Treća fabrika Kondive, u koju je vranjski Simpo uložio tri miliona evra, pokušaće da svojim čokoladnim pralinama konkuriše svetskim brendovima Lindt i Ferero
Industrija konditorskih proizvoda Kondiva, koja posluje u okviru vranjske kompanije Simpo, otvorila je 31. maja u selu Žbevac u opštini Bujanovac novu fabriku za proizvodnju čokoladnih dezerata. Simpo je u ovu, 14. po redu fabriku koju otvara u opštini Bujanovac, uložio tri miliona evra. Kapacitet nove fabrike je 5200 tona gotovih proizvoda, a očekuje se da će vrednost godišnje produkcije iznositi oko 20 miliona evra.
Prvi proizvod koji će nova Kondivina fabrika izbaciti na tržište biće čokoladne praline Smilies, čije će pakovanje od 140 g u maloprodaji u Srbiji koštati nešto manje od 100 dinara. Glavni partneri bujanovačke fabrike su iz Italije i Belgije, gde spadaju među najbolje proizvođače čokoladnih pralina. Čitav proizvodni proces baziran je na tehnologiji i recepturi razvijenoj u ovim zemljama, pa će iz Belgije biti uvožena mlečna čokolada, a iz Italije aromatične sirovine. Kondiva će pokušati da svojim pralinama konkuriše svetskim čokoladnim brendovima kao što su Lindt i Ferero.
MESTO NA TRŽIŠTU: Prva fabrika Kondive za proizvodnju napolitanki izgrađena je 2003. godine, a druga za proizvodnju bombona i karamela 2005. Prema rečima generalnog direktora industrije Kondiva Slađana Stojanovića, Simpo je u izgradnju te tri fabrike i u infrastrukturu u ovom kraju uložio ukupno oko 13 miliona evra.
„Prve dve fabrike su dale rezultate, iako u izuzetno teškoj konkurenciji proizvođača sa domaćeg tržišta, kao i stranih kompanija koje gravitiraju ka tržištu Srbije. Međutim, uprkos konkurenciji jakih konditorskih imperija kao što su Bambi, ‘Štark’, Swisslion Takovo, ‘Kraš’ i druge, našli smo svoje mesto na tržištu. Simpo će nastaviti da gradi fabrike, naročito radi zapošljavanja ljudi na ovom nerazvijenom području. Trenutno ih u Kondivi ima 150, a u novoj fabrici biće zaposleno još 70 ljudi“, kaže za „Vreme“ direktor Stojanović.
Najvažnija tržišta na koja Kondiva izvozi su bivše jugoslovenske republike, zatim Rusija, a kompanija namerava da nove proizvode plasira i u Mađarskoj, Italiji i Americi.
„Do kraja godine proširićemo asortiman sa početna četiri na desetak proizvoda. Naša projekcija je da već sledeće godine izvezemo najmanje 50 odsto robe, a uz pomoć partnera u oktobru ćemo pokušati plasman i na probirljivo američko tržište“, navodi Stojanović.
Proizvodi nove Simpove fabrike neće, po njegovim rečima, biti konkurencija čokoladama fabrike Simka, koja je delimično u Simpovom vlasništvu, zato što Simka ima potpuno drugačiji asortiman.
„Simka radi čokolade u tabli, mi ćemo proizvoditi čokoladne praline, čokoladni dado program, čokoladne kugle i čokoladna jaja. Plan je da se proizvodi ove dve fabrike dopunjuju na tržištu, ali neće biti konkurentni, pogotovo zato što su Kondivine praline namenjene pretežno stranim kupcima.
RAZVOJNI OBRAZAC: Ministar privrede u Vladi Srbije Predrag Bubalo, koji je otvorio novu fabriku u Žbevcu, rekao je da su među deset najnerazvijenijih opština u Srbiji čak četiri iz Pčinjskog okruga, a još šest ih je na listi od 38 nedovoljno razvijenih. „Zato je svaki ovakav projekat za otvaranje novih fabrika i novih radnih mesta od suštinskog značaja za državu, jer samo ekonomski razvoj nerazvijenih područja može da zaustavi njihovo ekonomsko i demografsko odumiranje. Otvaranje ove fabrike, sa još 13 Simpovih fabrika u opštini Bujanovac, predstavlja obrazac razvoja na jugu Srbije i recept za rešavanje problema nezaposlenosti“, rekao je ministar Bubalo.
Osim ministra privrede i Dragana Tomića, predsednika kompanije Simpo, otvaranju su prisustvovali i ministar pravde Zoran Stojković, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, vladika vranjski Pahomije, Danko Đunić, predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, biznismen Zoran Drakulić, predsednik Glavnog odbora SPS-a Ivica Dačić i drugi.
Režimski propagandni film protiv Verana Matića vratio je u žižu dva nerasvetljena slučaja – masakr srpskih mladića u Peći i ubistvo braće Bitići. Za oba se sumnjiči služba. Ako je predsednik Vučić nekad i mislio da omogući istragu, na to je davno zaboravio
Centar za društvenu stabilnost i njihov zastrašujući uradak o direktoru Fonda B92 Veranu Matiću nenamerno su vratili u fokus zločine za koje nije bilo volje da budu rešeni, poput masakra u kafeu Panda i ubistva braće Bitići. Mada im je namera bila da oblate, zalude i slažu, odškrinuli su vrata da tračak istine o zločinima ugleda svetlost dana
Aktiviravši sve što ima u kampanjama u deset mesta, režim se iza scene bavi kupovinom glasova, trgovinom uticajem i ostalim nepravilnostima kao i na svim izborima u Srbiji od 2012. Izazov pred onima koji stoje naspram njega je ogroman
Zašto se u Aranđelovcu zbio napad na službenika Britanske ambasade? Koliko je toga tu već mnogo puta viđeno, a šta je novo? Kako funkcioniše mehanizam zastrašivanja? Šta vlast time misli da dobija
Vučićev režim pojačava stisak, čuva svoju bazu glasača i izaziva podele u antirežimskom taboru, kaže za “Vreme” Radomir Lazović, poslanik Zeleno-levog fronta. I dalje se nada zajedničkoj listi sa studentima ili barem prestanku zađevica
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
