Rekordi: Štednja dostigla 700 miliona evra
Komercijalna banka postigla je nov rekord – 700 miliona evra devizne štednje, što je 18 odsto ukupne štednje u stranoj valuti u Srbiji. Svoju pet godina dugu lidersku poziciju u deviznoj štednji KB je, kako reče zamenik predsednika Izvršnog odbora Predrag Mihajlović, još jednom potvrdila u veoma jakoj konkurenciji 37 banaka, od kojih su 22 sa stranim kapitalom. „Svakog meseca stičemo oko 5000 novih klijenata, a štednja raste u proseku za 560.000 evra dnevno“, naveo je Mihajlović i istakao da je struktura ročnosti poboljšana: 2003. je 38,8 uloga bilo dugoročno, a ove godine je to 61,2 odsto. Mihajlović je najavio akciju stimulativne devizne štednje, od 15. jula do 15. avgusta. Kamate na devizne uloge tokom ove akcije u evrima su: na 12 meseci 5,15 odsto, na 24 meseca 5,5 i na 36 meseci 6 odsto. Na uloge u dolarima kamate su: na 12 meseci 4,1, na 24 meseca 4,5 i na 36 meseci 4,8 odsto.
Kampanje: Proglašeni „Srećni pirati“
Na kraju nagradne igre „Pirati sa Kariba“, u kojoj je od 1. maja do 15. juna podneto 56.000 prijava, Visa International je 17. jula u Beogradu dobitnicima uručila poklone. Zahvaljujući kupovini preko svoje Visa kartice, Marina Miljković iz Beograda otputovaće sa svojih pet prijatelja i džeparcem od 1000 evra na sedmodevno krstarenje grčkim ostrvima. Prodavačici „srećne ruke“, Sanji Ilić (Tempo, Beograd), koja je obavila prvonagrađenu transakciju, pripao je kućni bioskop. Pet korisnika Vise nagrađeno je kožnim torbama a prodavačica koja je obavila najviše transakcija Visa karticama, Dolores Dragoj (Esprit, Novi Sad), osvojila je desetodnevni boravak u Grčkoj. Nagrade je uručio potpredsednik Vise International za jugoistočnu Evropu Žan-Mark Tonti.
Takmičenja: Zlatna krigla
Od 25 polufinalista nacionalnog takmičenja u točenju piva „Zlatna krigla“ iz Beograda, minule sedmice izabrano je pet barmena koji će nastupiti u finalu 11. septembra. Sva regionalna polufinala su takođe završena, tako da će se po pet pobednika naći u finalu u Beogradu. „Cilj ove akcije je da pronađemo najboljeg barmena koji će nositi titulu Zlatni barmen Srbije i da promovišemo kulturu točenja i konzumiranja piva“, rekla je za „Vreme“ Ivana Šašo, marketing menadžer Apatinske pivare, organizatora ovog takmičenja. Nagrada za prvog i drugog najveštijeg barmena i vlasnike lokala u kojima rade jeste poseta Svetskom takmičenju u točenju piva Stella Artois, koje će se održati u Belgiji 26. oktobra.
Promocije: Pravo sa farme
Imlek je „Moje sveže mleko“ plasirao i u pakovanju od pola litre, a potrošačima je dostupno direktno sa farme, najduže za 24 sata od muže. Unapređenjem procesa pasterizacije, rok trajanja ovog mleka produžen je na šest dana, i nije ga potrebno kuvati. „Moje sveže mleko“ pakuje se u ekološku kartonsku „Fresh box“ ambalažu, koja čuva njegovu svežinu i hranljive sastojke.
Donacije: Železara biblioteci
U.S. Steel Serbia uložiće više od 100.000 dolara u rekonstrukciju Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, a radovi u zgradi staroj osam decenija počeli su. Prema rečima Nemanje Brkovića, direktora za odnose sa javnošću kompanije, kompletno će biti obnovljeni glavni ulazni hol, velika sala, studentske čitaonice i galerija, kao i hol na prvom spratu, koji predstavljaju najvažnije delove biblioteke. On dodaje da će U.S. Steel i nakon renoviranja biblioteke nastaviti ulaganje u obrazovanje mladih i poboljšanje uslova njihovog rada.
Priznanja: Najbolja banka
Poznati britanski finansijski magazin „Euromoney“ proglasio je UniCredit Grupu za „Najbolju banku u zapadnoj Evropi u 2007“, u skladu sa njenim aktivnostima i dostignućima u prethodnoj godini. Ovaj magazin dodelio je još nekoliko prestižnih nagrada UniCredit Grupi: „Najbolja banka u Italiji“, „Najbolja banka u Austriji“, „Najbolja Banka u Bugarskoj“ i „Najbolja banka u Poljskoj“. Takođe, Grupa je dobila i nagradu za „Najbolji servis za investitore u zemljama centralne i istočne Evrope“ i za „Najbolju investicionu banku u Bugarskoj“. Ove godišnje nagrade postavljaju standarde u bankarskom poslovanju, a članice Unicredit Grupe na teritoriji centralne i istočne Evrope dobile su ih preko 250.
Banke: Prednosti spajanja
Piše: Silvio Pedraci, zamenik predsednika Izvršnog odbora Banca Intesa
Integracije banaka i drugih finansijskih institucija su tokom poslednjih godina postale svetski trend, zbog očiglednih prednosti koje proističu iz sjedinjenih potencijala i veće finansijske snage. Spajanjem, banke postižu znatne uštede, ostvaruju rast prihoda kroz veću tržišnu snagu, a potrošači dobijaju još kvalitetnije usluge uz niže cene.
Prateći ovaj trend, početkom 2007. godine, dve italijanske banke, Banca Intesa i Sanpaolo IMI, intregrisale su se u grupaciju Intesa Sanpaolo. Intesa Sanpaolo je na ovaj način postala najmoćnija grupacija i neprikosnoveni lider u Italiji, sa prosečnim tržišnim učešćem od preko 20 odsto u svim segmentima poslovanja, što je duplo više u odnosu na prvog konkurenta. Zahvaljujući integraciji, Intesa Sanpaolo je treća banka u evrozoni po vrednosti tržišne kapitalizacije i među prvih 15 u svetu. Grupacija opslužuje preko 18 miliona klijenata posredstvom poslovne mreže od 7076 ekspozitura u 35 zemalja. Spajanjem dve banke znatno je unapređeno prisustvo u regionu srednje i istočne Evrope, o čemu svedoči i brojka od sedam miliona klijenata i 1237 ekspozitura u 12 zemalja.
U Srbiji grupacija Intesa Sanpaolo posluje posredstvom Banca Intesa i Panonske banke i, prema podacima o rezultatima bankarskog sektora u prva tri meseca ove godine, postala je i vodeća bankarska grupacija u Srbiji, kako po ukupnoj visini bilansne sume, tako i po iznosu ukupnih plasmana i depozita. Ove dve banke zajedno na kraju prvog kvartala imaju bilansnu sumu od 1,86 milijardi evra (152 milijarde dinara) i tržišni udeo od 12 odsto, što Grupaciju pozicionira na vodeće mesto u bankarskom sektoru Srbije. Naša grupacija planira dalje aktivnosti u pravcu konsolidacije tržišne pozicije u Srbiji.
Poslovno geslo: Sreća je samo kada imate sa kim da je podelite
Piše: Radomir Živanić, vlasnik Verano Group
Uspeh je moguć i pripada vama, samo ga treba žarko želeti.
Pazite se jedino kada postavljate ciljeve, jer veliki ciljevi zahtevaju veliki trud i nose veliki rizik.
Kada postignete uspeh i ostvarite zadati cilj, mnogo je važno da na tom putu ne ostenete sami.
Potpuna sreća je samo kada imate sa kim da je podelite.
GRADI: Austrijski proizvođač sokova Rauch gradi nove objekte na prostoru Voćara u Koceljevi, koji je kupio prošle godine, da bi od septembra proizvodio i punio sokove u 15.000 boca i 6000 tetrapaka na sat.
ROK: Zakonski rok za privatizaciju društvenih preduzeća produžen je do kraja 2008. i do tada bi 1178 firmi trebalo da dobije novog vlasnika ili da ode u stečaj.
KUPAC: Zemunski hotel Central (sa restoranima Venecija, Gardoš, Zemunski cvet, Vatrenka i Dunav) kupio je za 124 miliona dinara Zoran Joksimović iz Beograda, uz obavezu da namiri dug od 202 miliona dinara.
ODBRANA: Beogradska firma Pacifik Link počela je prodaju ultrazvučnih aparata, veličine mobilnih telefona, za odbranu od pasa lutalica.
SPAS: Jugoslovenska krznarska industrija iz Inđije, pet godina u stečaju, prodata je na aukciji beogradskom Outletu za 74,3 miliona dinara.
Šefket Hadžibegović, direktor G.M.T. d.o.o. Beograd: Sve zavisi od programa
DOBITNICI: Oni koji su se zatekli u pravim firmama na pravom mestu i, što je ključno, imali su prave programe. Mnogi ljudi su kroz privatizaciju došli do preduzeća, ali samo oni koji su imali pravi program i ideju šta sa tim da urade uspeli su u biznisu.
GUBITNICI: Svi koji su se zatekli u preduzećima koja su privatizovana, kao i biznismeni koji su kupili firme a nisu imali pravi program.
Goran Pekez, direktor korporacionih poslova Japan Tobacco za Jadranski region: Uspešni su uveli svetske standarde
DOBITNICI: Firme koje su ili od ranije poslovale u profitabilnim industrijama ili postale deo multinacionalnih sistema, jer su uspostavile svetske standarde u proizvodnji, marketingu i tržišnoj utakmici. U društvenom smislu, dobitnici su vlasnici privatnih firmi, menadžeri i mladi, fleksibilni radnici.
GUBITNICI: Tranzicija neće biti završena dok se za neprofitabilne industrije i glomazne sisteme ne nađe rešenje, jer će nastaviti da opterećuju budžet, usporavaju industrijski rast i ograničavaju Vladu u ekonomskoj liberalizaciji.