Nedelja
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Neformalna diplomatija: Berlinske po(r)uke
Angela Merkel u vladinom izvještaju o ciljevima njemačkog predsjedavanja Evropskom unijom, prošlog tjedna pred plenumom Bundestaga u Berlinu, nabrajajući sve goruće teme aktualne njemačke vanjske i unutrašnje politike, Kosovo nije spomenula. Pa ipak, uspjeh u rješavanju kosovske krize, još za vrijeme njemačkog predsjedavanja Unijom bio bi za Berlin važan pozitivan poen, čuje se u neformalnim razgovorima na berlinskim neformalnim večernjim terminima – nastavku vođenja političkog posla drugim sredstvima. Bifei su tu uglavnom skromni, ali vino je još uvijek dobro te se s čašom u ruci na raznim čitanjima, predavanjima i prezentacijama pokrajina, zaklada ili država ponovno susreću svi oni koji su se na sastancima, konferencijama za štampu i brifinzima već nekoliko puta vidjeli tokom dugog berlinskog dana. I „društveni“ termini na kojima se u opuštenoj atmosferi razmjenjuju informacije i ciljane dezinformacije te konstruiraju teme i naslovi za iduće tjedne jednako spadaju u posao, čak o stanju stvari često govore jasnije nego mnoga diplomatski uvijena službena izjava.
Prilikom nedavne proslave nacionalnog dana Srbije, obilje preostale hrane (jer očekivalo se više gostiju) i nizak nivo prisutnih gostiju bili su jasan indikator, nedvosmislena mjera nevoljkosti kojom službeni Berlin promatra aktualno ponašanje Beograda, kako na bečkoj konferenciji tako i u regiji i u vlastitoj kući. Većinu gostiju činili su pripadnici dijaspore, politička administracija na razini načelnika odjela…, a na nesreću, nacionalni dan se još poklopio i s danom srpskih oružanih snaga… Sliku su donekle popravljali samo privrednici, s jedne i druge strane. Poslovi se između Njemačke i Srbije razvijaju odlično i brzo, i na kompleksnijoj razini nego što su sugerirale hrpe malina na stolu za desert gotovo da se može pomisliti kako su svi pametni ljudi u Beogradu prešli u ekonomiju.
Politički je prijem izgledao kao da su bečki razgovori već završeni. No, po onome što se također može čuti na raznim neformalnim druženjima, stvari baš ne stoje tako. „Ne razumijem kako netko tko se stalno žali da mu se nameću rješenja, mirno propušta da se ozbiljno potrudi oko njihove formulacije“, kaže upućeni sugovornik na jednom od prijema.
„Srbija je u divnoj poziciji da ostvari ono što je uvijek tražila, da sama uzme svoju sudbinu u ruke, bez pozivanja na ovog ili onog zaštitnika. Kredit koji bi time u međunarodnoj zajednici stekla, mogla bi koristiti još godinama. Uostalom, mi smo joj otvorili vrata Evropske unije, da ćemo je nositi i preko praga ipak ne treba očekivati“, dodaje drugi upućeni sugovornik udaljavajući se sa svojom čašom prema nekoj novoj grupi i temi.
„A ako dođe do odluke koja će biti loša za Srbiju, Berlin će biti prvi koji će pomoći u unutrašnjepolitičkom prevladavanju mogućih teškoća, trudeći se da nitko iz svega ne izađe oštećenog obraza, ćak i ako rješenje ne bude pravedno“, zaključuje bez ironije treći, stručnjak za područja ekonomske politike.
Na četvrtom u našoj maloj grupi, koji šuti, vidim kako razmišlja intenzivno o situaciji na licu mjesta u regiji, koja o angažmanu međunarodne zajednice na Kosovu otkriva daleko crnju sliku od trenutne javne i medijske: „Ja u svemu znam samo jedno – veliki angažman međunarodne zajednice, veliki napor na koji je spremna u traženju rješenja za Kosovo nije izraz nikakvog altruizma, neke osobito moralne ili velikodušne politike, nego težak nauk stečen u praksi. Svi koji ovdje razgovaraju tako lako u podsvijesti nose naučeno na vlastitoj, njemačkoj koži; samo koliko-toliko pravedna rješenja mogu biti stabilna, a stabilnost, minimalna frustracija, minimalno gomilanje negativne energije, povjerenje u budućnost, interes i vlastiti napor da ona bude što bolja, čine osnovni zajednički nazivnik kompromisa koji se traži. Ni Rusija, ma što tko od nje očekivao, neće se izložiti opužbama da je ishodila rješenje koje destabilizira Evropu, jer Kosovo jest evropsko pitanje.“
L. Kirš
Leskovac: Ljubić u Ulici Gavrila Principa
Kako su javili svi slobodni srpski mediji – u Leskovcu su se dogodili svi žanrovi: naime, u tuči između Radivoja Sinadinovića (77) i Ljubiše Petkovića (78) ranjena je, i to u obe noge, Živkica Jovanović (52). Kako svi slobodni srpski mediji saznaju, motiv nesvakidašnjeg incidenta je ljubomora: opet naime, Živkica je šest meseci živela u vanbračnoj zajednici sa Radivojem, a potom iznenada otišla kod komšije Ljubiše, što je kod Radivoja izazvalo bes i odluku da razreši situaciju. Sve se odigralo u subotu, 3. marta, u Ulici Gavrila Principa, a vele da je veću i golemiju tragediju sprečila interventna jedinica specijalaca, na putu za halu gde se igrala košarkaška utakmica, koja je uspela da privede Radivoja istražnom sudiji, koji ga je nakon saslušanja pustio, gde nego kući.
Šta je stvarno i uistinu bilo, naknadno opričali akteri. Živkica, koja leži na Hirurškom odeljenju Leskovačke bolnice, izjavljuje da nije slučajno ranjena, već da je Radivoje namerno upuc’o, i to tako što joj je seo na noge, uperio pištolj i precizno cilj’o, jednom u butinu, drugi put u stopalo. Živkica jošte izjavljuje da Radivoje nije im’o nikakvo pravo da je tuče i puca u nju, ostavila ga je pre mesec dana jer je život sa njim bio nepodnošljiv, istina je da je samo jednom udario, ali se stalno drao i gunđ’o, a kod Ljubiše je radila kao kućna pomoćnica.
Opričo se, i to sa zavojem na glavi, i Ljubiša Petković, u čijem se dvorištu sve dogodilo. Radivoje up’o u dvorište sa motkom i odma’ nasrnuo na Živkicu. U jednoj ruci je drž’o motku, u drugoj pištolj, ali je on golim rukama krenuo na njega, Radivoje ga je udario pištoljem po glavi, on do’vatio sekirče i tresnuo ga po glavi. Nije video kako je upucana Živkica, jer se kod pucnja pištolja onesvestio.
Po Radivoju, kome je povređena noga, neće biti da je tako bilo, otiš’o je samo da vidi Živkicu, jer mu je bivša Ljubišina žena javila da je kod njega. Kad je video Živkicu kako cepa drva nešto mu se steglo u stomaku, ‘teo je ljudski da joj priđe i zamoli da mu se vrati, ali ona je odma’ nasrnula na njega, gurajući se, smotali su se i pali na drva, onda je naletio Ljubiša i dva puta ga udario sekirčetom u glavu, pištolj sam opalio, dok mu ga je Živkica otimala. Eto našto je ispalo, a ‘teo lepo i ljudski da joj kaže da će je oženi, jer je sa njom lepo živeo.
D.T.
Sud: Slučaj Janjušević
Zoran Janjušević, nekadašnji savetnik premijera Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, osuđen je prošle nedelje u Trećem opštinskom sudu u Beogradu zbog utaje poreza uslovno na godinu dana i osam meseci zatvora i bezuslovno na novčanu kaznu od 800.000 dinara. Sudsko veće Zorice Milosavljević utvrdilo je da je Janjušević od 3. februara do 31. jula 2003. godine sa računa svoje firme Majron sejls ltd, registrovane na Sejšelima, nekoliko puta prebacio devize na privatni devizni račun u Cepter banci. Kako je utvrđeno, Janjušević je prvo prebacio 399.900 evra, potom 250.000 evra, a zatim 50.000 evra i oko 1600 evra (sve ukupno 701.500 evra), i povrh toga preneo 60.300 američkih dolara, a da niti za jedan transfer nije platio porez. Sve u svemu, sud je utvrdio da je Janjušević u potpunosti „izbegao da plati porez na prihode, u ukupnom iznosu od 7.702.665 dinara“. Janjušević je za pranje novca bio osumnjičen zajedno sa Nemanjom Kolesarom, tada visokim činovnikom Vlade. Taj nezaboravni slučaj/aferu otvorio je Mlađan Dinkić obelodanivši na konferenciji za novinare 18. jula 2003. godine da su Janjušević i Kolesar prebacivali novac preko firmi sa Sejšelskih ostrva. Četiri meseca kasnije Treće opštinsko tužilaštvo pokrenulo je istragu protiv Janjuševića. Postupak protiv Kolesara, takođe za utaju poreza, povelo je Četvrto opštinsko tužilaštvo i to suđenje je još u toku. Janjušević, koji će zatvorsku kaznu odslužiti jedino u slučaju da u naredne četiri godine počini isto krivično delo, dostavio je agenciji Beta saopštenje u kome, između ostalog, navodi da je „politički proces“ protiv njega krunisan i političkom presudom“. U istom dokumentu, on je i najavio da će „zbog grubog kršenja zakona u nastavku suđenja“ zahtevati njegovo vraćanje na početak. Prema Janjuševićevim navodima, sudija Zorica Milosavljević je 27. februara, sat vremena pre nastavka suđenja, „obavestila ranije pozvane svedoke da ne dolaze na suđenje“ (jedan svedok je trebalo da bude iz Poreske uprave, a drugi je sudski veštak koji je utvrdio da Janjušević nije bio dužan da plati porez). Osim toga, osuđeni je našao da je sudija zakon prekršila i time „što je unapred obavestila tužioca da namerava da okonča postupak“, a da nije obavestila Janjuševića i njegovog branioca. Konačno, Janjušević je u svom saopštenju za javnost istakao i to da je odluka suda u suprotnosti sa stavom Ministarstva finansija, koje je, na pitanje sudskog veća, istaklo da „ne može da postoji njegova poreska obaveza jer se radi o kreditu“. Treći opštinski tužilac Gordana Čolić u izjavi za „Vreme“ kaže da smatra neumesnim da javno komentariše Janjuševićeve optužbe upućene na račun rada sudije Milosavljević i Trećeg opštinskog suda. „Zoran Janjušević, po zakonu, ima pravo da se brani. Prema mom mišljenju, međutim, potpuno je neprimereno da on svoju odbranu izlaže javno“, rekla je Čolić. Ona je podsetila da je Tužilaštvo zadovoljno utvrđenim činjeničnim stanjem u presudi, ali ne i visinom novčane kazne i krivičnom sankcijom. Čim napismeno dobije presudu, Treće opštinsko tužilaštvo će uložiti žalbu, zahtevajući strožu kaznu. Osim zbog optužbi za utaju poreza, Janjuševića i Kolesara povezuje i slučaj privatizacije cementare „Novi Popovac“, zbog čega se u Okružnom sudu vodi istraga.
J. Lazić
Sport: Traka
Kontinuitet promena na trenerskoj klupi KK Crvena zvezda nastavljen je proteklog vikenda kada je sa položaja smenjen Dragan Šakota, aktuelni selektor reprezentacije Srbije. To je treći trener na klupi kluba sa Kalemegdana za poslednjih pet godina. Ova promena je dugo najavljivana u „krugovima bliskim upravi“ jer, navodno, vodeći ljudi kluba nisu bili zadovoljni rezultatima u ovoj sezoni. Za razliku od prethodnih ostvarenja, ove je godine KK Crvena zvezda doveo u pitanje svoj nastup u ULEB kupu – utešnom evropskom košarkaškom takmičenju, slabim igrama u regionalnoj NLB ligi. Poraz od Olimpije „dodao je so na ranu“, pa je uprava odlučila da se zahvali treneru za koga se u leto 2005. tvrdilo da je čovek koji će biti osnova nove, evropske Zvezde.
Za godinu i po na klupi Zvezde Šakota je promenio kompletan tim dva puta, bogati sponzori su obezbedili sredstva da se dovedu igrači koji su trebali da preuzmu primat od Partizana i FMP-a. Međutim, ni Šakota ni gomila raznovrsnih igrača nisu doveli do zapaženijeg rezultata. U saopštenju koje je klub izdao povodom ovog događaja ne piše ništa određeno i argument o slabim rezultatima ne može do kraja da bude prihvatljiv. Crvena zvezda još uvek igra u Evropi (u utorak je održana uzvratna utakmica protiv Reala u Madridu), postoje teoretske šanse da se stigne do petog mesta koje iz regionalne lige vodi u Evropu, preostaje završetak domaće lige. Nije odlika „velikih klubova“ da menjaju trenera usred sezone, što ponešto govori i o ljudima koji u Zvezdi donose najvažnije odluke. Ovakvom odlukom i postavljanjem Šakotinog pomoćnika Stevana Karadžića, uprava šalje poruku da se odrekla dalje borbe i da se ciljevi premeštaju za narednu sezonu. Opšta situacija u kojoj se nalazi košarka u Srbiji ne upućuje na zaključak da se u ovom beogradskom klubu donose odluke koje neće biti u korist sopstvene štete.
Ako bi Šakoti imalo šta da se zameri, onda je to neuspeh u trasiranju forme tima, neuspeh u pravljenju ekipe koja će igrati na prepoznatljiv način i koja neće imati ogromne oscilacije. On je taktiku bazirao na fantastičnoj sezoni Milana Gurovića, pa ovakvi rezultati nisu iznenađenje jer veće domete ne bi omogućio ni Majkl Džordan iz najboljih dana.
Iza svega ostaje nejasno ko je zapravo selektirao igrače jer je to unazad dugi niz godina glavna nevolja u KK Crvena zvezda. Uprava je gromoglasno najavljivala razna pojačanja iz godine u godinu, dovođeni su „sumnjivi igrači“, istrošeni, nepoznati ili „bez jedne noge“. „Družina od vješala“ (KK Obešenjaci) nije uspela da sastavi dve sezone u istom sastavu, čak ni petorka nije mogla da bude oformljena. Tako je bilo i „pod“ Sagadinom, i pod Trifunovićem i pod Šakotom. Iz toga može da se zaključi da su vinovnici samoproglašenih i samosaznatih neuspeha oni koji vode klub – Žeželj, Anđelković i kompanija. Njihovo sporadično pozivanje na ljubav prema klubu, slikanje sa crveno-belim šalom na tribini sa navijačima liči na tananu i providnu manipulaciju.
Ali, radi.
Slobodan Georgijev
Zaječar: Novi rendgen
Pacijenti zaječarskog Zdravstvenog centra od ove nedelje snimanje rendgenom obavljaju na aparatu najnovije generacije. Neke od njegovih glavnih prednosti su upola manja doza zračenja pacijenta nego do sada, slika može da se modifikuje i stavi na laserski film ili disk, a putem kompjuterske mreže snimak je za nekoliko sekundi dostupan svim odeljenjima bolnice. „Ovako obrađena digitalna slika daće nam mnogo više informacija i svakako da će greške u dijagnostici biti manje“, ističe doktor Stanislav Tadić, načelnik Radiologije u Zdravstvenom centru. Standardni klinički pregledi unutrašnjih organa i kostiju su počeli, dok će snimanje krvnih sudova i neka specijalna snimanja početi u najskorije vreme jer se očekuje dolazak inženjera iz Nemačke koji rendgen treba da podesi za ove funkcije. Inače, ovaj aparat je za sada jedinstven u Srbiji, a uskoro treba da ga dobije i leskovačka bolnica. Njegova cena je oko 250.000 evra, a kupilo ga je Ministarstvo zdravlja zaječarskoj ustanovi koja je u projektu Hitne rekonstrukcije Domova zdravlja u Srbiji.
Za kompletnu rekonstrukciju ovog zdravstvenog centra, koja je počela prošle godine, a završetak radova se očekuje ovog leta, republičko Ministarstvo zdravlja obezbedilo je oko tri miliona evra – polovinu iz budžeta (NIP-a), a drugu polovinu od kredita Evropske investicione banke. Najviše sredstava i vremena biće utrošeno u rekonstrukciju i adaptaciju hirurgije i internog odeljenja. Prošle nedelje otvorena je renovirana i savremeno opremljena laboratorija koja sada može da uradi dvostruko veći broj analiza krvi zahvaljujući novim aparatima.
D. Mihajlović
Suđenje Haradinaju
U ponedeljak 5. marta, u Haškom tribunalu počelo je suđenje bivšem premijeru Kosova i Metohije Ramušu Haradinaju, koji se sa dvojicom kooptuženih tereti za zločine počinjene 1998. nad Srbima i Romima na Metohiji. Izjašnjavajući se o krivici, Haradinaj je odbacio sve navode Tužilaštva, rekavši da je uvređen sadržajem optužnice. Glavna tužiteljka Tribunala Karla del Ponte upozorila je da će morati da povuče optužnicu protiv Haradinaja, ako se ne pojave svedoci za koje tvrdi da dobijaju pretnje. Prema tvrdnjama tužilaštva, u ovom procesu treba da se pojavi 99 svedoka.
Prodato
Rumunska firma Kuprom postala je vlasnik RTB Bor. Kuprom je sa ponuđenih 400 miliona dolara na tenderu pobedio drugoplasirani konzorcijum kiparske kompanije Ist point, srpskog biznismena Zorana Drakulića (koji je najavio da će podneti žalbu, tvrdeći da je ugovor štetan za državu i nije potpisan u skladu sa zakonom) i londonskog fonda ORN. Iako predsednik Samostalnog sindikata RTB-a i član Tenderske komisije Dragan Aleksića tvrdi da je direktorima RTB-a, koji su potpisali kupoprodajni ugovor i ugovor o prenosu eksploatacionih prava, taj dokument od 500 strana dostavljen pola sata pre potpisivanja, direktor borskog rudnika Dragan Bojović kaže da je o verziji ugovora ranije bilo reči na sednici Odbora RTB-a u Beogradu te da je usvojen takav dokument.
Specijalni
„Već imam jednog omiljenog Miloša, reditelja Miloša Formana, a sada mu pridodajem i drugog, koji je uz to i knjaz“, kazao je Bob Rafelson, zvezda ovogodišnjeg FEST-a kada je na poklon primio flašu iz limitirane, specijalne serije minerelane vode „Knjaz Miloš“. Isti poklon primila je i Do Ti Hai Jen, zvezda vijetamskog filma Priča o Pao, kao i mlada izraelska glumica Danela Vircer. Naime, direkcija FEST-a i kompanija „Knjaz Miloš“ dogovorili su se da poznati gosti ovogodišnje beogradske filmske smotre kao poklon iz Srbije ponesu flašu iz specijalne serije najstarije domaće mineralne vode. Serija od 1000 boca, sa pozlatom na vrhu, napravljena je povodom početka prodaje „Knjaza“ u novoj, redizajniranoj ambalaži.
E–kupovina
Niška firma Pakom uz podršku kompanija Microsoft i Hewlett-Packard, prva je omogućila internet kupovinu i naplatu na domaćim sajtovima zahvaljujući sistemu „PakomPay“. Njega mogu koristiti sva preduzeća i pojedinci koji imaju veb sajtove. Firmama će na ovaj način biti omogućeno da im sredstva uplaćena na internetu od domaćih ili inostranih kupaca direktno dolaze na račun. Plaćanje je za sada moguće obaviti internacionalnom Diners karticom, a u narednih mesec dana i sa karticama Visa, American Express, Discover, MasterCard i Dina Card. Prvi domaći sajt na kome se od 1. marta zahvaljujući ovom sistemu može izabrati, naručiti i platiti željena roba je www.pakom.com. Roba na željenu adresu stiže u roku od 24 sata posredstvom Overnight Expressa.
Broj nedelje
Tokom januara, najprodavaniji automobil u Srbiji bio je marke Zastava.
Prema podacima magazina „Turbo“, Gurpa Zastava automobili prodala je 735 vozila (od čega 279 odlazi na model koral, a 202 komada na novu zastavu 10). Na drugom mestu je Reno, koji je prodao 235 automobila, na trećem Škoda sa 218 prodatih vozila, a na četvrtom mestu je Dačija Logan sa 170 prodatih vozila.
Spajanje
Spajanje kompanija Bajer AG i Šering AG u novu kompaniju Bajer Šering Farma AG, 1. marta je obeleženo u beogradskom hotelu Hajat. Počasni gost događaja, nemački ambasador u Srbiji Andreas Cobel, istakao je da „nova Bajer Šering Farma AG od dve vodeće firme na svetskom tržištu stvara koncern koji u globalnoj farmaceutskoj areni dobija primarni značaj, a na tom putu i Srbiju vodi sa sobom“. Bajer je još u martu 2006. objavio javnu ponudu za preuzimanje kompanije Šering AG, a čitav proces je završen u julu preuzimanjem 92,4 odsto akcija. Kompanija će u Srbiji poslovati pod nazivom Bajer d.o.o.
Prva partnerka
Beogradska kancelarija revizorske kuće Deloitte, prva je u regionu dobila ženu partnera. Nada Suđić, direktor u reviziji, prošla je prvi krug u procesu da postane partnerka. Nominacija je okončana, a čeka se još da zasedne Upravni odbor Deloitte Central i da kandidature budu verifikovane. Zvanično potpisivanje partnerstva dogodiće se u maju. Nada Suđić je karijeru i počela u kući Deloitte. Za samo dvanaest godina, od pripravnika, napredovala je do partnera.
Vista i ostalo
Poslednjeg dana februara beogradska kancelarija Majkrosofta upriličila je ovdašnju promociju operativnog sistema Windows Vista, 2007 Office System i serverskih komponenenata za komunikaciju Exchange Server 2007. Mnogo važnog sveta prepunilo je klub Magacin i brod Sirona na beogradskom Pristaništu. Spektakl je otvoren govorom Dejana Cvetkovića, generalnog direktora beogradske kancelarije Majkrosofta, o tome kako će Vista, Ofis i ono treće ne samo pojednostaviti i olakšati korišćenje računara, nego i način da se raspoložive informacije pretvore u šansu za rast i napredak. U smislu slogana „Love is in the Air“, raspoloženju je doprinela i grupa Euroexpress bend.
Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Miroljub Rajić, preminuo je 2. marta u 57. godini od posledica srčanog udara. Rajić je rođen u Užicu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je 1975. na sarajevskom Pravnom fakultetu, a iste godine započeo je svoju, trideset godina dugu karijeru fudbalskog funkcionera, postavši sekretar ekipe Sevojna. Na toj funkciji proveo je sedam godina, a od 1982. do 2001. radio je u užičkoj Slobodi kao predsednik, potpredsednik i član Izvršnog odbora toga kluba. Od februara 2002. do januara 2005. Rajić je bio zamenik generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, a u tromesečnom periodu i vršilac dužnosti prvog operativca ove fudbalske organizacije. Sportsku biografiju Miroljuba Rajića dopunjuje i njegov angažman na poslovima predsednika OFS-a Užice, predsednika Udruženja jedinstvene Druge lige iz perioda 1990/92, čelnika Fudbalskog saveza regiona Zapadne Srbije (1993/2002) i presednika Fudbalskog saveza Srbije od januara do jula 2001. godine. Rajić je bio i član Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije u dva mandata i član istog tela Fudbalskog saveza Jugoslavije, ujedno i jedan od potpredsednika državne kuće fudbala. Za generalnog sekretara Fudbalskog saveza Srbije imenovan je u januaru 2005. godine.
J.L.
Zabluda koja je se na Zapadu raširila sa dolaskom ere mobilne telefonije, u poslednje vreme i u Srbiji je stekla veliki broj poklonika. „Znaš da ćeš skuvati jaje ako ga staviš između dva mobilna telefona?“, može vas neko upitati prilikom kakvog druženja ili vas čak pozvati na neki od telefona da vam to saopšti. Pozadina ove genijalne ideje je da mobilni telefoni emituju zračenje u mikrotalasnom delu spektra, onom koji se isto zove kao i mikrotalasna pećnica gde se hrana poput jaja zagreva već prema željenoj temperaturi.
Da li je zaista moguće zagrejati jaje pomoću dva telefona? A da nije možda moguće birati i temperaturu – ako ste u romingu dobićete tvrdo kuvana jaja, a na lokalu ćete morati da se zadovoljite rovitim? Naravno da to nije moguće. Kako to u normalnim okolnostima biva, većina zagovornika ove ideje nikad neće eksperimentalno pokušati da proveri svoj stav, a oni uporni pojedinci koji uzaludno pokušaju verovatno će provesti dane birajući odgovarajuću geometriju i položaj jajeta, da bi na kraju verovatno odustali iz tehničkih razloga. Međutim, istorija nemogućih izuma pokazuje da sve što ne može, ne može iz tehničkih razloga.
Tajna je u tome što je geometrija mikrotalasne pećnice unapred podešena tako da se mikrotalasi u njoj nepresteno odbijaju, što se ne može obezbediti sa telefonima, ma koliiko da ih ima, osim ako se ne stave u pećnicu. S druge strane, magnetotron u pećnici emituje zračenje na frekvenciji od 2450 MHz. Ta frekvencija je srećno izabrana tako da radijacija uspeva da prođe dva centimetra u unutrašnjost hrane i podstakne molekule vode da osciluju, dok zračenje mobilnih telefona nije jonizujuće i na frekvencijama od 824 do 849 MHz, tako da nema uticaj na hranu. Ništa vas, naravno, ne košta da sve ovo proverite i pokušate da sami skuvate jaje. Sveža jaja su, uostalom, vrlo hranljiva.
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve