Treća fabrika Kondive, u koju je vranjski Simpo uložio tri miliona evra, pokušaće da svojim čokoladnim pralinama konkuriše svetskim brendovima Lindt i Ferero
NOVA FABRIKA: Ministar Predrag Bubalo i predsednik Simpa Dragan Tomić
Industrija konditorskih proizvoda Kondiva, koja posluje u okviru vranjske kompanije Simpo, otvorila je 31. maja u selu Žbevac u opštini Bujanovac novu fabriku za proizvodnju čokoladnih dezerata. Simpo je u ovu, 14. po redu fabriku koju otvara u opštini Bujanovac, uložio tri miliona evra. Kapacitet nove fabrike je 5200 tona gotovih proizvoda, a očekuje se da će vrednost godišnje produkcije iznositi oko 20 miliona evra.
Prvi proizvod koji će nova Kondivina fabrika izbaciti na tržište biće čokoladne praline Smilies, čije će pakovanje od 140 g u maloprodaji u Srbiji koštati nešto manje od 100 dinara. Glavni partneri bujanovačke fabrike su iz Italije i Belgije, gde spadaju među najbolje proizvođače čokoladnih pralina. Čitav proizvodni proces baziran je na tehnologiji i recepturi razvijenoj u ovim zemljama, pa će iz Belgije biti uvožena mlečna čokolada, a iz Italije aromatične sirovine. Kondiva će pokušati da svojim pralinama konkuriše svetskim čokoladnim brendovima kao što su Lindt i Ferero.
MESTONATRŽIŠTU: Prva fabrika Kondive za proizvodnju napolitanki izgrađena je 2003. godine, a druga za proizvodnju bombona i karamela 2005. Prema rečima generalnog direktora industrije Kondiva Slađana Stojanovića, Simpo je u izgradnju te tri fabrike i u infrastrukturu u ovom kraju uložio ukupno oko 13 miliona evra.
„Prve dve fabrike su dale rezultate, iako u izuzetno teškoj konkurenciji proizvođača sa domaćeg tržišta, kao i stranih kompanija koje gravitiraju ka tržištu Srbije. Međutim, uprkos konkurenciji jakih konditorskih imperija kao što su Bambi, ‘Štark’, Swisslion Takovo, ‘Kraš’ i druge, našli smo svoje mesto na tržištu. Simpo će nastaviti da gradi fabrike, naročito radi zapošljavanja ljudi na ovom nerazvijenom području. Trenutno ih u Kondivi ima 150, a u novoj fabrici biće zaposleno još 70 ljudi“, kaže za „Vreme“ direktor Stojanović.
Najvažnija tržišta na koja Kondiva izvozi su bivše jugoslovenske republike, zatim Rusija, a kompanija namerava da nove proizvode plasira i u Mađarskoj, Italiji i Americi.
„Do kraja godine proširićemo asortiman sa početna četiri na desetak proizvoda. Naša projekcija je da već sledeće godine izvezemo najmanje 50 odsto robe, a uz pomoć partnera u oktobru ćemo pokušati plasman i na probirljivo američko tržište“, navodi Stojanović.
Proizvodi nove Simpove fabrike neće, po njegovim rečima, biti konkurencija čokoladama fabrike Simka, koja je delimično u Simpovom vlasništvu, zato što Simka ima potpuno drugačiji asortiman.
„Simka radi čokolade u tabli, mi ćemo proizvoditi čokoladne praline, čokoladni dado program, čokoladne kugle i čokoladna jaja. Plan je da se proizvodi ove dve fabrike dopunjuju na tržištu, ali neće biti konkurentni, pogotovo zato što su Kondivine praline namenjene pretežno stranim kupcima.
POD SVETSKIM ZNAKOM: Praline iz Kondive
RAZVOJNIOBRAZAC: Ministar privrede u Vladi Srbije Predrag Bubalo, koji je otvorio novu fabriku u Žbevcu, rekao je da su među deset najnerazvijenijih opština u Srbiji čak četiri iz Pčinjskog okruga, a još šest ih je na listi od 38 nedovoljno razvijenih. „Zato je svaki ovakav projekat za otvaranje novih fabrika i novih radnih mesta od suštinskog značaja za državu, jer samo ekonomski razvoj nerazvijenih područja može da zaustavi njihovo ekonomsko i demografsko odumiranje. Otvaranje ove fabrike, sa još 13 Simpovih fabrika u opštini Bujanovac, predstavlja obrazac razvoja na jugu Srbije i recept za rešavanje problema nezaposlenosti“, rekao je ministar Bubalo.
Osim ministra privrede i Dragana Tomića, predsednika kompanije Simpo, otvaranju su prisustvovali i ministar pravde Zoran Stojković, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, vladika vranjski Pahomije, Danko Đunić, predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, biznismen Zoran Drakulić, predsednik Glavnog odbora SPS-a Ivica Dačić i drugi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Moja čast zove se odanost, stajalo je na metalnim kopčama na opasačima esesovaca, čime su naglašavali vernost Adolfu Hitleru. Batinaški odredi esenesovaca umesto partijskih oznaka nosili su fantomke na glavi. Njihova odanost bila je izražena u evrima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
