Goran Kljajević,
prvooptuženi, suspendovani predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, „na suđenju stečajnoj mafiji negirao je navode optužnice da mu je pokojni Miko Brašnjović platio letovanje na Krfu i odlazak u Beč sa suprugom, decembra 2005.“ i tvrdio da je svoja putovanja sam platio:
„Hteo sam da vidim Beč za katolički Božić. Želeo sam da kupim i dela Mocarta, jer volim njegovu muziku. Interesovao me je Rekvijem…“
(„Blic“)
Vladan Batić,
lider Demohrišćanske stranke, kao da je „jedva dočekao da se izruga svojim ljutim političkim protivnicima“ – DSS-u, za koji kaže da je najveći gubitnik na političkoj sceni:
„Ništa me ne čudi, pa ni to što su osvojili 666.000 glasova. To je simbol satanista. Normalno! A takva skupina kao što je narodnjačka koalicija u krajnjoj liniji i odgovara izreci ‘od zla oca i od gore majke’.“
(„Kurir“)
Siniša Mihajlović,
fudbaler, pomoćni trener milanskog Intera, na pitanje kada se poslednji put potukao, kaže:
„Često se to dešava. Dobro, sada se ne bijem bukvalno, ali kada je neko bezobrazan, izvučem mu uši i opalim šamar! Kada sa porodicom šetam gradom, često neka budala dobaci nešto uvredljivo. I šta drugo da radim nego da mu lupim šamar! Eksplozivan sam, ali sam uvek u pravu. Šta da radim kad imam kratak fitilj?! Krenem da brojim do deset, ali stignem samo do dva!“
Priča se da je uobražen:
„Drago mi je zbog toga. To je u neku ruku moja odbrana. Ranije sam bio super prema svima, ali sam se desetak puta opekao. Mnogi su iskoristili moju dobrotu. Ta prividna uobraženost me sada štiti od takvih ljudi.“
(„Blic“)
Božidar Đelić,
kandidat DS-a za premijera, učesnik foruma u Davosu, priča:
„Davos je košnica, 2500 ljudi od šest časova ujutru do kasno u noć ide na sastanke, sednice… Retki su trenuci predaha kao što je bila fantastična žurka koju je organizovao Gugl. Zna se ko je vodio žurku, ljudi iz istočne Evrope, Sergej Brin, osnivač kompanije Gugl, koji je poreklom Rus, i ja.“
(„Blic“)
Bojana Stefanović,
glumica, govori o svom stilu oblačenja:
„Ranije mi se sviđalo da nosim šareno. Naravno, bile su obavezne i štiklice, jer je moralo da klapće. Imala sam stalnu potrebu da eksperimentišem. Nekad je to bio hipi, grandž, jedino nikad nisam želela da budem dizelašica. Kao tinejdžerka sam bila veoma ekscentrična, ali danas je moj stil jednostavan. Sve sam bliža maminom načinu oblačenja, a to je sportska elegancija. Seksi ‘a la Merlinka’.“
(„Stil“)
Goca Marinković,
pevačica, doskora Tržan, u šestom je mesecu trudnoće, na pitanje „da li je znala da će postati roditelj“, kaže:
„Nismo se pazili, ali ni očekivali da ću tako brzo ostati u drugom stanju, jer imamo primere parova iz našeg okruženja koji na tome dugo rade.“
Gocin muž Ivan nastavlja:
„Nedugo nakon veridbe, koju smo proslavili svečanim ručkom sa roditeljima, na Gocu je došao red da iznenadi mene. Leškarili smo kod mene kući kad mi je saopštila: Maco, bićeš tata! Onda je zaplakala, a oboje nas je uhvatila pozitivna panika, jer nam se u tom dirljivom trenutku spoznaje da ćemo postati roditelji život iz korena promenio i ređalo nam se milijardu pitanja… Goca je neutešno plakala jer nije znala kako će ocu saopštiti da je trudna.“
O imenu budućeg deteta kome „iako je Goca već u šestom mesecu trudnoće, lekari ne mogu da utvrde pol“, budući roditelji kažu:
„Za devojčicu smo se odmah dogovorili da će se zvati Lena, a za dečaka još ne znamo nijedno univerzalno ime koje nije puno korišćeno.“
(„Stori“)
Snežana Dakić–Mikić,
TV novinarka i voditeljka, otkriva kako je njena kćer dobila ime i zašto:
„Vlada je bio siguran da želi da ima ćerku po imenu Laura, a ja nisam imala ženskog favorita. Želeli smo ime koje je simbolično i retko. Ime Laura znači ‘ovenčana lovorovim vencem’ i ujedno je otmeno i glamurozno.“
O puštanju muzike bebama:
„Čula sam da bebe vole prijatnu muziku, ali ne i da to utiče na inteligenciju. Nisam upražnjavala muzičke seanse, mada sam nameravala. Jednostavno, beba je još u stomaku delila svakodnevicu sa mnom. Kažu da se bebe vezuju za određenu muziku pa ih je lakše uspavati ili hraniti. Mi smo Lauri prvih par meseci puštali ‘Mocarta za bebe’ pred spavanje i življe kompozicije za buđenje, kao neku vrstu rituala, koji uvodi u spori ritam noći ili dinamiku dana.“
(„Stil“)
Dragan Mićanović,
glumac, govori o komercijalnim poslovima koji vrebaju glumca:
„Nakon izgovorenih Šekspirovih, Molijerovih ili Čehovljevih rečenica, teško mogu sebe da zamislim da reklamiram jogurt. Te stvari su miljama udaljene jedna od druge. Izuzetno volim i cenim svoj posao, pa me svaki izlet u komercijalu pogađa lično. Ne bi mi bilo svejedno i ne znam kako bih podneo da tri meseca sebe gledam u nekoj reklami, a novac dođe i prođe. Bolelo me je kad sam jedino zbog para obavljao neke poslove ovde, ali i u Engleskoj, jer sam se sve vreme osećao zbog toga loše. Možda su me neki reditelji razmazili velikim ulogama.“
Kako je u Engleskoj izbegao pranje prozora:
„Igrom slučaja nisam dobio taj posao, iako sam konkurisao za njega. Kad sam krenuo da se nađem sa poslovođom, promašio sam pravu ulicu. Dva dana kasnije ugovorili smo novi susret, ali me je preduhitrio poziv od pozorišnog agenta koji mi je rekao da odem na audiciju u Glob teatar, tako da nisam oprao nijedan prozor. U tom trenutku se nije postavilo pitanje izbora, jer smo bili u stranoj zemlji bez novca i imali malu bebu. Nijedan legalan posao nije ponižavajući, pa ni pranje prozora, on bi nam obezbedio hleb.“
Da li su mu smetali komentari čaršije da se vratio zato što nije uspeo u Engleskoj:
„Čaršija je čudna i njeno poimanje uspeha je krajnje diskutabilno, pa me takve priče ne dotiču. Samo ja znam kako mi je bilo dok sam igrao u Glob teatru ili Rojal kortu. To iskustvo ne mogu da podelim ni sa jednim glumcem ovde. Znam sa kolikim uživanjem sam radio te uloge i koliko mi one i danas znače. Ne zanima me ničije hvaljenje ili kritikovanje, jer to ničemu ne vodi.“
(„Stori“)
Elena Karić,
„nije filmska zvezda, a ni popularna pevačica ili TV voditeljka, ali privlači pažnju javnosti“, na pitanje nosi li garderobu sa VR potpisom (Verica Rakočević, majka, E. K., prim. ur.) odgovara:
„Imam neke njene haljine. Mamu volim najviše na svetu, ali karakterno smo sasvim različite, a ona pravi garderobu za žene sa senzibilitetom koji je sličan njenom.“
Da li se trudi da bude doterana:
„Pripadam onoj vrsti žena koje će se namučiti da bi izgledale pristojno. Imam nekoliko pari papuča sa štiklom od dvanaest centimetara i kod kuće sam uvek u njima. Navikla sam se i to mi više ne predstavlja problem. Nikada nisam u staroj odeći, namenski kupujem krpice koje nosim samo po kući i to zato što se tako dobro osećam, a ne da bih nekoga fascinirala.“
(„Stori“)
Stefan Lazarević,
mladi i verni čitalac „Politike“ iz Kaluđerice, „kad poraste želi da postane mesar“:
„Jedva čekam da osvane petak, da tata donese ‘Politiku’ sa ‘TV Revijom’! Iz nje čitam svaki tekst o zabavnoj i narodnoj muzici, znam svakog pevača, sa kim svira, u kojoj je grupi bio ranije, koliko je CD-ova snimio, kad mu izlazi novi album, ko mu piše tekstove, sa kim se zabavlja… Gledam svaku emisiju i spot, a o svemu tome uglavnom čitam iz ‘TV Revije’ i čuvam svaki primerak.“
(„TV Revija“)
Miša Janketić,
glumac, u anketi odgovara na pitanje „šta ste poslednji put probali prvi put“:
„Ništa novo nisam uradio jako dugo. Nekako sam se ustalio i više ništa ni ne želim da probam. Čak se ni svog prvog seksa ne sećam.“
Vesna Vukelić Vendi,
glumica, odgovara na isto pitanje:
„Sve što sam želela uradila sam do pre pet-šest godina. Jesenas sam, međutim, prvi put vozila traktor, i to sa svom pratećom mehanizacijom. Vozač sam od svoje 18. godine i sve ove godine sam menjala automobile, ali sam želela da vidim kako se manevriše traktorom. To sam jednom probala i više neću.“
Bane Trifunović,
glumac, učestvuje u istoj anketi:
„Sad ste me zatekli. Ne mogu da se setim tačno kad sam poslednji put uradio nešto prvi put. Ali, znam da bih veoma voleo da odem negde na odmor od mesec dana, i to na more, jer tamo nikad nisam bio zimi.“
(„Kurir stil“)
