Beograd između Kijeva i Alma Ate

Neupućeni vozači koji su se prošle srede probili kroz saobraćajni haos kišnog oktobarskog jutra, da bi se u novobeogradskoj ulicu Milentija Popovića prestrojili ulevo posle svetlosnog parking znaka sa neuobičajeno velikim brojem slobodnih mesta, naišli su na neočekivanu prepreku ispred samog Centra „Sava“. Brojno policijsko obezbeđenje je tog, kao i naredna dva dana, zaustavljalo i preusmeravalo sva neakreditovana vozila, ali i pešake namernike koji su bez propusnica pokušali da uđu u najveći beogradski konferencijski centar.

U prvi mah gnevni Beograđani su time dobili priliku da kasnije, u vreme gledanja vesti i dnevnika, upotpune novinarske izveštaje sopstvenim doživljajem događaja koji su prenosile stotine svetskih medija. U međuvremenu, na donjoj strani zgrade, ispred mermernog hola, ministarskom vožnjom bicikala otvorena je Šesta međunarodna konferencija o zaštiti životne sredine, najveći događaj koji je Beograd organizovao još od epohe nesvrstanosti.

Bojazan da prestonica Srbije više nije u stanju da iznese ovako veliki događaj razvejana je već na početku Plenarnog zasedanja delegata iz 56 zemalja. Reakcije gostiju su pokazale da je ovo jedna od najbolje organizovanih konferencija u dugogodišnjem procesu „Životna sredina za Evropu“ (EfE, od Environment for Europe).

Počev od podrumskog nivoa, preko svih etaža Centra „Sava“ policija je besprekorno obezbedila skup. Obezbeđenje u civilu unutar zgrade, vidljivo i svakom dostupno, pokazalo je zavidan nivo poznavanja engleskog jezika i ljubaznosti. Po holovima i hodnicima kretale su se desetine devojaka i momaka u belim majicama sa četiri raznobojna kvadrata koji su bili oficijalni logo konferencije. U pozadini celog događaja bili su angažovani ljudi Centra „Sava“, kao i osoblje Medija centra.

U brojnim izložbenim prostorima Sava centra štandove je imalo više od 35 izlagača. Centralni deo zauzeo je štand Ministarstva zaštite životne sredine sastavljen iz više segmenata posvećenih održivom razvoju. Ovaj maštovito napravljen štand bio je izgrađen od 84 odsto obnovljivih materijala. Na svim ovim mestima, posetioci su mogli da se snabdeju najraznovrsnijim publikacijama o stanju svih aspekata životne sredine u Evropi i u njenom okruženju. Povratnik sa konferencije mogao je da napuni omanji gepek dokumentima i promotivnim materijalom što, na izvestan način, oslikava celu konferenciju koja je izuzetno dinamičnim rasporedom uspela da pokrije sve bitne ekološke teme u svetu danas. Ali, i u svetu budućnosti.

Delegati su u plenarnoj sali strpljivo i u potpunosti pretresli niz tema: stanje životne sredine; monitoring i procenu u UNECE regionu; obrazovanje kao preduslov za održivi razvoj; probleme biodiverziteta; izgradnju kapaciteta za primenu postojećih konvencija; perspektive pojedinih regiona panevropskog prostora; međudržavnu saradnju za bolju životnu sredinu; pitanje finansiranja i, na kraju, budućnost čitavog EfE procesa.

U toj neverovatno napornoj agendi, ministri su usvojili čitav niz temeljnih dokumenata, pre svega obimni izveštaj o stanju životne sredine celog UNECE regiona koji će ostati poznat kao Beogradska procena, a uz to su načinjene na stotine bilateralnih dogovora, predstavljene su razne ekološke inicijative, napravljeni mnogi ugovori posebnih regiona, a razgovaralo se, na plenarnim sesijama, ali i iza kulisa konferencije, o konkretnim crnim tačkama, kako u pojedinim procesima održivog razvoja koji su pokrenuti tako i u onome što tek treba da se realizuje. Detaljnije o tome „Vreme“ piše na sledećim stranama.

Dok se u petak ujutru, nekoliko sati pred završetak konferencije, u plenarnoj sali razgovaralo o Ministarskoj deklaraciji kojom su sumirani svi rezultati zasedanja, ovaj uigrani mehanizam je nakratko prekinut. Naime, iz Stokholma je stigla vest da su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za mir Međudržavni panel za klimatske promene (IPCC) i Al Gor, bivši potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, koji je poslednjih godina jedan od najistaknutijih aktivista globalnog pokreta za zaustavljanje globalnog zagrevanja. U plenarnoj sali se na ovu vest prolomio gromoglasan aplauz.

Uostalom, delegati konferencije su u Beograd i došli kako bi dali novi podsticaj panevropskom mehanizmu koji će omogućiti bolju životnu sredinu u budućnosti, a naročito rešavanje problema klimatskih promena. Svi učesnici Konferencije dogovorili su se da budućnost procesa treba da bude „fokusirana i bazirana na potrebama i usmerena ka ostvarivanju rezultata, uz orijentisanje ka aktivnostima koje doprinose zaštiti i unapređenju životne sredine i postizanju održivog razvoja u celokupnom regionu“.

Šesta ministarska konferencija „Životna sredina za Evropu“ organizovana je u saradnji Ministarstva zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije i Ekonomske komisije UN-a za Evropu (UNECE). Ceo poduhvat potpomogli su Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Vlada Kraljevine Norveške, Vlada Republike Italije, Vlada Kraljevine Holandije, Vlada Švajcarske konfederacije, Vlada Republike Slovenije i Vlada Republike Mađarske, dok je generalni sponzor bila Viktorija grupa, domaći agrokompleks koji proizvodi biodizel i koji je omogućio čist i ekološki prihvatljiv transport učesnika konferencije po Beogradu.

Generalni utisak učesnika konferencije je da se Srbija pokazala kao dobar domaćin. Prethodna konferencija je održana u prestonici Ukrajine, u Kijevu, 2003. godine, a za organizatora sledećeg okupljanja 2011. godine ponudio se Kazahstan, azijska zemlja čija je nekadašnja prestonica bila Alma Ata, a sada Astana. Verovatno će novi stepenik u EfE procesu biti podignut u nekom od ova dva grada. U međuvremenu, na snazi su rezultati i ciljevi postavljeni u Beogradu, tokom tri kišna oktobarska dana.