Kultura sećanja
JFK: Atentat koji i dalje raspaljuje maštu
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
MUP i tužilaštvo treba da gone sve mafije jer se protiv kriminala treba boriti gde god ga ima. Nije fudbal jedina sfera, ali ja svakako podržavam svaku akciju državnih organa u tom smislu jer to može samo da koristi sportu. Lično, o toj vrsti kriminala više sam slušao nego što imam konkretne podatke
Pred Novu godinu, u pauzi između dva dela šampionata, FK Partizan je dobio novu upravu. Za predsednika je izabran Nenad Popović, prvi čovek ABS Holdingsa, izabrani su novi članovi Upravnog i Nadzornog odbora. Miodrag Ješić je bivši trener, a ime novog uprava još ne želi da saopšti. Žarko Zečević i Nenad Bjeković ostaju „do daljeg“ na svojim pozicijama u klubu.
Neposrednost u komunikaciji sa saradnicima i novinarima svakako je važna osobina koja je preporučila Nenada Popovića na mesto hijerarhijski prvog čoveka FK Partizan. Poslednjih godinu i po dana klubu iz Humske nedostajalo je lice prema javnosti i zbog mrzovolje prvih ljudi Žarka Zečevića i Nenada Bjekovića jedino što je dolazilo u medije bio je dim iz Bjekovićevog tompusa i spuštene veđe stasitog genseka Zečevića.
Agilni predvodnik Ekonomskog tima („Uvek volim da kažem da sam deo tima“, ponoviće više puta u razgovoru za „Vreme“ Popović) Koordinacionog centra za KiM Vlade Srbije na prečac je osvojio stranice novina i dobio minute u udarnim TV emisijama nudeći otvorenost i spremnost da razgovara o onome za šta je odgovoran.
Kada odgovara na pitanja Popović mnogo gestikulira, sedi na ivici fotelje i cupka desnom nogom, zrači posebnom energijom. Ovih dana je beskrajno zauzet, a neko bi mogao da mu prebaci preveliku akumulaciju funkcija. Njegovi saradnici trčkaraju okolo, spremaju razna dokumenta, razgovaraju neprestano i dogovaraju nove aktivnosti. Popović ima najmanje dva telefona koji zvone gotovo neprestano.
„VREME: Koji je bio glavni motiv za preuzimanje funkcije predsednika FK Partizan? Da li su motivi bili poslovne prirode ili ljubav prema crno–beloj boji?
NENAD POPOVIĆ: Mislim da je, generalno govoreći, prevladala ljubav prema sportu i ljubav prema Partizanu, naravno. Stvari su nekako sudbinski određene jer, kada sam prošle godine dolazio na mesto prvog čoveka Ekonomskog tima, to je bio težak period i svi su mi govorili da je sve izgubljeno, da mi to ne treba, svi su mi to govorili, ali mi se sada čini da su stvari pomerene u pravcu boljem za sve nas. Tako i sada, dolazim u Partizan u najtežem trenutku u njegovoj istoriji, dugo sam razmišljao o tome da li mi je potrebna još jedna takva obaveza, ali ja osećam da moram da pomognem Partizanu. Nisam se rukovodio poslovnim interesima. Ovaj angažman je za mene lično veliki profesionalni izazov. Po vokaciji sam „krizni menadžer“, čitavu profesionalnu karijeru posvetio sam tome i mislim da sam sa svojim timom postigao dobre uspehe tamo gde sam radio. Po Rusiji smo kupovali preduzeća koja su bila pred zatvaranjem, koja su bila u krizi, ali smo uvođenjem novog načina organizacije posla od njih napravili preduzeća koja rade po najvišim svetskim standardima. To smo uradili i u Srbiji. Kada sam počinjao u Ekonomskom timu bio sam sam, pa sam napravio tim vrhunskih eksperata i sada se vide rezultati. Slično je sa Partizanom – novi Upravni i Nadzorni odbor čine ljudi uspešni u svom poslu i mislim da će to doneti rezultat.
Kažete sami da su vam specijalnost krizne situacije. Zečević je više puta u poslednjih godinu dana od kada traje „sukob sa navijačima“ izjavljivao da postoji mala kriza rezultata ali da nema krize uprave…
Bivša uprava kluba je, da tako kažem, bila dugo na vlasti i ja ne želim ni na koga da bacam drvlje i kamenje. Oni su u određenom periodu odradili veliki posao, kada to nije bilo nimalo lako. Ipak, glavni problem je bio što su predugo bili na tim funkcijama, što u menadžmentu nije dobro. Ako imate direktora koji je pet godina na čelu jednog preduzeća on bi u tih pet godina morao da prikaže koliko je od zacrtanog ostvario. Glavni argument za izbor novog menadžera mora da bude prognoza – šta će da uradi u svom mandatu. I u fudbalu su stvari iste. Upravi se mora dati rok od dve do pet godina da nešto uradi. Mislim da su se članovi prethodne uprave jednostavno umorili i zasitili, jer je klub kao i celo društvo prolazio kroz niz teških situacija, pa je taj umor razumljiv. Pored svega, ako posmatram period poslednjih 18 godina, svim ljudima koji su bili u klubu moram da odam poštovanje zbog uspeha koji su ostvarili i zbog načina na koji su vodili klub u teškim vremenima. Ako ne poštuješ svoje prethodnike, neće ni tebe niko poštovati. Možda je bio trenutak 2000, 2001. godine da dođe do nekih promena jer se promene moraju dešavati periodično.
U tom kontekstu, šta ste notirali kao glavne probleme u klubu i na čemu ćete insistirati od prvog dana?
Od prvog dana cilj je jasan. To je put ka Evropi. Domaće prvenstvo takođe je prioritet, ali samo kao stepenica ka onom glavnom cilju. Glavni prioritet je Partizan u Ligi šampiona, i paralelno sa tim povratak navijača i povećanje broja navijača. Partizan su mnogi pretekli po broju navijača i mi to moramo da promenimo.
Upravo je odnos prema navijačima bio razlog krize u kojoj se klub našao, a predstavnici navijača su kao glavnog krivca imenovali Žarka Zečevića, koji ostaje u klubu na mestu finansijskog direktora. Kakav je vaš stav o tome, odnosno kako ćete da prevaziđete taj problem?
Želim da otvoreno razgovaram sa navijačima jer je njihov povratak na tribine naš prioritet, kao što sam već rekao. Mi smo promenili čitav vrh piramide i ja nisam pristao ni na jedan kompromis u smislu ostanka starih članova Upravnog odbora. Mi formiramo novi tim ljudi u upravi i sprovodimo čitav niz organizacionih promena. U roku od mesec, mesec i po dana biće praktično u potpunosti promenjena struktura Partizana. Ja uvek počinjem od dve stvari u poslu: to su struktura i budžet. Kada je reč o Zečeviću i Bjekoviću, oni za sada ostaju i treba mi neko vreme da vidim kako klub funkcioniše. Svi imaju šansu da daju svoj maksimalan doprinos, ali nikome pozicija nije zagarantovana i u tom smislu sve odluke ubuduće donose predsednik kluba i UO. Ukoliko Bjeković i Zečević budu radili prema standardima koje postavi UO, oni mogu još dugo da ostanu u klubu. Poštujem ono što su do sada postigli u klubu, naročito kada se radi o finansijskoj i tehničkoj situaciji. Partizan danas, u tom smislu, stoji daleko ispred Crvene zvezde. Imao sam sa Zečevićem otvorene razgovore i u narednih nekoliko meseci sve će se jasno videti kada je reč o funkcionisanju kluba. Ni moje mesto u klubu nije osigurano ako ne bude rezultata i, ponavljam, moj je osnovni motiv bio da dođem i da nešto napravim. Ono što bih zamolio navijače jeste da mi daju neko vreme da pokažemo šta možemo da uradimo, jer ništa se ne može napraviti preko noći.
Znamo svi kakva je ovde situacija. Navijači i uprave klubova žele da vide svoje klubove u najjačem takmičenju. Kakva je vaša procena kada je reč o stvaranju tima koji je sposoban da se takmiči u Ligi šampiona – koliko je potrebno vremena i novca?
Naš cilj je Partizan u Ligi šampiona u sezoni 2008/09. Za taj projekat je potrebno dosta para jer bez novca se ne može. Ako ekonomski ne ojačamo, teško da možemo da očekujemo takav rezultat. Tu je i pitanje prodaje, odnosno zadržavanja igrača i način postizanja balansa između finansijskih potreba kluba i vrhunskih rezultata. Moramo biti svesni svojih mogućnosti u kontekstu evropskog fudbala bez obzira na činjenicu da je danas u Srbiji bolja ekonomska situacija nego ranije.
Kako pronaći taj balanas između sistematske prodaje najboljih igrača u cilju ekonomskog opstanka kluba i željenih velikih rezultata i da li je u tom smislu realno razmišljati u okvirima i zadatim ciljevima kao što je redovno učešće u Ligi šampiona?
Suština angažmana nove uprave biće upravo u tome, u balansu između dnevnih potreba kluba i pogleda u budućnost. Nas uspeh na lokalnom nivou ne može da zadovolji. Partizan je klub evropskih ambicija i cilj mora da bude Evropa. Naš je zadatak da obezbedimo finansijsku podlogu za ostvarenje tog cilja. U vezi sa ovako postavljenim ciljevima moja je želja da razgovaram i sa predstavnicima Crvene zvezde i sa predstavnicima Vlade Republike Srbije.
Zbog čega mislite da Vlada treba da bude uključena u jedan takav projekat?
Potrebno je zato što su Zvezda i Partizan srpski brendovi koji poslednjih godina možda nisu imali zapažene rezultate, ali je njihovo ime u Evropi poznato. Mi tu imamo potencijal za velike rezultate, a s druge strane, potrebno je i zbog toga što je za omladinu važno da se bavi sportom.
Naravno, ali to je pitanje amaterskog sporta, a mi ovde pričamo o profesionalizmu koji je svuda u svetu veliki posao. Kakva treba da bude intervencija države?
Prema mom mišljenju, treba doneti zakon o sportu, ali mislim da nije još vreme za privatizaciju naših najvećih klubova. Ja sam protiv brze privatizacije Zvezde i Partizana. Država ne treba da daje pare, nego da stvori ambijent. To je asistencija države koju klubovi očekuju.
Da li mislite da uopšte treba da budu privatizovani?
Sa Zvezdom i Partizanom treba primeniti princip koji u Španiji važi za Real i Barselonu, dok ostale klubove treba svakako privatizovati. Partizan i Zvezda treba da budu potpomognuti na neki način od strane države, ali se sada ne bih na ovom nivou upuštao u dalju eksplikaciju. U narednih nekoliko meseci nameravamo da razgovaramo sa predstavnicima Reala i Barselone, sa međunarodnim ekspertima, pa možda do sredine naredne godine izađemo sa konkretnim predlozima pred Vladu Srbije.
Srpski fudbal je na neki način kriminalizovan poslednjih desetak godina, a iz Posebnog odeljenja Okružnog tužilaštva stiže najava da je sledeća na redu „fudbalska mafija„. Kako vi gledate na te okolnosti?
MUP i tužilaštvo treba da gone sve mafije jer se protiv kriminala treba boriti gde god ga ima. Nije fudbal jedina sfera, ali ja svakako podržavam svaku akciju državnih organa u tom smislu jer to može samo da koristi sportu. Lično, o toj vrsti kriminala više sam slušao nego što imam konkretne podatke, ali ću se narednih dana bolje informisati. Rekao bih da je neophodan razgovor između uprava klubova i onih organa koji kontrolišu rad klubova, a obaveza je da se radi transparentno i klubovi moraju da budu sinonim za ono najbolje što sport sa sobom nosi. Kriminal mora da bude daleko od sporta i to je polje na kome nam je potrebna intervencija države koju smo već pominjali.
Problem u domaćem fudbalu predstavljaju i tzv. menadžeri, koji vrbuju mlade igrače i odvode ih u inostranstvo a da oni nisu odigrali nijednu profesionalnu utakmicu. Partizan opet ima generaciju supertalentovanih klinaca, ali o nekima se već govori da odlaze. Šta ćete učiniti na tom polju? Kako ćete zadržati mlade fudbalere?
Tu ima različitih nivoa problema. Kada je, na primer, reč o Sulejmaniju Partizan je pokušao sve što je mogao da učini, ali neki propisi koji važe u EU-u ne idu nam u prilog. Ja sam uvek protiv prodaje igrača, ali vi ne možete da ga zadržite ako se njemu učini da je dobio bolju ponudu. Ima puno mešetara među menadžerima koji daju roditeljima po dvesta-trista evra i bukvalno kontrolišu karijeru igrača.
Zato i insistiram na tom pitanju. Kakva je vaša strategija kada je reč o prodaji najboljih i najtalentovanijih fudbalera?
Partizan ima dobru omladinsku školu koja može da bude još bolja i na evropskom nivou. Ponavljam, protiv sam prodaje igača, ali dosta stvari utiče na rešavanje takvih problema: odnos sa igračem, odnos sa roditeljima, odnos sa menadžerima. Ključni je odnos sa roditeljima jer bi oni morali da imaju više poverenja u matične klubove.
Da li vaša strategija može da bude ona koju ima Ajaks u Holandiji – pravimo dobre fudbalere, prodajemo ih i klub od toga komotno živi?
Ta vrsta strategije zavisi od niza faktora i menjaće se od sezone do sezone. Naši ciljevi su Evropa i povratak navijača i uvek će biti opredeljenje da mladi igrači ostanu što duže u Partizanu da bismo dosegli željene ciljeve. Bolje je ne zaraditi dolar danas ako ćeš zaraditi deset kroz četiri godine. Tako je u poslu i tako je u fudbalu.
Prethodna uprava u više navrata je najavljivala izgradnju novog, modernog stadiona na mestu današnjeg. Kakav je vaš stav o tom pitanju?
Još je rano da dajem ocene jer se nalazim na početku posla. Trenutno, stadion Partizana je osavremenjen, ali ne odgovara najnovijim standardima stadiona u Evropi. Potrebno je iskoristiti sve mogućnosti koje savremeni stadioni daju i to se tiče izdavanja ekskluzivnog poslovnog prostora od čega bi klub mogao da ima dobre prihode. Sama ideja je odlična i posle detaljne analize donećemo odluku. Hoću da naglasim da će svaki postupak nove uprave kluba biti javno prezentovan jer se zalažem za transparentnost u poslu, pa će tako biti doneta i eventualna odluka o izgradnji novog stadiona. Ja sam za to da se gradi, a ne da se ruši. Ako se napravi dobar plan, novi bi stadion bio okosnica finansiranja kluba u budućnosti.
Navijači Partizana su na neki način zbratimljeni sa londonskim Čelsijem. Da li ćete vi biti Partizanov Roman Abramovič?
Ne mogu da se poredim sa Abramovičem jer je on oligarh svetskih razmera. Ja bih voleo da pomerim stvari na način na koji je on to učinio u Čelsiju, samo što ću ja to raditi sa timom koji sam formirao, jer sam timski igrač.
Upravni odbor:
Dragan Vignjević, Radomir Antić, Nebojša Vujović, Dragoljub Vukadinović, Igor Milanović, Dragijana Radonjić-Petrović, Dušan Stupar, Obrad Sikimić, Bojan Radovanović, Ratko Zatezalo, Miroslav Ateljević i Maks Vinterfeld
Nadzorni odbor:
Rasim Ljajić, Manojlo Vukotić, Dušan Pavlović, Radmila Babić i Miloš Marković
Franjo Tuđman, Ratko Vujović (1950), Bogdan Vujošević (1950–1956), Đuro Lončarević (1956–1958), Martin Dasović (1958–1962), Dimitrije Pisković (1962–1963), Ilija Radaković (1963–1965), Vladimir Dujić (1965–1967), Mića Lovrić (1967–1971), Milosav Prelić (1971–1973), Vesa Živković (1973–1974), Predrag Gligorić (1974–1975), Nikola Lekić (1975–1979), Vlada Kostić (1979–1981), Miloš Ostojić (1981–1983), Dragan Papović (1983–1987), Zdravko Lončar (1985–1988), Zdravko Mrvić (1988), Špiro Sinovčić (1988–1989), Ivan Ćurković (1989–2006)
Komentari: 1
Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Dokumentarna fotografija ima neprocenjivu i nezamenjivu vrednost jer beleži istinu; ona je svedočanstvo koje prikazuje stvarnost. Trenutno, dostupna je na festivalu Vizualizator
Ukupna tržišna vrednost kapitala pet najvećih korporacija na svetu iznosi 12.280 milijardi dolara, koliko i 44 procenta američkog bruto domaćeg proizvoda. Samo Majkrosoftova vrednost jednaka je godišnjem bruto domaćem proizvodu Francuske, sedme najveće ekonomije sveta
Pobeda nad Danskom bi Srbiju odvela u krug najboljih evropskih timova u Ligi nacija i na lakši put do Mundijala. Remi i poraz smeštaju Srbiju na treće mesto u četvrtoj grupi, pa bi mlorala u doigravanje za ostanak u A diviziju Lige nacija, kao i teži posao u kvalifikacijama za Svetsko prevenstvo 2026.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve