Nedelja
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Nesreća: Kavez, odgovornost i etika
U nedelju 19. avgusta, rano ujutro u kavezu sa tibetanskim medvedima beogradskog Zoološkog vrta pronađeno je beživotno, nago i raskomadano telo dvadesetdvogodišnjeg Branka Jovanovića. U ponedeljak 20. avgusta taj užasan prizor je, zahvaljujući pojedinim dnevnim listovima, postao dostupan celoj Srbiji, a u utorak 21. avgusta objavljeni su i rezultati obdukcije tela žrtve koji potvrđuju da je mladić u trenutku kada je upao u kavez – bio živ. Novinarska udruženja NUNS, UNS i NDNV najoštrije su osudili objavljivanje fotografija i pozvali medije da u izveštavanju o tragičnim događajima poštuju etička pravila profesije i da čuvaju dostojanstvo žrtava i svojih čitalaca. U utorak se javno izvinio jedino urednik „Pressa“ Đoko Kesić, priznavši da je grubom uredničkom greškom, a u želji za ekskluzivnošću prekoračena granica dobrog ukusa i novinarske etike. Jedna od spornih fotografija je, ipak, objavljena i na dan izvinjenja, i to opet na naslovnoj strani „Pressa“. Konačno, reagovalo je i Ministarstvo kulture najavom da će protiv medija koji su objavili fotografije raskomadanog tela mladića pokrenuti prekršajni postupak. Kako se navodi u saopštenju, Ministarstvo će se u prekršajnoj prijavi pozvati na član Zakona o javnom informisanju u kojem se navodi da se u javnim glasilima mora „posebno voditi računa da sadržaj javnog glasila i način distribucije ne naškode moralnom, intelektualnom, emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnika“. Mediji su preneli mahom iste fotografije, što navodi na zaključak da su do njih došle iz jednog izvora. Iz Ministarstva se sugeriše da „bi bilo uputno“ da istražni organi provere da li su pojedinci iz službi koje su obavljale uviđaj neovlašćeno distribuirali fotografije načinjene tokom službene istrage.
Objavljivanjem tih fotografija, bez ikakve posebne zaštite, stoji u saopštenju Ministarstva, „na skandalozan način su prekršene osnovne moralne norme, a žrtva izložena javnom poniženju“.
Pretpostavlja se da je mladića unakazio mužjak medveda – odgrizao mu je nogu i ruku, rasparao glavu i utrobu i dugo nije puštao nikoga od čuvara da mu priđe. Po kavezu su se mogle videti lične stvari nesrećnog mladića (garderoba, patike, vozačka dozvola i dva mobilna telefona), a pored zidića sa koga je mladić pao u kavez pronađen je i treći mobilni telefon. Svedoka ove tragedije nema, drugovi nastradalog su ga poslednji put videli kada im je rekao da ide do toaleta, njegova sestra kaže da mu nije bilo strano da kada malo popije „nestane na neko vreme“, a iste večeri se dogodila i tuča između mladića sa Karaburme (gde je živeo B.J.) i Dorćola u kojoj je bilo nekoliko povređenih. Dok policija, koja se ni tri dana nakon nesreće nije javno oglasila saopštenjem, traga za činjenicama i odgovorom da li je u pitanju ubistvo, samoubistvo ili nesrećan slučaj, organizatori Bir festa tokom koga se nesreća dogodila negirali su svoju odgovornost, a nadležni (iz Yoo-vrta i gradske uprave) odgovornost prebacuju jedni na druge. Direktor Vrta dobre nade Vuk Bojović poručuje da „ne postoji ni promil odgovornosti“ nadležnih u Zoo-vrtu za smrt mladića, da je „hiljadu puta tražio da se postavi ograda na zidu odakle je (B.J., prim aut.) pao“, ali da mu „ljudi koji upravljaju gradom to nisu dozvolili“. Gradska uprava uzvraća tvrdnjama da Bojović „laže kada kaže da se bilo kome obraćao za pomoć oko zoološkog vrta“, da ne želi ni sa kim da razgovara, da ne dozvoljava ulazak ni stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika, ni predstavnicima grada i da se „zahvaljujući medijskoj podršci ponaša kao država za sebe“.
Bojović je, povodom tvrdnji da je nedostatak krova na kavezu sa medvedima uzrok tragedije, rekao da krov na tom kavezu ne postoji već 72 godine i da nikada nije bilo problema. Pre tridesetak godina, međutim, u kavez ženke medveda Božane upao je pripiti posetilac restorana Kalemegdanska terasa, koji je srećom prošao samo sa povredama braneći se urlanjem i inventarom restorana koji su mu ljudi bacali sa zidina. Božana je tada imala mladunca, što je dodatno podstaklo njenu agresivnost. Tibetanski medvedi Miša i Maša, bar prema rečima direktora Zoo-vrta, na svom jelovniku nisu imali meso (ako se ne računaju povremeni obroci sa ribom), hranjeni su uglavnom kačamakom i hlebom i bili su pitomi kada su pre deset godina dovedeni u Beograd. Agresivni su, objasnio je, postali vremenom, zbog uslova u kojima žive.
Jasmina Lazić
Ljudska prava: Zajednički sastanak ombudsmana
„Državni organi postoje da ostvare prava građana, a ne da ih im ‘daju’“, jedna je od poruka republičkog i pokrajinskog ombudsmana Saše Jankovića i Petra Teofilovića. Zaštitnici prava su 20. avgusta održali prvi zvaničan sastanak i zajedničku konferenciju za novinare na kojoj su istakli da se ljudska prava u Srbiji bolje poštuju u teoriji nego u praksi. Ombudsmani su ocenili da Srbiji pre svega nedostaje opšti antidiskriminacioni zakon, a potom i još dosta propisa iz oblasti zaštite ljudskih prava. Petar Teofilović je ocenio da je „naročito bolna tačka“ primena zakona, podsetivši na to da je česta situacija da neki zakon bude donet i da se potom primenjuje samo u ograničenom obimu, ili se ne primenjuje uopšte. Saša Janković je poručio da će institucija republičkog ombudsmana, pored edukacije građana o ulozi ove institucije, naročito insistirati i na edukaciji zaposlenih u državnoj upravi i u izvršnoj vlasti o tome kakve obaveze imaju prema ombudsmanu. I Janković i Teofilović naglasili su da organima vlasti očigledno još uvek nije sasvim jasno da ombudsmani imaju pravo i da predlažu pojedine zakone i izmene zakona. Republički ombudsman Janković posebno je napomenuo da Skupština Srbije još nije donela zakon o izboru manjinskih nacionalnih saveta, iako je mnogima istekao mandat.
R. V.
Novitet Vojne akademije: Prve vojne pilotkinje
Vojna akademija u Beogradu od septembra počinje da školuje prvu generaciju studenata u kojoj će biti i devojke. Čast da se školuju za oficire Vojske Srbije dobiće 25 devojaka, a njih pet imaće šansu da postanu prvi piloti u Srbiji. Anja Krneta, Ana Tadić, Sandra Radunović, Nevena Maričić i Marija Milosavljević do sada su uspešno savladale rigorozne zdravstvene preglede na VMA, psihotestove, test iz matematike i opšte obaveštenosti, prošle su kurs preživljavanja u prirodi, skok padobranom i „centrifugu“ (vežbu na simulatoru, gde su se nosile sa opterećenjima pet puta većim od njihove telesne težine). Ostala im je još jednomesečna obuka letenja, na kojoj će zajedno sa instruktorima izvesti ukupno 67 letova, čije je ukupno trajanje 11 sati i 50 minuta. Posle ovog, završnog testa, biće poznato koje od njih će uspeti da se upišu u 132. klasu Vojne akademije i tako ući u istoriju kao prve žene vojni piloti u Srbiji. Vojna akademija se duže od godinu dana priprema za buduće studentkinje. Za devojke je predviđen poseban i adekvatno opremljen objekat, a do oktobra će biti spremna i nova uniforma za njih. Uslovi za prijem devojaka uspostavljeni su na osnovu parametara prema kojima su žene i ranije angažovane u vojsci, i koji nisu isti kao i za muškarce. Devojke, budući oficiri, školovaće se, osim za pripadnice vazduhoplovstva, i za potrebe kopnene vojske, pešadije, ali i za neke druge rodove. Inače, u Srbiji, od nastanka avijacije, nijedna žena nije postala kapetan aviona ili vojni pilot. Jedini profesionalni pilot (za sada) je samo Vesna Bućan, koja stažira u Pilotskoj akademiji Jata u Vršcu, pošto je pokušala da se zaposli u Jatu. Najveći uspeh u vazduhoplovstvu, prema podacima iz Udruženju žena letača Srbije, koje je osnovano pre sedam godina sa ciljem da pomogne ženama pilotima da ostvare ravnopravan status sa muškarcima u toj oblasti, postigla je Mirjana Ivanović. Ona se školovala u Srbiji u vreme nekadašnje SFRJ, ali nije uspela da se zaposli u nekoj od domaćih avio-kompanija. Sada živi u inostranstvu, kapetan je „boinga 737“, a obučena je i za letenje na najvećem avionu – „boingu 777“.
J. L.
Kragujevac: Ponuda
Prvog septembra prestaće da postoji Preduzeće „Zastava zapošljavanje i obrazovanje d.o.o Kragujevac“, osnovano 2001. godine kao kompromisno rešenje pri prvom restrukturiranju fabrike automobila, da bi se udomili radnici koji su proglašeni tehnološkim viškom, a koji nisu prihvatili otpremninu od 200 evra po godini radnog staža. Ideja je bila da se tokom godina radnici koji su na platnom spisku ovog takozvanog preduzeća doškoluju, prekvalifikuju i nađu već neki posao ili se dokopaju penzije. Tako, 4500 njih se tokom šest godina dva puta mesečno javljaju u „firmu“ da podignu „platu“, koja iznosi između 100 i 150 evra. Do sada, po tom osnovu, iz budžeta Srbije ovim „radnicima“ je za nerad isplaćeno blizu 60 miliona evra. Sada im ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić nudi 250 evra po godini radnog staža, u proseku oko 6500 evra po „glavi“, ili ukupno oko 30 miliona evra.
Ponuda je, međutim, dočekana na nož: ako već ovo „preduzeće“ baš mora da se ugasi, sindikat zahteva da otpremnina bude 300 evra i da se onima koji su nadomak penzije „dokupi“ radni staž. Dinkić je to odbio, sa obrazloženjem da „nemamo više pravo od građana Srbije odnosno poreskih obveznika da tražimo da dalje finansiraju ZZO koja je fantomska fiktivna organizacija formirana sporazumom 2001. godine“, da „ti ljudi, zapravo, ne rade tih šest godina“, da je isplata otpremnina način „da se stavi tačka na, faktički, finansiranje ljudi koji ne rade“, te da svako ko do kraja avgusta ne prihvati ovu ponudu i sporazumni raskid gubi pravo na otpremninu.
U ponedeljak se oko 2000 radnika okupilo na protesnom skupu ispred hale „Jezero“ posle koga su na pola sata blokirali put prema Batočini. Za sredu je najavljen protest ispred Opštine gde se očekuje priključenje radnika iz drugih preduzeća. Sledećeg dana delegacija sindikalaca protestovaće ispred Vlade Srbije, a ukoliko i to ne uspe, ako Vlada ne popusti i prihvati njihove zahteve, masovan protest ispred Vlade zakazan je za 27. avgust, dan pred istek uzmi-ili-ostavi roka.
Zoran Majdin
Srbija: Poskupljenja
Mada zvanična odluka o poskupljenju hleba još nije doneta, njegova cena porasla je u većini mesta u Srbiji. Predsednik Unije privatnih pekara Srbije Zoran Pralica rekao je da u malim privatnim pekarama (7000 njih koje snabdevaju 70 odsto tržišta zemlje) vekna hleba „sava“ od 500 grama, koja je do pre desetak dana koštala 27 dinara, sada košta od 30 do 35 dinara.
Proizvođači smatraju da je poskupljenje hleba neminovno i tvrde da je uslovljeno povećanjem cena pšenice, pomoćnih sirovina, energenata i troškova transporta. Na sastanku ministra trgovine i usluga Predraga Bubala sa predstavnicima mlinsko-pekarske industrije i proizvođačima jestivog ulja, održanom pre nekoliko dana, doneta je odluka o poskupljenju, i dogovoreno da se prilikom utvrđivanja nove cene vodi računa da se ne ugrozi kupovna moć građana. Međutim, dogovor je bio i da se pre donošenja konačne odluke, nadležni, zajedno sa predstavnicima velikih trgovinskih lanaca, još bar jednom sastanu.
I druga osnovna namirnica, mleko, uskoro će da poskupi. Udruženje proizvođača mleka i predstavnici srpskih prerađivača nisu uspeli da se dogovore oko nove otkupne cene mleka. Oni su zatražili sastanak u Ministarstvu poljoprivrede i najavili da će, u slučaju da ne dođe do poskupljenja, proizvođači mleka biti primorani da obustave isporuke. U međuvremenu je došlo i do rasprava između predstavnika mlekara koji su predložili nove, različite cene.
Srbija: Hej, Roki!
Tajson, Kličkov, pa i Ali
za tebe su Roki mali.
Ti se biješ trides’ leta,
ti si uvek prvak sveta.
Direkt, kroše, malter cigla,
protivnika svakog stigla.
Ali Roki više voli
kad ga boli, kad ga boli.
U glavu te biju jako,
znamo da te boli jako,
ali tebi nije ništa,
kad ćeš doći do Žitišta.
Tamo niko neće da te dira,
rokenrol se tamo svira,
tamo narod tebe ište,
kad ćeš doći u Žitište.
Da li znadeš da ti tata,
po poreklu iz Banata,
u tome se razlog krije,
što se Roki dobro bije.
Ti si Roki naša dika,
evo tebi spomenika,
da nam svetli, da nam sija,
da nam budeš ti komšija“.
Ove stihove napisao je Jovan Draganović, učenik drugog razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ iz Žitišta, a pročitani su na svečanom otkrivanju spomenika Rokiju Balboi, junaku istoimenih filmova. U selu kraj Zrenjanina sa oko 3000 duša, u subotu je oko 10.000 okupljenih slušalo pesmu Eye of the tiger i gledalo „u Žitištu nezapamćeni vatromet“. Na otkrivanje spomenika visokog tri metara, i teškog gotovo tonu – rad i poklon hrvatskog vajara Borisa Staparca – nije došao, kako je u početku najavljivano, Silvester Stalone (režiser i glumac u šest filmova iz serijala o Rokiju) koji trenutno snima Rambo 4, ali su bili Rambo Amadeus, Dragoljub Đuričić sa bubnjarima i trubačima, Van Gog… Bojan Marčeta, idejni tvorac projekta i predsednik udruženja ljubitelja Rokija Balboe, kaže da su „imali prepreku u 80 odsto naroda u Srbiji koji su mislili da smo ludi, koji nisu shvatili priču, nisu shvatali da je to marketing i skretanje pažnje na sebe, na jedno malo mesto od 3000 stanovnika“.
Ova vest, osim što je izazvala komentare „da su ludi“, brzo je obišla svet, a novinske agencije su jednaku pažnju posvetile još jednoj najavi: pošto se pročula vest o planu za pravljenje spomenika Rokiju, meštani banatskog sela Međa su odlučili da podignu spomenik Tarzanu, Džoniju Vajsmileru (1904–1984), koji je iz rodne Međe kao šestomesečna beba sa porodicom emigrirao u Ameriku. Figuru Vajsmilera trenutno vaja Živorad Ciglić, koji kaže da je „puno razmišljao da li da ga vaja sa šimpanzom Čitom, na lijani, ali znajući da je Džoni pre filmske karijere bio petostruki olimpijski prvak u plivanju i prvi koji je za manje od jedne minute preplivao sto metara, precizno 58,6 sekundi, odlučio se za varijantu u kojoj će njegova atletska figura biti visoka oko dva metra, s karakterističnim pogledom u daljinu i filmskim nožem za pojasom“.
M. V.
Predlog za nova službena lica
Sindikat lekara i farmaceuta Srbije predao je Odboru za zdravstvo Skupštine Srbije zahtev da zdravstveni radnici, zbog sigurnosti i neometanog obavljanja profesije dobiju status službenog lica. Sindikat je u saopštenju naveo da su zaposlenima u zdravstvu zbog pritisaka u javnosti i ponašanja pacijenata narušeni bezbednost i zdravlje na radu: „Pritisak javnosti dostigao je neizdržive razmere u ionako teškim uslovima rada, revoltirani pacijenti postali su izuzetno agresivni, pa doktori svakodnevno trpe optužbe, verbalne napade, pa i batine“. Inicijativu je podržala Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, a Sindikat navodi da se podrška očekuje i od Srpskog lekarskog društva, direktora lekarske komore i Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
Prva bio–toplana
U Prokuplju će uskoro početi izgradnja toplane koja koristi biološko gorivo, a početak rada najavljen je već za sledeću grejnu sezonu. „Potpisan je ugovor sa preduzećem ‘Srbija šume’ koje će biti glavni snabdevač bio-gorivom buduće toplane u Prokuplju“, izjavio je Slobodan Drašković, direktor novoformiranog preduzeća KD, koje će graditi to postrojenje. Prema njegovim rečima, biće otvoreno 50 novih radnih mesta u okviru sprovođenja tog, kako je ocenio, ambicioznog projekta – prve toplane tog tipa u ovom delu Evrope.
Čuvari sudova
Rezultati istraživanja Ministarstva pravde pokazali su da je za adekvatnu bezbednost i zaštitu sudova i sudskog osoblja u Srbiji potrebno zaposliti još oko 280 obučenih sudskih stražara, dok je u 150 sudskih objekata neophodno organizovati sudsku stražu. Analizom podataka koji su u prethodnom periodu dostavljeni Ministarstvu iz okružnih i opštinskih sudova u Srbiji, utvrđeno je da je od 731 radnog mesta sudskog stražara, koliko je sistematizacijom predviđeno, do sada popunjeno oko dve trećine.
Zdravi pacijenti
U Domu zdravlja Sremska Mitrovica 20. avgusta je otvoren Preventivni centar namenjen isključivo zdravoj populaciji, koja želi da proveri svoje zdravlje. Zamenik pokrajinskog sekretara za zdravlje Boris Kopilović rekao je da je otvaranje preventivnog centra u skladu sa politikom koju sprovodi pokrajinska vlast i da se nada da će to poboljšati zdravstvenu zaštitu stanovnika Srema. Preventivni centar otvoren je u okviru projekta unapređenja preventivnih zdravstvenih usluga u Srbiji, u koji su uključeni Ministarstvo zdravlja Srbije i Evropska agencija za rekonstrukciju. Centri za preventivne zdravstvene usluge vremenom će biti otvoreni i u beogradskim opštinama, ali i u većim gradovima Srbije.
Jubilej Skupštine
Skupština Srbije najavila je da će svečanim programom 27. avgusta obeležiti 100 godina od polaganja kamena temeljca za izgradnju Doma Narodne skupštine. Povodom jubileja, na platou ispred zdanja na Trgu Nikole Pašića, biće priređen kulturno-umetnički program, a u samom domu otvorena izložba arhivsko-dokumentacijske građe. Izgradnja Narodne skupštine počela je 27. avgusta 1907, a završena tek 1936. godine. Zgrada je otvorena i osveštana 19. oktobra 1936. godine, a prva sednica Skupštine Kraljevine Jugoslavije održana je dan kasnije.
Vanredni pregled Petrohemije
Inspektori za zaštitu životne sredine obavili su 19. avgusta uveče vanredni inspekcijski pregled u Petrohemiji Pančevo zbog zagađenja vazduha. Kako je saopšteno, inspekcija za zaštitu životne sredine dobila je oko ponoći nalaz Republičkog obaveštajnog centra o povećanju koncentracije benzena u vazduhu u Pančevu na 80 mikrograma po metru kubnom.
Republički inspektori obišli su sva postrojenja u Petrohemiji i naložili uzimanje uzoraka i analizu otpadnih voda u bazenu u koji se otpadne vode prikupljaju pre procesa prečišćavanja, jer se sumnja da je to uzrok zagađenja.
Terzić ostaje u pritvoru
Vanraspravno veće Specijalnog suda produžilo je pritvor bivšem beogradskom okružnom tužiocu Radetu Terziću za još dva meseca. Terzić je uhapšen 20. jula i od tada se nalazio u pritvoru. On se sumnjiči da je, koristeći službeni položaj okružnog tužioca u Beogradu, uticao na donošenje nezakonitih odluka o puštanju iz pritvora pripadnika zemunskog klana.
Broj nedelje
Jugohemija je uvezla morfijum u tabletama i svih 926 kutija biće, počev od utorka, isporučeno Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Ova količina dovoljna je za šestomesečne potrebe Instituta i stigla je „u poslednji čas“, jer i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije troši poslednje zalihe supstanci za spravljanje sirupa morfijuma.
Nagrada za informisane
Kosovska policijska služba (KPS) ponudila je nagradu od 5000 evra za informacije o zatvorenicima odbeglim iz zatvora Dubrava kod Istoka, izjavio je portparol KPS-a Veton Eljšani. U subotu po podne iz zatvora u Dubravi pobeglo je sedam zatvorenika, osuđenih za različita krivična dela – ubistvo, pokušaj ubistva, terorizam, pljačku i kidnapovanje. Eljšani je tada rekao da su oni naoružani i opasni po okolinu. Pobegli su Faton Hajrizi, kome je to drugo bekstvo iz zatvora u Dubravi, Ljirim Jakupi, Ramadan Shiti, Astrit Šabani, Džavit Morina, Burim Baša i Amir Sopa.
NVO za mlade
Ministarstvo omladine i sporta objavilo je konkurs za finansiranje programa i projekata iz oblasti omladinske politike za nevladine organizacije iz Srbije, koji će trajati do 31. avgusta. Ulogu resursnih centara za izradu Nacionalne strategije za mlade u ovom projektu imaće NVO (nevladine organizacije). Potrebno je da NVO-i imaju iskustvo u radu s mladima, organizovanju seminara i radionica i reference s dva uspešno realizovana projekta. Njihovi zadaci će biti organizovanje radionica i javnih događaja.
Privatizacija DDOR–a Novi Sad
Do kraja ove godine trebalo bi da bude završena privatizacija preduzeća DDOR iz Novog Sada, a petnaest odsto kapitala tog osiguravajućeg društva pripašće bivšim i sadašnjim radnicima i penzionerima, izjavio je državni sekretar Ministarstva finansija Srbije Slobodan Ilić. Za kupovinu DDOR-a bilo je zainteresovano jedanaest kupaca i njima će biti upućen poziv da dostave obavezujuće ponude, a ko će biti novi vlasnik znaće se do kraja godine, rekao je Ilić na konferenciji za novinare. Privatizacija DDOR-a počela je u proleće prošle godine, a zastala je zbog izbora nove vlade.
„Banka hrane“ posetila Resnik
Predstavnici humanitarne organizacije „Banka hrane“ uručili su 20. avgusta porodicama raseljenih sa Kosova i Metohije, koji žive u kolektivnom centru u Resniku, donaciju od dve tone hrane. Svaka od 87 porodica, koliko ih je smešteno u kolektivnom centru, dobila je po paket namirnica težak 22 kilograma. Namirnice iz svog asortimana donirale su kompanije Koka-Kola i Agroživ, dok su kompanija Donkafe i Škola stranih jezika, računara i savremenog poslovanja Micronet obezbedile osnovne životne namirnice kao što su brašno, ulje i šećer. „Banka hrane“ je do sada organizovala već nekoliko velikih akcija prikupljanja i deljenja životnih namirnica najugroženijem stanovništvu.
Mediji: Porno Politika
TV Politike svi su se odrekli. Zaposleni već dve godine ne primaju platu. Ali, program se emituje na pojedinim kablovskim televizijama. Tamo, iz večeri u veče, astrolozi i numerolozi predviđaju ljudima sudbinu, a iza ponoći emituju se porno-filmovi i poruke erotskog sadržaja.
Prošlo je već desetak dana od kada su, po nalogu RRA, razne vračare morale da zatvore elektronske dućane, ali slaba vajda od toga. Tu se neki novac vrti, kao što se verovatno vrti i u TV Politici, samo što niko ne zna gde pare idu. Televizijske kuće Politika svi su odrekli i zato što treba platiti silnu odštetu za robinhudovska vremena, kada je Aleksandar Tijanić krao filmove od bogatih da bi uveseljavao sirotinju, a nije plaćao nadoknadu za taj posao.
TV Politika nije sada ni srpska, čitaj vladina, niti je nemačka, WAC-ova, a bogami ni Tijanićeva.
Uveče se na ovom kanalu vrti teško đubre, potpisano, u gornjem levom uglu ekrana, nazivom srpskog medijskog brenda, a ne vidi se da rukovodstvo Politike, odnosno bilo kog njenog dela, nešto čini da se ova bruka zaustavi.
P.C.
Nema tog zlikovca koji ne nosi kalašnjikov, bar u američkoj filmskoj industriji, otkako je šešir – beli za dobrog, crni za lošeg junaka – izašao iz mode kao znak prepoznavanja. I to bi mogao da bude kulturni doprinos kalašnjikova u proteklih šest decenija, otkako je Mihail Kalašnjikov (88), tada 28-godišnji crvenoarmejac na rehabilitaciji posle ranjavanja u bici za Brjansk 1941, pobedio na konkursu za automatsku pušku koja će postati poznata kao AK-47 (Автомат Калашникова образца 1947 года) ili, prosto, kalašnjikov.
Od sredine pedesetih, kada je poboljšani model AKM-47 ušao u naoružanje Crvene armije, kalašnjikov je postao mit – ulazeći u državni grb Mozambika ili u pesmu, kao kod Gorana Bregovića – i kao automatska puška proizvedena u više primeraka nego svi drugi tipovi sličnih u svetu. Minimalne procene ukupnog broja proizvedenih kreću se u rasponu od 70 do gotovo 100 miliona komada. Iževski mašinski zavod, prvi proizvođač, setio se da rešenje kalašnjikova zaštiti patentom tek 1999; ne baš uspešno jer se procenjuje da ilegalna proizvodnja kalašnjikova premašuje milion komada godišnje.
Kalašnjikov je hibrid nemačkog iskustva iz Drugog svetskog rata – da se najveći broj vatrenih okršaja odvija na manje od 300 metara, i sovjetske posleratne doktrine po kojoj će buduće ratne sukobe rešavati – masovni (s)udar pešadije. Rezultat je ono što i najzagriženiji protivnici kalašnjikovu priznaju: kompaktno oružje, jednostavno za proizvodnju i rukovanje, izdržljivo i otporno na sve moguće uslove, počev od onih koji se konkursom traži i proverava: da puška radi u blatu, vlazi, pesku, prašini i, naravno, na hladnoći ruske zime. Preciznost je u drugom planu.
Od 1947. godine Mihail Kalašnjikov razvio je najmanje 12 varijanti svoje puške, koja je pod različitim oznakama za potrebe vojske proizvođena ili se još proizvodi u Albaniji, Bugarskoj, Finskoj, Istočnoj Nemačkoj, Egiptu, Mađarskoj, Iraku, Indiji, Iranu, Maroku, Severnoj Koreji, Kini, Pakistanu, Poljskoj, Rumuniji, svim Jugoslavijama i Srbiji. I drugde, uključujući i manufakture; koristila se ili se još uvek koristi u 55 armija.
Kragujevačka Zastava oružje nudi tri varijante svoje puške M77 u kalibru 7,62×51 NATO, te modele Zastava M80 i M80A. „Derivatima“ kalašnjikova stručnjaci smatraju finski Valmet 62/76 i Sako Rk 95 TP, izraelski Galil, indijski INSAS i kragujevačke M76 i M77/82. Uticaj dizajna kalašnjikova i Mihaila Timofejeviča stručnjaci prepoznaju u najmanje 48 modela automatskih pušaka, uključujući tu i CZ 2000, Daevu K2, FN FNC, OC-14 Groza, SAR-21, SIG 550, SIG 552 i druge.
Mihail Timofejevič Kalašnjikov će 10. novembra napuniti 88 godina. U međuvremenu je postao počasni građanin rodnog sela Kurja na Altaju, gde mu je postavljena bronzana bista. Kao polaznik škole za tenkovske mehaničare još pre Drugog svetskog rata razvio je inercioni brojač gađanja, a posle ranjavanja 1941. u radionici na nekom železničkom depou ručno proizvodi model avoje automatske puške, da bi razvoj nastavio u Moskovskom institutu avijacije, tada evakuisanom u Alma-Atu. Juna 1942. Mihail Timofejevič dobija preporuku za školovanje kao talentovan i originalan izumitelj. Tokom 1944. razvija eksperimentalni model automatskog karabina, iz čega dve godine kasnije nastaje AK-47, automatska puška koja je „odnela briljantnu pobedu u teškim takmičarskim testovima“. Već 1949. stariji vodnik M.T. Kalašnjikov dobija Staljinovu nagradu prvog reda, a AK-47 Crvena armija usvaja 1950. godine.
Nekako uz ovaj jubilej stigla je vest da Pentagon ne zna gde je nestalo 190.000 komada kalašnjikova kupljenih u BiH i Srbiji pa isporučeno „poštenim“ Iračanima, kao i da je fabrika iz Iževska ugovorila početak izgradnje fabrike pušaka AK-103 (model koji se vraća na upotrebu municije kalibra 7,62 mm) i fabrike municije za njih već ove godine – u Venecueli.
A.Ć.
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve