Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
"Dobar dan i dobro došli na Carsku palatu Feliks Romulijana, svetsku kulturnu baštinu pod zaštitom UNESKO-a." Ovako će ubuduće vodiči u Gamzigradu pozdravljati turiste, kaže za "Vreme" direktor zaječarskog Narodnog muzeja Bora Dimitrijević
GAMZIGRAD-ROMULIJANA, GALERIJEVA PALATA – pod ovim imenom kasnoantički arheološki lokalitet (III-IV vek n.e.), u istočnoj Srbiji kraj Zaječara, upisan je na Listu svetske prirodne i kulturne baštine pod zaštitom UNESCO-a. Ovo je prvi arheološki objekat iz Srbije na Listi, a ranije su upisani manastiri: Sopoćani – Stari Ras i Studenica, i srednjovekovni spomenici na Kosovu.
Najočuvaniji kompleks rimske dvorske provincijske arhitekture, posle viševekovne istorije i poluvekovnog sistematskog istraživanja, konačno se nalazi na mestu koje mu odavno pripada, među spomenicima od značaja za čovečanstvo.
„Ovo je veliki događaj i jako dobra vest u vreme kada postoji veliko interesovanje za naša prirodna i kulturna blaga. Gamzigradski kompleks je izuzetno originalan, što je neko rekao, iz doba kada je Srbija bila zavičaj rimskih careva“, kaže Jovan Ćirilov, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO-om. Na predlog Ministarstva kulture, ova komisija je prihvatila nominacioni dosije za Romulijanu i prosledila ga pre godinu i po dana našoj delagaciji u Parizu, gde je sedište organizacije, a oni IKOMOS-u, Savetu za spomenike i spomeničke celine. Nakon detaljne provere stručnjaka UNESCO-a, dokumentacija za Romulijanu, sa još 44 nominacije, prihvaćena je za ovogodišnje zasedanje Komiteta koje je tokom prošle nedelje održano na Novom Zelandu. Verifikaciju svetske prirodne, kulturne ili kombinovane oblasti pod zaštitom UNESKO-a, dobile su 22 nominacije, tako da je sada ukupan broj spomenika i prirodnih oblasti koje štiti ova svetska organizacija – 851.
„Vest koja nas je obradovala sa Novog Zelanda“, kaže Ćirilov, „pojačana je konstatacijom članova Komiteta, da je nominacioni dosije za Romulijanu primer za sve države kako treba pripremiti ovaj dokument na osnovu kojeg se donosi odluka o prijemu.“
ZAVIČAJ GALERIJA I OTKRIĆE: Ono što se podrazumeva da je prvi uslov za svetsku kulturnu baštinu jeste njena autentičnost. Na 11 kilometara od Zaječara, na putu ka Paraćinu, prostire se rezidencija imperatora Gaja Valerija Galerija Maksimilijana (297–311), savladara i zeta cara Dioklecijana, utemeljivača sistema tetrarhije. Feliks Romulijana po svojoj očuvanosti i vrednosti nadmašuje ostale slične građevine u Splitu, Milanu i Triru. Jedinstvena je u svetu po celini sa memorijalnim kompleksom na brdu Magura iznad palate: čine ga dve grobnice i dva tumula, gde je obavljeno spaljivanje i apoteoza vladara i njegove majke Romule, po kojoj je nazvana carska palata. Palata zahvata prostor od 6,5 hektara, opasana je odbrambenim sistemo od 20 kula, unutar kojih se nalazi rezidencija sa vestibilima, atrijumima, termama, predivnim višebojnim podnim mozaicima, mermernom oplatom i predmetima i skulpturama od roze granita i zelenog porfirita sa Peloponeza.
Prve opise i stručne ocene Gamzigrada, u prvoj polovini XIX veka, dali su nemački stručnjaci. Kasnije je tim mestom naročito privučen austrijski arheolog, istoričar i putopisac Feliks Kanic. Tokom svoja dva boravka ovde (1860. i 1864), načinio je izuzetno značajne crteže vidljivih bedema i kula, a u svojim delima o Srbiji, u više navrata je istakao da je Gamzigrad „jedan od najsjajnijih spomenika prošlih vremena“ i „jedan od najvećih i najočuvanijih spomenika rimske arhitekture u Evropi“.
Nekadašnje romantičarsko oduševljenje Gamzigradom, krajem XIX veka zamenjuje krajnje uprošćeno tumačenje njegovih zidina kao ostataka velikog vojnog logora (kastrum), ili mesta gde je stolovao upravnik zlatonosnih rudnika u okolini (procurator metallorum). U prvoj polovini prošlog veka kada su postavljani temelji arheološkoj nauci u Srbiji, o Gamzigradu se ćutalo, da bi zanimanje za ovaj jedinstveni spomenik ponovo oživelo tek pedesetih godina. Đorđe Bošković je 1950. nacrtao novu osnovu gamzigradskog utvrđenja, sa položajem najvažnijih građevina u njegovoj unutrašnjosti, a zahvaljujući istrajnosti i zalaganju Vjekoslava Popovića, tadašnjeg upravnika Narodnog muzeja u Zaječaru, sistematska arheološka istraživanja Gamzigrada započela su 1953. godine.
Zlatno doba nastupilo je 1970. godine, od kada je, sve do svoje prerane smrti 1996, arheološkim istraživanjima rukovodio akademik Dragoslav Srejović, koji je Gamzigradu obezbedio istaknuto mesto u svetskoj arheologiji. Najznačajnije godine bile su 1984. kada je na lokalitetu pronađena arhivolta sa natpisom FELIX ROMVLIANA, i 1993. godina kada je otkrivena glava imperatora Galerija, od egipatskog crvenog porfirita, koja je bila deo skulpture ili skulptoralne grupe. To su bili krunski dokazi slutnje arheologa posebnog senzibiliteta koji je, uprkos svim osporavanjima, verovao da je Gamzigrad carska palata.
NOVO DOBA: „Dobar dan i dobro došli na Carsku palatu Feliks Romulijana, svetsku kulturnu baštinu pod zaštitom UNESKO-a“, ovako će ubuduće vodiči u Gamzigradu pozdravljati turiste, kaže za „Vreme“ direktor zaječarskog Narodnog muzeja Bora Dimitrijević, koji je od 2001. godine zajedno sa saradnicima, lokalnom samoupravom i republičkim institucijama, nastojao da svetska baština na našem tlu dobije ovo priznanje. „To je velika čast za srpsku državu i kulturu, ali i priznanje generacijama arheologa, arhitekata, konzervatora, slikara, geologa i drugih koji su od 1953. godine radili na Romulijani. Ujedno, to su i mnogo veće obaveze gde ćemo morati da se kao država, stručnjaci i institucije, iskažemo kao ozbiljni subjekti, koji sada po svetskim pravilima znaju da promišljaju kako zaštititi, rekonstruisati, sačuvati ovo mesto; kako ga mudro razvijati na osnovu kulturnog turizma, pa i kako ga prezentovati svetu.“
UNESCO prijemom na Listu svetske kulturne baštine ne samo da ne preuzima brigu o tom kulturnom dobru već strogo kontroliše da li se država i lokalna zajednica na pravilan način brinu o njemu. Kada jednom dospete na Listu, niste tu zauvek, potvrđeno je i na ovogodišnjem zasedanju Komiteta na Novom Zelandu, gde je osim prijema novih kandidata, jedno kulturno dobro izbrisano sa spiska.
Ova svetska organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu ne daje novac, ali daje svojevrstan brend, odnosno pozivnicu onima koji će naći interes da ulože novac u dalje istraživanje ili u razvoj oblasti gde se nalazi objekat. Materijalna sredstva dobijaju se konkurisanjem kod stranih donatora čijim se sredstvima može finansijski ili logistički pomoći državi, odnosno službi zaštite tog objekta.
Prvo što Romulijana sada očekuje jeste brojniji dolazak turista. Iako se poseta lokalitetu poslednjih godina više puta uvećala, za sada jedine organizovane turističke posete su školske ekskurzije. Međutim, za veći priliv turista opština Zaječar sada nije spremna jer su smeštajni kapaciteti mali. „Dolaskom Romulijane na Listu svetske kulturne baštine, Zaječar, ali i ceo region, dobio je lidera među ostalim turističkim potencijalima i tu šansu za pravi razvoj turizma ne sme da propusti“, kaže za „Vreme“ predsednik Opštine Zaječar Boško Ničić. U traženju partnera za finansijsku pomoć već su se najavili Italijani iz severne regije s kojom Zaječar već ima dobru saradnju u kulturi. Delegacija privrednika iz pokrajine Frulija–Venecija–Đulija doći će ovog meseca u Zaječar s ponudom o izgradnji šest garni-hotela u gradu. Ničić dodaje i da su realna ostvarenja izgradnja bungalovskog naselja, sa spa centrom, za više od 300 ljudi koji bi bio smešten na obroncima gradske park-šume Kraljevica koja je blagodet u ekološkom smislu, a pruža i uslove za rekreativni i sportski turizam. Vizitorskim centrom koji je u planu u blizini lokaliteta, Romulijana bi dobila neophodne objekte za uslužne delatnosti i mali hotel, naravno, u zoni koja je bezbedna i ne narušava oblast pod zaštitom. To su neophodni prvi koraci koje gradonačelnik Ničić želi da ostvari uveren da „ovaj grad može da živi bez fabričkih dimnjaka i sada već propalih giganata iz prošlosti, jer ima velike turističke potencijale za razvoj istorijsko-kulturnog i sportskog turizma.
Letnja rezidencija koju je rimski savladar u sutonu jedne civilizacije zidao za uživanje i odmor kada se povuče sa trona, a smrt ga je u tome sprečila, i danas mnogo vekova kasnije stremi istom cilju. Na lokalitetu od svetskog značaja ovih dana muzičko uživanje priredili su članovi gudačkog Trija Broz iz Italije, a za neki dan o „Identitetu Evrope“, među belim stubovima atrijuma, promišljaće domaći i strani filozofi i studenti, ovogodišnji učesnici Filozofske škole koja ne slučajno nosi ime Feliks Romulijana.
Srećna Romulijana sa osmehom dočekuje posetioce.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve