nerazvijenih područja može da zaustavi njihovo ekonomsko i demografsko odumiranje. Otvaranje ove fabrike, sa još 13 Simpovih fabrika u opštini Bujanovac, predstavlja obrazac razvoja na jugu Srbije i recept za rešavanje problema nezaposlenosti“, rekao je ministar Bubalo.
Osim ministra privrede i Dragana Tomića, predsednika kompanije Simpo, otvaranju su prisustvovali i ministar pravde Zoran Stojković, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, vladika vranjski Pahomije, Danko Đunić, predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, biznismen Zoran Drakulić, predsednik Glavnog odbora SPS-a Ivica Dačić i drugi.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
