To je predsednik

U Topolu stižemo od Aranđelovca, put se, pravo, produžava u ulicu, odma’ jasno da to centar Srbije, i matematički, kako to izračun’o predsednik opštine. Dakle, zimska bljuzgavica, niz kuća, preko ulice razapet dobro žut transparent kafane „Sajko“ sa taj roštilj i pečenje, ima i pano sa nacrtan Sajko, dalje imaju te table sa putokazi, centar iz koga putevi vode na četiri strane. Levo i gore od tog centra još veći centar, tu menjačnica, zgrada u kojoj je neka od banaka, nekoliko uličnih prcalj tezgi, prazna robna kuća. Preko puta nje opština, lepo ofarbana u lepu žutu boju, ispred zastave, na krovu pet oni’ beli’ tanjira kablovskog operatera Kopernikus, koji, biće, iz Čačka.

Vratimo se nizbrdo, kafić, ‘nako provincijski, unutra pjeva Mišo Kovač, jedan, što se ne pača u tu politiku, veli da u Topoli niko čuo za tog Jovanovića dok nije post’o predsednik opštine, još veli da video da su odavde, sa taj predsednik, u Aranđelovac otišla tri autobusa, u pratnji policije, da brane da se održi taj „Peščanik“. Vratimo se uzbrdo, u Ulici kneginje Zorke prostorije DS-a, ispred tri zastave, stranačka, jevropska i svečana srpska, a unutra žensko i muško, muško kaže da ne mogu ništa da kažu bez predsednik, a predsednik u Beograd.

Uzmemo još ‘odamo, uzbrdo i nizbrdo, iza Karađorđevog hana, koji jok u nameni, dugačka i otvorena potleušica, ispred neki otpad, ovca plus koza, izađe jedna Ciganka, ode unutra, vrati se sa malo dete, tu 30 godina, nema gde žive, ima i’ preko 20, rekli da im prave stan, ne zna gde, ne zna kad.

ODMA’ NA ONO: Prođe podne, ogreja i to sunce, sekretarica predsednika opštine javi da predsednik slobodan, uđemo u onu žutu zgradu, na sprat, zeleni itison, klupe i stolice, na zidovi slike, uramljene. Uđemo na vrata broj 15, sekretarica baš na mestu, i preko toga, mlada plus plava, načisto krasiva, i zna pos’o, sad će, veli, predsednik, samo što memorisasmo uramljen Kodeks o ponašanju lokalnih funkcionera, sliku predsednika na neki zbor, 10 knjiga Skrivene istorije u tvrd i ostali povez, pojavi se predsednik, mlad i u radni pulover.

Sednemo u predsednikov kabinet, svečane zastave i drugo istorijsko znamenje, predsednik prvo reče da iz partije upozoren da novinar o partiji loše piše, ali da on čita, da otvoren za svaki razgovor. Da se predstavi, predsednik od 2004, pobedio u prvom krugu, skoro 60 posto glasova, potiče iz svešteničke porodice, rođeni deda, Aleksije Jovanović bio iguman manastira Voljavča, iguman Studenice, komunisti ga ubili. To hteo kaže, inženjer po struci, čega inženjer, mašinstva, tu se i reporter ubaci, baš ko inžinjir Luković Pera, predsednik se složi u jednu reč, tačno.

Posle taj uvod predsednik ‘tede odma’ pređe na ono što bilo u Arenđelovcu, ali reporter sugerisa da nastavi sa uvod, sa predsednikovanje, i predsednik Dragan Jovanović nastavi, Topola prirodni centar Srbije, i matematički, ima površinu, ima stanovništvo, opština poljoprivredna, voće i vinogradi, škola u Vinči jedina u Srbiji koja je otvorila novo odeljenje đaka prvaka. Sredili vodosnabdevanje, asvaltiralo se 100 km lokalnih puteva, razvijaju turizam, i da kaže čime se najviše ponosi, Vidite ovaj telefonski aparat, to je bežična CD tehnologija, rođeno za planinski kraj, sa Telekomom urađena digitalna fiksna telefonija, kineska tehnologija, radi fenomenalno, radi u autu, svuda radi, poneseš u štalu, poneseš na njivu…

Podsećamo ga da izjavio, ima na opštinskom sajtu, da je netipičan predsednik, da će u nove uzbore ide sa svoju sliku i slogan, To je predsednik. Govori zašto, ima platu 52.000 dinara, najmanje u Srbiji, nije uzeo dinar za telefon, dnevnice, milioni prešli preko opštine, niko se nije žalio, nijedan dinar nenamenski potrošen. Podsećamo ga i da na taj opštinski sajt ima da predsednik opštine post’o lako, kad ga primetio lider stranke, pitamo, kako ga lider zapazi, odgovara da se kao student zainetresov’o za politiku, bio stipendista nemačke Fondacije „Fridrih Ebert“, upozn’o i Đinđića, bio u SPO-u pa se razočar’o, onda čuo Velju Ilića, rek’o sve što i on mislio, upoznaju ga, ovaj ga uzme da mu vodi predsedničku kampanju, rek’o mu da uzme koju ‘oće funkciju, bio sekretar stranke, sad potpredsednik stranke, predsednik opštine, tak’a igra sudbine.

Dolazimo i do Aranđelovca, njegove uloge pri incidentu u neuspešnoj promociji „Peščanika“, citiramo šta izjavio, da je učestvovao da se smire strasti, Da se na jednoj antisrpskoj tribini, usred Šumadije, čuje i glas onih Srba koji Srbiju nose u srcu i ne prodaju je za šaku krvavog novca… Kaže da je to prejako rečeno, pis’o, i sve objasnio predsedniku Tadiću, ali da kaže, za tu tribinu nije ni znao, ali kad je „Peščanik“ prvi put odust’o, zbog te organizacije „Naši“, javi mu prijatelj šta bilo na „Peščaniku“, pogleda na sajtu, da on stoji iza svega, nije mog’o veruje, krsta mu. Ne sluša on to, ali ima osam knjiga „Peščanika“, sve pročit’o od A do Š, šta tu piše, da su Srbi biološki šljam, da su izgubili srpske gene, da je Kosovo otišlo… U pozivu za promociju pisalo da dolaze da prevaspitaju Šumadince, to izazvalo reakciju, pred najavu ponovne promocije okupili se Ravnogorci, članovi pokreta Svetozar Miletić, još ljudi, dobro nisu oni znali šta je „Peščanik“ ali su znali šta se tu govori, kako, pa on im dao literaturu da se upoznaju sa temom tako da je bar 20 posto njih znalo o čemu se radi.

I onda je te ljude, kako smo čuli, autobusima, odveo u Aranđelovac, nije tako, može da se zakune u majku, išli kolima, u koloni, u autobusu bila žandarmerija iz Kragujevca, ne kontroliše on žandarmeriju, kad došli tamo već bilo 500 ljudi, javno rek’o da neće incident, hoće verbalni protest, da im se omogući da i oni nešto kažu, spremili se, hteli odgovore na to da je sveti Nikolaj homoseksualac i fašista, da je izašao ispod Hitlerovih skuta, i na to da Koštunicu treba gepekovati, da su neizlečivo oboleli od Guče… Da li je to čuo u programu, nije, čit’o, sve pročit’o.

IMALI PLOČICE: Jesu ljudi ušli u salu, i on uš’o, pozvali ga, onda rekli da nema tribine, nikoga nije prek’o pogled’o, izaš’o i otiš’o. Posle pozv’o Cecu Lukić da im napravi promiciju u Topoli, da govore, tri minuta jedni, tri minuta drugi, odgovorila da neće, ima SMS, pokazuje, čita. Nije on tamo iš’o kao predsednik Topole, iš’o kao Dragan Jovanović, svi imali pločice sa imenom i prezimenom, bedževe na kojima bilo Nova Srbija, Stop B92. Nema trenutno bedž, ali može snimi i pošalje. I onda je pretrpeo pritisak, i to kakav, vrište mu u slušalicu, kaže da će zakolju, majka mučenica da presvisne, a otac mu umro, a deda mu ubijen.

Pa šta će u Aranđelovac, zar nije to, kako se tumači, zadavanje straha neistomišljenicima, pritisak na medije, na drugačije mišljenje, pa on je eksponent države, predsednik opštine. Nije on, ponavlja, otišao kao predsednik, već kao građanin, samo da im odgovori na to šta pričaju u tom „Peščaniku“, ne mogu zabraniti ulaz i da u Šumadiji govore to što govore. A sluša li šta njegov lider Velja Ilić govori, kako taj mlati gde stigne, tu predsednik Jovanović reče, Apsolutno, svako ima ime i prezime i odgovornost za reč. Pa jel pohvaljen u stranci za toliki doprinos očuvanju Šumadije, stranka je stala iza njega, i zahvaljuje joj, otišao je na svoju ruku, Velimir Ilić nije imao pojma gde ide, sve inicijativa građana, o te pohvale neće, sad bi o svemu dobro razmislio, impulsivan, nije mog’o otrpi. Upućuje nas da pogledamo njegovo okruženje, pokazuje zastavu Topole, zastavu Karađorđa iz Prvog ustanka, divljeg vepra na njoj, portret kralja Aleksandra, Trojeručicu, skrivenu istoriju u 10 knjiga, crtež patrijarha… Podsećamo ga i na čuvenu izjavu da B92 može doživeti sudbinu TV Bastilje, odgovara da to istrgnuto iz konteksta, da je sve možda rek’o u afektu, ali da je, ako je bilo kome naneo štetu, spreman da snosi konsekvence, ako se dokaže da je bilo koga poprek’o pogled’o neće se baviti politikom… Dok je pokazivao sve to zastava okruženje uzmemo fotografišemo sliku predsednika Jovanovića koja je bila preko kalendara Opštine Topola sa koje su, s donje strane, virili Velja i Palma, predsednik Jovanović se skoro usprotivi, što to slikamo, što ne slikamo sliku na kojoj je sa šumadijskim vladikom. Uslikamo i tu sliku, predsednik nastavlja, sad tek vidi da je za sve on isp’o kriv, sad vidi šta je grupa za pritisak, zato pis’o predsedniku Tadiću, isto vladici Porfiriju koji u Savetu za radiodifuziju. Predsednik Tadić ga iznenadio, mnogo, kad rek’o da sprečava slobode, on da sprečava slobode, zato pis’o, sve dokaz’o, čita, Prinuđen sam da Vam se obratim i zamolim za pomoć, Predsednik sam Opštine Topola, imam 35 godina, potičem iz svešteničke porodice, deda mi je ubijen od komunista… Kao da se istorija ponavlja, preobučeni komunisti sa B92 me na krst razapinju danima, a da mi nijedne sekunde nisu pružili priliku da bilo šta kažem u svoju odbranu, oni mi sude, presuđuju i hoće da budu moji dželati. Moje muke su počele kada sam stao na čelo mojih Šumadinaca i hteo da prisustvujem političkoj tribini na kojoj je trebalo da bude promovisana knjiga „Peščanik“ iz istoimene radio-emisije B92… Hteo bih Vas podsetiti da su ideje koje propagira taj nesrećeni „Peščanik“ vrlo neobične, govore da smo mi Srbi biološki šljam koji ne treba primiti u Evropsku uniju, zatim razne uvrede SPC-a i pre svega svetog vladike Nikolaja Velimirovića… U Aranđelovcu se desio narod, kada su videli da te ideje koje oni propagiraju nemaju nikakvu podršku u Šumadiji, krenula je histerija na onog, koji je, po njima, organizator bune, a to sam ja. Iste večeri najmanje 10 minuta svih vesti kreće o meni, kako sam huligan, nemoralista, fašista… Preti mi se najstrašnije, podneo sam krivičnu prijavu MUP-u protiv NN lica jer mi je neko neprekidno pretio da će da me ubije, fiksni telefon sam isključio jer su mi neprekidno pretili klanjem tako da je mojoj majci skočio pritisak i ona je na VMA, otac mi je ranije umro tako da mi je ona čitava porodica… Ja sam na ivici da me slome, ne znam gde ovo vodi, ali Vi ste mi, uz moje Šumadince, moj narod, jedina nada.

Eto razgovoru kraja, predsednik sede u ono svoje zastava okruženje da ga uslikamo, pomenu patrijarha Pavla kome Tamo otvorili kladionicu kad će umre, reče da se nada, i to u principu, da smo videli da nije neki huligan i odmetnik, jok, predsednik mu Velja bio bi ponosan na njega.