Kad se usred predizborne tišine ispod automobila jednog političara pronađe sumnjiv predmet, to je slučaj osetljiv i krajnje neprijatan. Ako je pritom reč o političaru čiji je lik bio godinama marljivo satanizovan, onda je to još neprijatnije. A kad policija ustvrdi da je reč o predmetu bezopasnom – e, to onda okida sve moguće teorije zavere
Ovom slučaju valja prići krajnje hladno i racionalno, bez obzira na to u kom smeru čoveka vuče njegovo političko srce; pogotovo u finišu predizborne kampanje, dva dana pred izbore, usred predizborne tišine. Dakle, valja ići redom.
U petak kasno popodne, u Birčaninovoj ulici br. 42, ispred izvesnog kafića, obezbeđenje predsednika Liberalno-demokratske partije i nosioca koalicione liste LDP–GSS–SDU–LSV Čedomira Jovanovića parkiralo se jedno terensko vozilo vozeći unazad i ostalo pored vozila. Taj kafić nije od značaja u ovoj priči, osim u jednom segmentu do kojega ćemo uskoro doći; sam Čedomir Jovanović i grupa njegovih prijatelja i saradnika otišli su u obližnju kafanu Mitologija na ručak; pred tom kafanom bilo je slobodno samo jedno mesto za parkiranje, na koje je stao Jovanovićev uobičajeni automobil A-8. Taj automobil bio je prethodna dva dana na servisu, pa su se Čedomir Jovanović i njegova porodica za to vreme vozili u terenskom vozilu pomenutom prethodno.
U jednom trenutku jedan od pripadnika Jovanovićevog obezbeđenja koje je stajalo oko parkiranog terenskog vozila, dva parking mesta dalje od Mitologije, primetio je neki predmet ispod vozila, prišao, sagnuo se i podigao ga sa tla. Bio je to žicom uvezan snop od sedam kartonskih cilindara. Jedan građanin koji je sedeo u tom, ranije pomenutom kafiću uznemirio se i istrčao napolje: „Spusti to dole!“, viknuo je, svestan da bi to moglo biti i nešto opasno. Čovek iz obezbeđenja spustio je svežanj na tlo, a dotrčao je i policajac koji preko puta ulice u stražarskoj kućici čuva švajcarsku ambasadu. Tu su svi konzilijarno ustanovili da treba pozvati kontradiverzionu ekipu policije, pa je tako i učinjeno.
Uviđaj je potrajao nekih pet sati, došli su svi koji tu spadaju. Čedomir Jovanović sklonjen je na bezbednu lokaciju, teren je ograđen i krenulo se u posao. U prvim minutima uviđaja jedan policajac iz kontradiverzione jedinice uzeo je svežanj u ruke i istresao iz njega na dlan nešto crvenkastog praha, omirisao ga i rekao Nenadu Miliću, bivšem policajcu i zameniku ministra unutrašnjih poslova: „Kao da je vitezit.“ Vitezit je, naime, najrašireniji građevinski i industrijski eksploziv u bivšoj Jugoslaviji; ima ga svuda i policija ga često pleni od civila, koji ga pak kradu iz raznih magacina na terenu; najčešće se koristi u ilegalnom ribolovu. Svežanj je bio upadljivo vlažan; tog dana do prepodneva i prethodnog dana padala je kiša; tog popodneva, međutim, bilo je suvo. Analiza policije pokazala je da svežanj kartonskih cilindara (dužine 15 cm, debljine oko tri; odgovara uobičajenim dimenzijama pakovanja vitezita) nije mogao biti na licu mesta u trenutku parkiranja džipa, jer bi bio pregažen; osim toga, vlaga ukazuje da je svežanj bio izložen vlazi, što bi značilo da je bio vezan za šasiju džipa izvesno vreme, dok je vozilo išlo po vlažnim ulicama. Niko nije mogao ni da ga podmetne pošto je džip bio parkiran na tom mestu, jer očevici, uključujući i policajca od preko puta, kažu da se obezbeđenje nije micalo iz neposredne blizine vozila. Analize kartona i žice, koje su u toku, pokazaće koliko dugo je svežanj bio ispod vozila: naime, lako je po stepenu korozije žice utvrditi vremenske razmake.
Oko devet uveče ceo medijski Beograd znao je za taj slučaj. Neki su ga svrstali pod predizbornu tišinu; neki su izvestili o svemu što su sa dužnom pažnjom uspeli da saznaju; neki su u poslednjem trenutku revidirali stav i oslonili se na saopštenje kabineta ministra unutrašnjih poslova, odaslato oko ponoći. To saopštenje netipično je za forenzičke nalaze i bolje bi bilo da je MUP ponudio javnosti kompletne rezultate analiza, pa neka se javnost s tim snalazi kako zna; neki znaju. Ukratko (videti faksimil) u tom se saopštenju kaže da tu nikakvih eksplozivnih materija bilo nije, već da je reč o potrošenim patronama (lanserima) za vatromet, koje sadrže inertni prah. Posle je uobičajeni „anonimni izvor iz MUP“ rekao nekom tabloidu da je reč o „glini“. Po nekim tumačenjima, glina se koristi kao inertna podloga za patrone za vatromet: preko gline ide presovani crni barut, osnovno pogonsko gorivo za lansiranje vatrometne pirotehnike. Dobro; ali zašto onda kabinet ministra (u saopštenju bez potpisa) tvrdi da „spektrofotometrijske i fizičkohemijske analize“ nisu otkrile tragove baruta i drugih eksplozivnih materija? Pri sagorevanju crnog baruta ostaju neorganski tragovi koji se utvrđuju lako, sa nekoliko kapi odgovarajućih reagensa; to je „fizičkohemijska analiza“. Pri punjenju vatrometnih patrona veoma verovatno će cevi biti kontaminirane eksplozivnim materijama koje se koriste za vatrometne efekte. MUP ne navodi nikakve detalje iz nalaza; gasna spektrohromatografska analiza bila bi ukazala na sva hemijska jedinjenja prisutna makar i u najmanjim tragovima. Trebalo je, dakle, reći sve, a ne ovako; u forenzičkim fizičkohemijskim nalazima po pravilu ne piše šta nije nađeno; piše šta jeste nađeno, a jedan kabinet ministra – ako im je stalo, to jest – duguje javnosti toliko da kaže sve. Pogotovo u ovakvom slučaju.
Osim toga: elementarna kriminalističko-taktička analiza ukazuje da dotično vozilo u jednom vremenskom periodu, kratkom, nije bilo pod nadzorom kao obično. Osim toga: neko je očigledno preduzeo veliki i opasan posao da pod vozilo koje je inače dobro obezbeđeno podmetne čak i maketu eksplozivne naprave – ako je o maketi bila reč. Neko se, dakle, jako potrudio oko tog nesrećnog svežnja kartonskih cevi, dok se neko drugi nije dovoljno potrudio da slučaj rasvetli.
Naravno da će se u političkoj i medijskoj eksploataciji ovog slučaja pojaviti i teorije zavere; „marketinški potez“; tako je i bilo: Čeda sam sebi podmetnuo! Ono što teorije zavere uvek zanemaruju jeste osnovna analiza cene i koristi: mnogo je veća šteta od takvog „marketinškog poteza“ ako se otkrije (a velika je šansa da se otkrije!), nego marketinška korist. Ako se zna da je Čedomir Jovanović već šest godina najviše javno olajavana ličnost na političkoj sceni i stalna meta svih mogućih sumanutih teorija zavere, ovaj incident ne iznenađuje. Čak ni ako je reč o „podvali u podvali“: smestili smo mu da bi on bio okrivljen.
U LDP-u smatraju da je ovo bilo upozorenje, „ukor pred isključenje“: ako smo mogli da na vozilo kojim se dva dana voze Čedomir Jovanović, njegova žena i deca stavimo ovaj paket – možemo da stavimo i drugačiji…
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
