Prema podacima Agencije za privredne registre, na Kosovu i Metohiji do 2006. godine registrovano je 510 aktivnih privrednih društava i 560 preduzetnika, odnosno radnji, kaže Okolišanov u razgovoru za "Vreme"
U Kosovskoj Mitrovici otvorena je kancelarija Agencije za privredne registre Republike Srbije (APR), prva filijala na Kosovu odnosno 13. organizaciona jedinica zvanične vladine agencije. Dragiša Okolišanov, direktor Agencije za privredne registre, kaže da je kancelarija počela da radi sa strankama 15. januara, dva dana posle svečanog otvaranja. „Do sada imamo već neke podatke o tome šta se desilo u prvih nedelju dana: tri, četiri primljena zahteva dnevno i 10-15 zahteva za informacije o osnivanju preduzeća i zadruga. Prema našim saznanjima, ima dosta neregistrovanih preduzetnika i privrednih društava na teritoriji Kosova i Metohije, odnosno preduzeća upisanih u kosovski ili naš registar.“ Prema njegovim rečima, u kosovskoj filijali radi dvoje mladih ljudi koji govore albanski jezik, kancelarija je potpuno tehnički opremljena i prima zahteve elektronskim putem i poštom.
Agencija za privredne subjekte osnovana je 2004. godine, a Zakonom o registraciji privrednih subjekata i Zakonom o agenciji preuzela je sistem registracije privrednih subjekata od trgovinskih sudova i, kad je reč o radnjama, od jedinica lokalne samouprave. Uspostavljeni su Registar finansijskog lizinga i Registar založnih prava, a prvog januara 2006. godine počela je registracija preduzetnika.
„VREME„: Šta je bio povod da se kancelarija otvori baš sada, kad je rešenje statusa Kosova na pomolu?
DRAGIŠA OKOLIŠANOV: Povod za otvaranje kancelarije na Kosovu i Metohiji jeste želja da stanovništvu Kosova i Metohije omogućimo da na jednom mestu brže, lakše i jeftinije osniva preduzeća i radnje. Oni su do sada morali da idu za Kraljevo, ili da zahteve i dokumentaciju šalju poštom, što produžava rok registracije. Veliki broj preduzeća sa Kosova i Metohije posluje sa srpskom privredom, i obrnuto – u našem APR registru registrovane su i firme koje su osnovali Albanci sa Kosova. Hoću da kažem da će i Albancima biti u interesu da imaju mogućnost da svoja preduzeća registruju u filijali u Kosovskoj Mitrovici. Cilj osnivanja kancelarije jeste da se u jedinstvenu centralizovanu bazu podataka privrednih subjekata Srbije upišu i oni privredni subjekti koji obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Kosova i Metohije. Za ostatak Srbije imamo kompletnu bazu podataka o preduzećima, a za Kosovo su podaci prilično različiti.
Zašto sada? Čekali smo da nam prođu kampanje oko prevođenja privrednih društava, brisanja neaktivnih preduzeća i prevođenja preduzetnika, i sada su se stekli realni uslovi da otvorimo filijalu i na Kosovu.
Kad kažete „kosovski registar„, da li mislite na registar UNMIK–a?
Ne postoji kosovski registar, već registar UNMIK-a, osnovan sa ciljem da registruje poslovne organizacije koje obavljaju delatnost na teritoriji Kosova i Metohije, a koji priznaje i rešenja izdata od strane APR-a. Sa UNMIK-ovim potvrdama može da se obavlja delatnost na Kosovu i Metohiji, čak i da se ostvare neka prava. Smatramo da sada više nema potrebe da se vrši paralelna registracija, iako mi ne možemo da određujemo da li će UNMIK i dalje izdavati potvrde ili ne.
Koliko ima, prema tim nepotpunim podacima, privrednih subjekata na Kosovu?
Imamo podatak da je svega oko 1300 sudskih predmeta preneto iz Prištine u Trgovinski sud u Kraljevu, i to je jedini validan podatak. Ima nešto registrovanih preduzeća i u Agenciji za privredne registre. Pored toga, Koordinacioni centar Vlade Srbije ima podatke da je u srpskim opštinama i zajednicama na Kosovu u 2004/2005. godini osnovano oko 500 preduzeća. To su podaci koji se odnose na poslovanje, a ne na registraciju. Takođe, finansijske izveštaje je Narodnoj banci prosledilo oko 350 preduzeća. Znamo da na teritoriji Kosova i Metohije radi još nekih 100 privatnih mikro preduzeća. Prema podacima APR-a, do 2006. godine na Kosovu i Metohiji registrovano je 510 aktivnih privrednika. U Kosovskomitrovačkom okrugu registrovano je 278 firmi i 471 radnja, u Kosovskom okrugu posluje 166 preduzeće i 64 radnje, u Kosovsko-pomoravskom 36 firmi i 17 radnji, u Pećkom 20 firmi i pet radnji, u Prizrenskom okrugu posluje 10 preduzeća i tri radnje. Ukupno 510 aktivnih privrednih društava i 560 preduzetnika, odnosno radnji.
Mi ćemo sada pokušati da oformimo bazu podataka o privrednim društvima i preduzetnicima na teritoriji Kosova i Metohije da bi se, jednostavno, znalo ko sve radi i koliko ih je. Na osnovu toga možete graditi ostalo. Strategiju razvoja srpskih zajednica na Kosovu, koju je Koordinacioni centar predložio a Vlada usvojila, možete razvijati tek kad imate egzaktne podatke. Pored registracije preduzeća, Agencija će raditi i prijem zahteva za registraciju ugovora o finansijskom lizingu i založnih prava na pokretnim stvarima.
Da li je otvaranje filijale u Kosovskoj Mitrovici povezano sa podsticajnim kreditima od 5000 evra koje odobrava Ekonomski tim Koordinacionog centra Vlade Srbije?
To je u direktnoj vezi sa podsticajnim kreditima – da bi se dobila sredstva potrebno je prvo registrovati preduzeće, a to je mnogo lakše i brže uraditi u Kosovskoj Mitrovici nego u Srbiji. Osim toga, da bi ušli u kreditne aranžmane, oni automatski mogu da registruju i zalogu na pokretnim stvarima kod nas. U projekat kreditiranja do sada su se prijavila 1003 fizička lica i to su potencijalni privredni subjekti Kosova i Metohiji. Kancelarija će imati pune ruke posla, jer Koordinacioni centar planira da u prvoj fazi programa odobri oko 700.000 evra. Naglašavam da ćemo imati malo blaže kriterijume za sve one koji se nisu preregistrovali u zakonskom roku.
Iz kojih oblasti očekujete registraciju na Kosovu?
Takve podatke nemamo, mogu samo da vam kažem kakva je tendencija u Srbiji. U Srbiji se i dalje najveći broj preduzeća osniva za bavljenje trgovinskom delatnošću, sekundarnim i tercijarnim delatnostima, a svega desetak odsto je proizvodnja. Pretpostavljam da je i tamo, gde su mnogo teži uslovi, trgovina najatraktivnija.
Kakav je trend u Srbiji kada je reč o osnivanju preduzeća – da li preduzetnički duh raste ili je u stagnaciji?
Za ove dve godine koliko Agencija radi, zabeležili smo znatan porast. U 2005. godini osnovano je oko 10.650 novih privrednih subjekata, što je u odnosu na 2004. povećanje za oko 60 odsto (tada osnovano 6370). To povećanje u 2006. godini još je veće – osnovano je 11.265 novih preduzeća. Imamo strukturu po finansijskim izveštajima za 2005. godinu koliko ima registrovanih malih (56.380), srednjih (5701) i velikih preduzeća (697). U domenu usluga, u porastu su drumske i građevinske usluge, menadžment i konsalting. I naravno, trgovina. Što se tiče radnji (tek od prvog januara prošle godine vodimo registar radnji), osnovano je 45.000 novih radnji a istovremeno su ugašene 25.332 radnje. Priraštaj novih radnji iznosio je prošle godine preko 20.000; poređenja radi, u 2004. godini priraštaj je iznosio 2000, a 2005. godine 6000. Prošle godine je 160.000 radnji preregistrovano iz opštinskih u naš registar, i to je važan podatak jer je prema ranijim podacima bilo govora o nekih 240.000 radnji, što se ispostavilo kao netačno.
Koliko ima aktivnih preduzeća u Srbiji?
Polovinom juna prošle godine, iz registra smo izbrisali sva ona neaktivna preduzeća – oko 145.000. Najvećim delom to su ona preduzeća osnivana devedesetih godina, „tašna-mašna“, koja nikad nisu radila i nikad nisu imala račun, još iz vremena Ante Markovića. Sve smo ih izbrisali i sada imamo čistu sliku – oko 90.000 aktivnih preduzeća u Srbiji, što je realna slika za ovu zemlju. Prošle godine, agencija je počela sa registracijom završnih računa i predato je oko 80.000 finansijskih izveštaja. Uneti su i nalaze se na sajtu, a do kraja februara čekaju se završni računi za 2006. godinu. To je važno, jer su prvi put javno objavljeni najznačajniji podaci iz završnih računa, što nije do sada bilo moguće.
Da li je moguća on–line registracija?
Imamo tehničke uslove za on–line registraciju, ali ne možemo u potpunosti da je primenimo dok se u celini ne implementira Zakon o elektronskom potpisu. Može da se dostavi on–line, ali mora i u papiru. Na primer, u Irskoj je oko 50 odsto preduzeća registrovano on–line, kako je manje-više svuda u svetu. Jedini registar koji je potpuno elektronski jeste registar Novog Zelanda.
Za osnivanje preduzetničke radnje, potrebno je samo da se popune zahtev i prijava, podnese fotokopija lične karte i uplata naknada za osnivanje od 540 dinara. Zakonski rok za registraciju je pet dana. Dobro je to što nema više teritorijalnog ograničenja što se registracije tiče: možete, na primer, u Leskovcu da podnesete zahtev da osnujete firmu u Subotici. Sa 130 opština potpisali smo sporazum o otvaranju kancelarija pri opštinama u kojima se prima dokumentacija za preduzetnike i prosleđuje se filijalama ili direkciji.
Da li imate podatke o stranim ulaganjima?
To je u planu, odnosno planiramo još dva registra – registar stranih ulaganja i registar faktoringa, a želja nam je da preuzmemo i registar udruženja. Dugoročniji planovi su da se pretvorimo u državni registar – dakle svi registri na jednom mestu uključujući i političke stranke. To nije novo, imali smo priliku da odemo u Norvešku, oni imaju takvu jednu instituciju gde postoje svi mogući registri, čak i registar zajedničkih podataka za sve državne institucije. Zašto je ovaj registar od velike koristi? Na primer, kad popunjavate neki formular, u njemu ima oko 80 odsto podataka koji su isti u svim formularima za sve državne institucije. Najvažniji plan je uspostavljanje sistema one–stop shop, što znači otvaranje računa, povezivanje sa Poreskom upravom, Fondom za zdravstveno i penziono osiguranje, kako bi se registracija obavila na jednom mestu. Saglasnost tih institucija postoji, sada pregovaramo o modalitetima. Agencija za privredne registre prodaje i podatke, odnosno izdaje elektronske izvode, a kupci su uglavnom banke.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
