Na pobedničku binu u hotelu Interkontinental izašla je drzeći za ruku Segolen Roajal, bivšu kandidatkinju na predsedničkim izborima u Francuskoj. Zatim je obe ruke naslonila na grudni koš i zaljubljeno pogledala u muža. Sa plafona su počele da padaju svetloplave konfete, „kucnuo je čas vatre… vriska… naroda“, čula se u pozadini promukla i fenomenalna Mercedes Sosa – La canción es urgente. Argentina je dobila prvu predsednicu koja je na čelo države došla na izborima. „Pobedili smo…“, uzvikuje Kristina Kirhner i pokazuje dva pobednička prsta, zatim ljubi Nestora Kirhnera, bivšeg predsednika Argentine i životnog partnera više od 30 godina. „… Spasili smo zemlju od siromaštva, nezaposlenosti, i svih tragedija koje su pogodile Argentinu.“
Kristina Kirhner je osvojila više od 40 odsto glasova koliko je, za pobedu u prvom krugu, predviđeno zakonom. Osvojila je i puno više od zakonskih deset odsto prednosti u odnosu na sledećeg kandidata, konkurentkinju Elizu Kario. „Pobedili smo silovito, uz najveću razliku između prvog i drugog kandidata otkad kod nas postoji demokratija. To mi ne daje nikakvu privilegiju, naprotiv, postavlja me u poziciju velike odgovornosti i obaveze, jer mi je narod Argentine ukazao poverenje.“
Pobedili su zaista La Kirhners – Kirhnerovi. Argentina je birala predsednika i dobila dva.
POLITIČKI PROGRAM: Ne bi se moglo reći da je bilo preterano teško postati uspešan predsednik nakon argentinske ekonomske krize iz 2001–2002. Tada je svaki drugi Argentinac preko noći izgubio ušteđevinu, kuću i imanje – u siromaštvu je živelo 53 odsto od 36 miliona Argentinaca, od toga, 8 miliona u bedi. Gore nije moglo da bude. Onda je 2003. na vlast došao Nestor Kirhner. Naruku mu je išao ekonomski bum koji je nastao prvenstveno zbog svetske potražnje za sirovinama, a zahvatio je celu Južnu Ameriku. U rešavanju dužničkih problema u kojima se nalazila Argentina pomogao je i kolega po levici, venecuelanski predsednik Hugo Čavez, otkupljujući pet milijardi dolara argentinskog državnog duga. Na slepo primenjivanje zakona tržišne privrede, koje je između ostalog dovelo do ekonomskog kolapsa, novoizabrani predsednik je odgovorio kako je mogao, na kraju i delimičnim nepoštovanjem zakona tržišne privrede.
Argentinci su bili toliko istraumirani krizom da su svaki potez Nestora Kirhnera koji nije vodio u trocifrenu inflaciju smatrali uspehom.
Upravo taj uspeh jeste i jedini politički program novoizabrane predsednice i supruge Nestora Kirhnera. Kao i tokom predizborne kampanje tako i u pobedničkom govoru, Kristina Kirhner je gotovo isključivo govorila o tome šta je njen muž postigao u protekle četiri godine. Osim što znamo da će sve biti isto kao i pre, možemo samo da naslućujemo šta će biti politika „Kirhnera 2“. Kristina Kirhner znači koliko i politički i ekonomski kontinuitet, očigledno na radost mnogih.
„Molim vas, budite civilizovani“, kaže obično Kristina Kirhner novinarima kada joj se ne dopadne neko pitanje postavljeno na retkim konferencijama za štampu. Kritike koje se odnose na bezbroj parova cipela koje poseduje, na botokse i plastične operacije kojima se podvrgla, na to što svako malo presvlači najskuplju dizajnersku odeću, Kristina odgovara bez dlake na jeziku: „Oduvek sam se oblačila i šminkala. Da li treba da izgledam kao prosjak, da bih dokazala da sam dobar politički vođa?“ Poznata je po svom arogantnom i odlučnom stavu koji ni najmanje ne pristaje uz legendarnu Evitu Peron, ženu sa kojom je najviše porede. Osim glamura i muža – bivšeg predsednika, ove dve žene imaju malo toga zajedničkog. Kristini Kirhner nedostaje toplina jedne Evite, a Eviti je nedostajalo političko umeće. Iako ne voli ni kada je porede sa Hilari Klinton, sličnost sa mogućom kandidatkinjom na predstojećim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama je veća. Obe su oličenje uspešnih političarki koje je još davno opisala britanska premijerka Margaret Tačer: „Ne želim da dođemo u poziciju kada imamo žene zato što su žene – želimo žene zato što su sposobne isto koliko i muškarci, a nekad i više.“
Kriza iz 2001–2002. još nije prevaziđena, tako da će se Kristina Kirhner u naredne četiri godine suočiti sa tri ključna ekonomska problema Argentine: dugovanjima koja su i dalje ostala, samo su poverioci promenili imena, nedovoljnim brojem stranih investicija i veštačkim održavanjem relativno niske stope inflacije. Početna pozicija nove predsednice Argentine je, s obzirom na kontakte, koje je, kako sa levičarima tako i sa konzervativcima Latinske Amerike, ostvarila tokom 20-godišnje političke karijere, kao i na podršku koju uživa među Argentincima, na kraju i na vezu La Kirhrners i La Klintons, više nego dobra.
Kristina Elizabet Fernandez Kirhner rođena je 1953. godine u La Plati, glavnom gradu argentinske provincije Buenos Ajres. Nakon završetka gimnazije, početkom sedamdesetih godina, odlazi na studije prava gde upoznaje svog sadašnjeg muža i bivšeg predsednika Argentine Nestora Kirhnera. Tri meseca posle vojnog puča, polovinom 1976. godine, Kirhnerovi se povlače u rodni grad Nestora Kirhnera, gde zarađuju bogatstvo trgovanjem nekretninama i advokatskim poslovima. Od tada važe za jedan od najmoćnijih parova Južne Amerike. Kristina 1989. postaje poslanik parlamenta u provinciji Santa Kruz, a njen muž gradonačelnik Rio Galjegosa, grada na jugu Patagonije. Nakon izbora Kristine za senatorku u Kongresu, Nestor Kirhner pobeđuje na predsedničkim izborima 2003. godine.