Međuvreme

Hapšenja: Veliko čišćenje

Srpska policija je u utorak 13. novembra slobode lišila četvoricu organizatora i 27 pripadnika organizovane kriminalne grupe za koju se sumnja da je u proteklih šest godina oštetila državni budžet za 1,5 milijardi dinara. Uhapšeno je 19 Beograđana, devetoro Požarevljana, i po jedan građanin Novog Sada, Mionice i Kovina, ukupno 31 osoba.

Struktura zaposlenosti uhapšenih, kako reče ministar policije Dragan Jočić, „vrlo je karakteristična“ – vlasnici privrednih preduzeća, direktori javnih komunalnih preduzeća, bivši direktori banaka i Narodne lutrije i zaposleni u Upravi javnih prihoda.

Kao organizatore ovog „kriminalnog udruženja MUP je naveo vlasnika nekoliko preduzeća u Požarevcu Milana Kuzmanova (1959), zvanog Miško Bugarin, direktora JKP-a Gradska čistoća Dragana Ignjatovića (1957), i još dvojicu Požarevljana, ortaka Milana Kuzmanova i, takođe, vlasnika više preduzeća u Požarevcu – Gorana Miletića (1971) i Milču Rajića (1964).

Među pikantnijim podacima iz biografija „vođa udruženja“ stoji i to da je Goran Miletić bivši oficir Jugoslovenske narodne armije koji je svojevremeno sarađivao sa Markom Miloševićem na poslovima vezanim za promet nafte, a da se Milča Rajić pojavio kao svedok protiv Mlađana Mićića Pacova, optuženog za organizovani kriminal.

Osim što je, zajedno sa Goranom Miletićem, posle petooktobarskih promena 2000. godine preuzeo diskoteku Marka Miloševića Madona i istoimeni radio i preimenovao ih u diskoteka Planeta i radio Planeta koji je ugašen pre otprilike mesec dana, Milan Kuzmanov sa Miletićem „drži“ i preduzeće Best internacional. Njih dvojica su, uz Milču Rajića, vlasnici i preduzeća Centar promet i Centartrejd koje se bavi prometom nafte i naftnih derivata. Kuzmanov, Miletić i Rajić su otkupili i požarevački Zavod za ekonomiku i razvoj privrede. Jedan od zvučnijih poslovnih poteza ove uspešne požarevačke trojke koja u svom vlasništvu ima i preduzeće „Avala“ a.d. jeste kupovina hotela „Dunav“ i elitnih lokala u centru Požarevca površine četiri hiljade kvadratnih metara za neverovatnih osam miliona dinara (100.000 evra). Na aukciji su se pojavili kao jedini ponuđači, a lokale su potom rasprodali za mnogo veći novac.

Kako „Vreme“ saznaje, i Kuzmanov i Rajić i Miletić su već privođeni na informativni razgovor, a sva poslovna dokumentacija im je oduzeta i poslata u Beograd.

Ostali članovi ovog „kriminalnog udruženja“ su: Zlatomir Popović koji je do februara 2006. godine bio direktor u Ju banci (filijala Požarevac); bivši direktor preduzeća Narodna lutrija Požarevac Goran Šljapić; Zoran Milosavljević, suvlasnik više preduzeća iz Požarevca; Milan Smiljanić, direktor preduzeća „Avala“ a.d. iz Požarevca; Nataša Rokvić zaposlena u preduzeću „Avala“ a.d.; Dragoslav Slović, ovlašćeni revizor agencije Finodit iz Beograda; Boško Spasović, načelnik Odeljenja kontrole u Republičkoj upravi javnih prihoda; Dušica Martić, zaposlena u preduzeću Best internacional iz Požarevca; Goran Puca, direktor preduzeća Hidraulik sistem iz Mionice; Predrag Jokanović, direktor preduzeća Akspeda iz Beograda; Nenad Jokanović zaposlen u preduzeću Metalterm iz Beograda; i direktor tog preduzeća Miloš Jokanović. Među uhapšenima su i: Nebojša Drulović, direktor preduzeća Faplos iz Beograda; Vladimir Bjelanović, direktor preduzeća Termokomerc iz Beograda; Aleksandar Gajić, vlasnik preduzeća Union art iz Požarevca preko čijih računa su, navodno, išla plaćanja za Milana Kuzmanova; Nebojša Savić, vlasnik preduzeća Petroseneka iz Beograda; Predrag Dejanović, komercijalista u preduzeću Koncept plus iz Beograda; Nebojša Vukosavić, odgovorno lice preduzeća NDM Koton iz Beograda; Novica Ostojić, odgovorno lice preduzeća Linea iz Kovina; i Vladan Bogdanović, policijski službenik Policijske uprave Požarevac koji je u poslednje vreme često viđan u društvu sa Kuzmanovim, Rajićem i Miletićem.

Pored direktora JKP-a Gradska čistoća, među uhapšenima je i osmoro zaposlenih u tom preduzeću: rukovodilac Službe nabavke Srđan Milovanović, direktor sektora pravnih poslova Dragan Mandušić, magacioner Enver Murselji, glavni magacioner Dejan Trnčić, Milirad Mitrović i Mirča Rašković, obojica referenti službe FTO, kontrolor Službe obezbeđenja Radenko Živanović i Zemir Sulejmanović zaposlen u JKP-u Gradska čistoća.

Struktura vrlo karakteristična, metod rada za sada nepoznat.

Jasmina Lazić

Skupšina: Izbori i zakoni

Srpska vlada dostavila je Skupštini početkom nedelje usaglašene predloge zakona o predsedniku Republike, o izborima za predsednika Republike, o Vojsci Srbije, odbrani, spoljnim poslovima i osnovama uređenja službi bezbednosti. Skupština te zakone može da razmatra tokom svoje četvrte sednice drugog redovnog zasedanja koja počinje ove nedelje. U vladajućoj koaliciji je pre nedelju dana postignut sporazum da zakoni koji su uslov za održavanje predsedničkih izbora budu usvojeni do 10. decembra, a da potom predsednički izbori budu raspisani u skladu sa Ustavnim zakonom do 31. decembra, ukoliko ne bude ugrožena teritorijalna celovitost zemlje. Tom dogovoru je prethodila duga polemika i prilično velika zategnutost u kojoj je s jedne strane licitirano da bi Oliver Dulić na osnovu ovlašćenja predsednika Skupštine mogao i da raspiše izbore za 9. decembar, što je datum koji je priželjkivala Demokratska stranka, i s druge strane da bi poslanici DSS-a mogli da ne glasaju za zakone koji su prošli kroz raspravu tokom trećeg skupštinskog zasedanja.

Precizan termin predsedničkih izbora nije usaglašen, a u medijima o tome ima dosta licitiranja. Na sastanku lidera vladajuće koalicije na kome je dogovoreno da se usvoji set zakona koji prethode izborima nije bilo reči o kandidatima za predsednik Republike, pa ni o eventualnoj podršci vladajuće koalicije Borisu Tadiću koga je Demokratska stranka praktično već istakla kao kandidata. Dok G17 plus već obznanjuje svoju podršku Tadiću, Nova Srbija je uzdržana (pošto je pominjano da bi njen lider Velimir Ilić možda hteo da se kandiduje) a odbijanje Demokratske stranke Srbije da se o tome izjasni, po običaju, obrnuto je proporcionalno novinarskom navaljivanju. Ona ponavlja da će njeni stranački organi odluku o tome da li će imati svog kandidata ili podržati zajedničkog kandidata vladajuće koalicije doneti onda kada izbori budu raspisani, te da nijednom do sada takva odluka nije donošena pre raspisivanja izbora.

Kandidature najavljuju Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, i Čedomir Jovanović, lider Liberalno-demokratske partije. Socijalistička partija Srbije najavila je učešće na svim izborima koji treba da budu raspisani po Ustavnom zakonu, ali još nije iznela ime svog predsedničkog kandidata. I stranke vojvođanskih Mađara su najavile da će istaći neku nestranačku ličnost svog predsedničkog kandidata.

M. M.

Akcelerator: Usporavanje do nule

Srbija neće dovršiti gradnju svog akceleratora. Posle nekoliko meseci zastoja i preispitivanja, Vlada Republike Srbije donela je odluku da potpuno obustavi dalje finansiranje iz budžeta i izgradnju akceleratorske instalacije „Tesla“ (AIT). Ovo postrojenje, o kome je „Vreme“ pisalo u više navrata, gradilo se u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“.

Na sednici održanoj 1. novembra, ministri su jednoglasno usvojili analizu i predlog Komisije za procenu opravdanosti daljeg ulaganja u AIT. „Ima više razloga za takvu odluku, a pre svih to što se za završetak izgradnje očekivalo još jako mnogo vremena i dodatna sredstva od 11 miliona evra“, kaže za „Vreme“ profesor dr Uranija Kozmidis-Luburić, državna sekretarka u Ministarstvu nauke, koja je predsedavala ovom sedmočlanom komisijom.

Do sada je na ovo postrojenje potrošeno više od 20 miliona dolara. Ono se gradilo u Vinči još od 1989. godine, kad je tadašnja Vlada donela odluku o podizanju akceleratora po konceptu koji je dao naučni tim predvođen akademikom Stevanom Koičkim. U naredne dve decenije, rukovodilac projekta bio je doktor Nebojša Nešković, a na izgradnji instalacije i u pratećim istraživanjima učestvovalo je tridesetak istraživača. Prema trenutnom stanju, ono ne bi bilo dovršeno za bar još tri godine, mada je završetak radova inicijalno bio planiran za sredinu devedesetih godina.

„Ovo ne znači prekid istraživačkih projekata“, smatra Uranija Kozmidis-Luburić i objašnjava da će Ministarstvo nauke finansirati naučnike koji će se baviti istraživanjima i raditi na onome što je u Vinči do sada izgrađeno. Međutim, sam akcelerator se više neće finansirati. Mala je verovatnoća da će šefovi i podržavaoci ovog projekta uspeti da za njega nađu sredstva van državnog budžeta.

Kao jedna od najvećih mašina na Balkanu, akcelerator je sve do samog kraja izazivao oštre polemike. Zameralo mu se što se presporo završava, zahteva velika sredstva i nema jasnu svrhu. Smatran je nedovoljno moćnim isntrumentom za savremena istraživanja u fizici visokih energija. No, branjen je kao projekat važan za obrazovanje naučnih kadrova i razne praktične primene. Namena akceleratora bila je viđena u medicini, pošto se ovakvo postrojenje može upotrebiti za proizvodnju radiofarmaceutika, nepohodnih za savremenu dijagnostiku. Međutim, ova potreba nije ubedila Komisiju koja je smatrala da postoje jeftiniji načini da se radiofarmaceutici nabave.

Zašto je srpski akcelerator morao tako da završi? Ima više mogućih odgovora, a polemike će se sigurno nastaviti. Vlada Srbije je odlučila i da proveri kako su trošena sredstva pre nego što je izgradnja obustavljena. Zato će narednih nedelja Ministarstvo finansija izvršiti budžetsku inspekciju u akceleratorskoj instalaciji. Kako god bilo, na kraju smo, nažalost, ostali sa projektom koji nije dovršen i R. V.

Nuklearno pitanje

Srbija razmišlja o nuklearnoj budućnosti. Prošle nedelje je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio da će Vlada ispitati mogućnosti za izgradnju nuklearne elektrane kojom bi se nadoknadio manjak u proizvodnji električne energije. Nova elektroenergetska postrojenja nisu podizana skoro dve decenije, pa su u toku pripreme za izgradnju dve nove termoelektrane u Obrenovcu i na Kolubari koje će, kako smatraju u Elektroprivredi Srbije, omogućiti „energetsku nezavisnost zemlje“. Mada se prethodnih godina povremeno razgovaralo i o nuklearnim elektranama kao mogućem rešenju, najava potpredsednika Đelića izazvala je veliko iznenađenje, s obzirom na to da Srbija nije bila viđena kao zemlja sa nuklearnom elektranom. Trenutno je na snazi moratorijum o izgradnji nuklearnih elektrana koji je posle havarije u Černobilju usvojila tadašnja vlada SFRJ, a izgradnja nuklearki nije predviđena ni Strategijom razvoja energetike do 2015. godine. Međutim, Đelić je predložio da se strategija izmeni i otvori šira javna rasprava o ukidanju moratorijuma. On je rekao da su nuklearne elektrane „najjeftiniji i načistiji način proizvodnje električne energije“, podsećajući da nuklearke već postoje u zemljama okruženja. Đelićeva najava je za sada izazvala čitav niz reakcija ekologa, naučnika i energetičara, ali je izvesno da velika nuklearna rasprava tek predstoji.

Slične najave su prethodnih dana dali i najbliži susedi Srbije – Albanija i Crna Gora.

S. B.

Ohrabrujuće

Ukupan broj obolelih od hepatitisa A popeo se na 500 u utorak po podne, kada ovaj broj „Vremena“ odlazi u štampu. U prethodna 24 sata prijavljeno je 28 novoobolelih (prethodnih dana bilo ih je i do 50), a lekari sa Infektivne klinike u Nišu kažu da je ohrabrujuće to što je taj broj i dalje u padu. Ipak, zbog inkubacije koja traje od 15 do 50 dana, kažu da će epidemija trajati sve do Nove godine.

Direktorka Narodne kancelarije predsednika Republike Tatjana Pašić, predstavljajući rezultate akcije „Domaći zadatak za sve nas“, koja obuhvata izgradnju i sanaciju toaleta u školama u Srbiji, izjavila je da više od 80 škola na jugu Srbije, u mestima gde je proglašena epidemija žutice, nema mokri ili sanitarni čvor.

Kandidat

Predsednik Opštine Jagodina i Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma kaže da će pokušati da ubedi svoje odbore da ga ne kandiduju za predsednika države, ali da je ta odluka na njima. Marković navodi da je 70 odbora njegove stranke iz cele Srbije zatražilo da bude kandidat za predsednika Srbije na predlog građana koji žive u tim opštinama.

Zagađena Toplica

Zbog ispuštanja otpadnih voda u reku Toplicu, protiv hladnjače za preradu voća u Kuršumliji „Friginais“ pokrenuta je istraga. Zamenik opštinskog javnog tužioca u Kuršumliji Ranko Maksimović rekao je da su predstavnici ribočuvarske službe prijavili da su iz hladnjače između subote i nedelje ispuštene otpadne vode u reku Toplicu. Nakon uviđaja utvrđeno je da je iz četiri bazena ove fabrike ispuštena otpadna voda u reku Toplicu, rekao je Maksimović. Zbog visokog vodostaja Toplice, teško je proceniti eventualnu štetu.

Tender

Osiguravajuća kompanija DDOR iz Novog Sada biće prodata na tenderu 19. novembra u beogradskom hotelu Hajat, uz TV prenos. Tendersku dokumentaciju do sada je otkupilo 11 evropskih kompanija. Ponude koje budu ocenjene kao validne biće rangirane prema visini, a nakon toga ponuđači će biti pozvani da ih „poboljšaju“ putem javnog nadmetanja. DDOR je druga po veličini osiguravajuća kuća u Srbiji sa tržišnim učešćem od 30 odsto.

Stipendije za Rome

U okviru projekta „Inkluzija Roma u srednjim školama u Vojvodini“, uz finansijsku pomoć Fonda za obrazovanje Roma i Sekretarijata za obrazovanje i kulturu, dodeljene su stipendije za školsku 2007/2008. godinu srednjoškolcima romske nacionalnosti. Na konkurs se javilo 474 kandidata i dodeljeno je 355 stipendija. Najvažniji kriterijum bio je uspeh u školi. Kako je istaknuto, stipendije ne predstavljaju socijalnu pomoć, već podršku dobrim učenicima da nastave školovanje.

Broj nedelje

Više od 450.000 porodica su korisnici nekog vida materijalne pomoći, kaže Ljiljana Lučić, državni sekretar za socijalnu politiku. Prema podacima iz izveštaja o implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva iz decembra 2003. u odnosu na tu godinu siromaštvo je smanjeno sa 12 na 8,6 procenata, navela je ona. Oko 300.000 porodica prima dečiji dodatak, a 150.000 porodica su korisnici nekog drugog vida socijalne pomoći.

Neljubaznost

Od početka godine podneto oko 1300 žalbi kupaca na neljubaznost trgovaca, rekao je za „Blic“ Milić Marković, predsednik UO-a Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Oko sedamdeset odsto prijava rešeno je u korist kupaca, koji se najćešće žale na nepokazivanje cena, neizdavanje računa, nedostatak osnovne kulture… Takođe, tržišna inspekcija mahom interveniše preko organizacije potrošača. Zakon o zaštiti potrošača, kaže Marković, predviđa kaznu i do 100.000 dinara ukoliko se utvrdi da je trgovac kriv.

Rezultati „tajne kupovine“

Prema podacima analitičarske kuće IDC, u Srbiji je procenat nelegalnog softvera među najvišima u regionu i iznosi oko 78 odsto. Akcija pod nazivom „Tajni kupac“, sprovedena tokom leta, potvrdila je da je nivo piraterije i među samim distributerima računarske opreme u Srbiji skoro 40 procenata i da se svaki peti računar isporučuje sa nelegalnim softverom. BSA (Business Software Alliance), organizacija koja se bavi promovisanjem bezbednog i legalnog digitalnog sveta, apelovala je na distributere i krajnje korisnike softverskih proizvoda da poštuju autorska prava svih proizvođača. Organizacija je pozvala distributere računarske opreme da reaguju na svako kršenje zakona i apelovala na korisnike da ukoliko dođu do saznanja da neko nelegalno instalira ili koristi softver bilo kog proizvođača, da taj slučaj anonimno prijavi BSA ili nadležnim državnim organima.

Pravda u haosu

Nakon 15 dana obustave rada zaposlenih u pravosudnoj administraciji, ovoga četvrtka će Sindikat pravosuđa Srbije odlučiti da li će otići još korak dalje, proglasiti totalni štrajk. To znači da se neće poštovati niti „minimum rada“, odnosno neće se postupati, kao u dosadašnjem toku štrajka, čak niti u pritvorskim predmetima. „Neka nadležni u ministarstvima misle o tome da im u toj situaciji i višestruki povratnici, koji bi sigurno dobili pritvor, izlaze na slobodu“, kaže za „Vreme“ sekretarka Sindikata Slađanka Milošević.

Zahtjev štrajkača – najvažniji – bio je povećanje plaća za 100 odsto najniže plaćenima u pravosudnoj administraciji (u sadašnjem rasponu od 9200 do 17.000), ali je prošle nedjelje u ponoć, kad su završeni pregovori nadležnih ministarstava sa sindikalcima, postalo jasno da Vlada Srbije neće izaći u susret tom zahtjevu. Vlada je, naime, ponudila da dvije hiljade zaposlenih u pravosudnoj administraciji (od ukupno oko 16.000) ode iz pravosuđa, kako bi ostalima i dalje sretno zaposlenima iduće godine bila plaća povećana za 30 odsto.

Ministarstvo financija je tu ponudu dalo usprkos ranijem dogovoru da će Sindikat pravosuđa zajedno s Ministarstvom pravde „snimiti situaciju“ i napokon napraviti sistematizaciju potrebnih kadrova u pravosuđu Srbije (koju je trebalo napraviti još za vladavine ministra Zorana Stojkovića) do kraja decembra, pa je otprilike odmjerilo da dvije hiljade ljudi treba otpustiti, kako bi se ostalima u pravosuđu „na kapaljku“ dalo nešto više.

Sindikat pravosuđa je na tu ponudu u utorak odgovorio kontraponudom: pristankom da se otpusti dvije hiljade zaposlenih, ali ne iz pravosudne, nego iz državne administracije, i to onih koji su zaposleni u protekle dvije godine.

„Prema službenim podacima, u Srbiji je 2001. godine bilo 8099 državnih službenika, a ove godine ih ima 54.000“, konkretizira Slađanka Milošević suštinu kontraponude Sindikata pravosuđa.

Već dosad je šteta od obustave rada pravosudne administracije nemjerljiva, jer ne naplaćuju se sudske takse, odlažu se ročišta i suđenja u većini sudova ionako zatrpanih predmetima, a novi predmeti se gomilaju.

Kaos: riječ je koja je ovih dana najčešće u upotrebi među advokatima i strankama, a kaos koji bi mogao nastati ako danas, u četvrtak, na dan kad se „Vreme“ pojavljuje na kioscima, Sindikat pravosuđa Srbije uđe u totalni štrajk još ne možemo niti zamisliti.

Valjda ima nekoga među vladajućima tko o tome ipak misli.

T. Tagirov

In Memoriam: Norman Majler

(1923–2007)

„Niko nije mogao spavati.“ Ovom rečenicom je Norman Majler pre šezdeset godina otvorio svoj slavni bestseler roman Goli i mrtvi, čime je započeo jednu od najplodnijih književnih karijera sa one strane Atlantika. Kao i njegovi junaci, najrealističniji vojnici od svih realističnih vojnika, Majler je slabo spavao tokom svog vojevanja u američkom napadu na Manilu u Drugom svetskom ratu, ali se to njegovo bdenje nastavilo i tokom cele druge polovine XX veka. Sve dok prošle nedelje na Menhetnu nije preminuo.

Rođen 1923. godine u Nju Džersiju kao Norman Kingsli, na engleskom govornom području poznat kao Mejler, preveden na srpski i hrvatski kao Majler, potekao je iz jevrejske porodice, ali ga to nije opredelilo ni u političkoj, ni u književnoj karijeri. Poredeći ga sa drugim velikanima američke književnosti, Majlera su celog života sa raznih strana optuživali da se svrstao na onu drugu stranu, ali od svih tih dodeljenih mu kategorija, održala se samo ona da je – kontroverzni psovač. Podjednako je nervirao Jevreje i antisemite, levičare i desničare, demokrate i republikance, hrišćane i ateiste.

U mladosti je radio kao čuvar u ludnici, ratovao je na Pacifiku kao kuvar, ali i kao borac, da bi dve decenije kasnije bio hapšen zbog antimilitarističkih demonstracija, diplomirao je na Harvardu i dva puta dobio Pulicerovu nagradu, a pod starost je imao dugu komunikaciju sa jednim patološkim ubicom, učestvovao je bez uspeha u izborima za gradonačelnika Njujorka, da bi poslednjih decenija na sebe naročito navukao gnev feministkinja.

„U nas, gospodine, nema žrtava safarija, već samo zadovoljni i razočarani klijenti“, kaže njegov junak, Veliki Luka u romanu Zašto smo u Vijentamu?, knjizi koja opisuje jedan lov i u kojoj se Vijetnam pominje samo u poslednjem pasusu, ali koja sadrži sve najgore što se o savremenom čoveku moglo napisati 1967. godine. „Postoji samo jedno što sam hteo da budem, a to je – pisac“, rekao je sam Majler za sebe, i ako bi se pitale generacije njegovih „zadovoljnih klijenata“ to je i te kako i bio. U svemu ostalom, oko Majlera su padale „žrtve safarija“.

Norman Majler se ženio čak šest puta. Iz svih ovih nesrećnih brakova ostavio je devetoro dece. Napisao je više dramskih komada i scenarija, brojne eseje, biografije i političke pamflete. Režirao je četiri filma. Objavio je 39 knjiga.

Skoro da nema nijedne zanimljive teme, a da je Majler nije obradio, radeći „jedino što je želeo da radi“ – pričao priče. U njegovom opusu je 11 romana, a pored pomenutih, poznati su Muškarčine ne plešu i Američki san, kao i Jevanđelje po Sinu Božjem, kontroverzni roman o Hristu koji sa hrišćanstvom dublje polemiše od bilo kog sličnog dela, sumnjajući u učenje odozgo, sa samog vrha.

Majler se bavio i starim Egiptom, pišući o njemu u obimnom romanu Drevne večeri, delu koje je započeo sa tajnom svojih dugih bdenja:

„Stvoren sam od sirovih misli i surovih sila. Ne znam ko sam. Niti šta sam bio. Ni zvuka ne čujem. Bliži se bol koji je snažniji od svih dosadašnjih.“ Norman Majler je preminuo u jednoj njujorškoj bolnici 10. novembra, ujutru.

S. Bubnjević