Za prosecanje seoske džade neophodan je kakav-takav projekat, građevinska dozvola, mora da se zna koliko će radovi koštati, koliko je potrebno da se vlasnici zemljišta isplate, mora da se zna kada će radovi početi, kada će se završiti i ko će sve to platiti. Po ministru za infrastrukturu Velimiru Ilići, za izgradnju autoputa ništa od toga nije neophodno, osim da on kaže "počinji"
Više puta u poslednjih nekoliko meseci ministar za infrastrukturu Velimir Ilić objavljivao je da su pripremni radovi za izgradnju autoputa Horgoš–Požega počeli, da sve ide po planu i da će sama izgradnja početi kako je u ugovoru zapisano – 1. aprila ove godine. Nije bila potrebna vidovitost da se predvidi da tako neće biti, jer u vreme kad je tvrdio da je sve u redu, eksproprijacija nije ni započeta, a morala je biti završena još u novembru prošle godine, za tehničku dokumentaciju, bez koje nema ni građevinske dozvole pa ni gradnje, nije ni linija povučena, a klimale su se i bankarske garancije: nedostajalo je, dakle, sve ono bez čega se ne može.
Nedelju dana pred istek roka ministar Ilić je priznao da Dojče banka nije dala garancije. Kako je objasnio, bankari nisu stigli sve potrebno da urade, jer veliki je to posao, mnogo je to papira, ali je zato odmah ponudio alternativno rešenje: koncesionar će započeti gradnju svojim sredstvima. Nešto kasnije se ispostavilo da nekih garancija ima, ali umesto 220 miliona evra, koliko je ugovorom predviđeno, obezbeđeno je svega 30, što bi, kao, bilo dovoljno za radove do kraja godine, za kada su najavljene pune garancije.
SITNICA: Ne bi imalo šta da se zameri, da nije jedne „sitnice“: početak radova po ugovoru podrazumeva da koncesionar preuzme i već završene deonice kroz Vojvodinu, na naplaćivanje putarine i održavanje. Zanimljivo: prihod od putarine za tri kvartala iznosi baš 30 miliona evra, iznos za koji bankarska garancija tobož postoji. Ergo, put bi se gradio, ako bi se uopšte gradio, novcem ubranim na naplatnim rampama.
Ono „ako bi se gradio“ nije puka malicioznost, već izvesnost: odobrenje za početak radova je prihvatanje neispunjenja ugovora od strane koncesionara, ali ne i prihvatanje koncidentovog probijanja rokova za ono za šta se on obavezao, pre svega eksproprijaciju.
Tako, lako je moguće da Koštunica preseče vrpcu, Ilić baci lopatu betona, neki vladika osvešta radove i da na tome sve ostane. Pa da se čeka projekat, pa dozvola, pa rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, pa priprema zemljišta za betonjerke i asfaltne baze, pa prosecanje prilaznih puteva za građevinske mašine… I eto zime i kraja građevinske sezone: ništa konkretno da se ne izgradi, ali putarina da se naplaćuje.
PREDIZBORNIBARAŽ: Predsednik Srbije Boris Tadić tim povodom izjavio je da autoput ne bi trebalo da se gradi bez bankarskih garancija, jer „nije ideja da započne izgradnja, nego da autoput bude konačno završen“. Na to je reagovao predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavom da odlaganje planiranog početka radova na izgradnji autoputa Horgoš–Požega, predstavlja pravu „destrukciju ekonomskog razvoja zemlje“, da će „zbog ove nerazumne odluke, neposrednu odgovornost za sve moguće dugoročne loše posledice po ekonomski razvoj zemlje snositi sadašnji ministri iz DS-a“, kao i da „sada vidimo da je stigao nečiji nalog da se ruši izgradnja autoputa i takva odluka ministara iz DS-a predstavlja direktno i bezobzirno nanošenje neizmerne štete Srbiji i njenim građanima“. Ko bi rekao: Vojislav Koštunica je prozborio o ekonomiji i razvoju.
ZADOVOLJSTVO VELIMIRA ILIĆA: Potpisivanje Ugovora o koncesiji
Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović konstatovao je da je odluka „da se sruši koncesija za izgradnju autoputa Horgoš–Požega štetočinska i da nanosi direktno zlo Srbiji i njenim građanima“, a da „ideja da se ne gradi autoput izvorno pripada lideru Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenadu Čanku“ , a savetnik premijera Srbije Branislav Ristivojević da „nova državotvorna Vlada Srbije, koja će biti formirana posle 11. maja, mora da poništi današnju odluku o zaustavljanju izgradnje autoputa“.
SMUĆKAJPAPROSPI: U zavisnosti kom bloku pripadaju, narodnjačkom ili evropejskom, ministri tehničke vlade su, posle podužeg natezanja, prepucavanja i vređanja, najavljivali dva moguća raspleta: jedan po kojem bi se koncesionaru dao dodatni rok od 90 dana da dostavi bankarske garancije i drugi po kojem bi ugovor bio zamrznut do formiranja nove vlade. Na kraju se odlazeća vlada odlučila za treći scenario: na telefonskoj sednici održanoj šest sati pred padanje klapne, Vlada Srbije je „prihvatila Informaciju Zastupnika u Ugovoru o koncesiji za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputskog pravca od Horgoša do Požege o potrebi da Ugovor ostane na snazi“. U skladu sa prihvaćenom informacijom doneta je odluka da je „Vlada kao koncedent saglasna da Ugovor o koncesiji za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputskog pravca od Horgoša do Požege, zaključen 30. marta 2007. godine, ostane na snazi nakon 31. marta 2008. godine, čime se Koncesionar obavezuje da do 31. decembra 2008. godine ispuni prethodni uslov to jest finansijsko zatvaranje posla, u skladu sa Ugovorom“.
Ovako smućkaj-pa-prospi napisanu odluku svaka strana tumači kako joj se svidi. Ministar Dragan Đilas, recimo, kaže da je dogovoreno da se ugovor neće raskidati, da koncesionar ima dodatni rok za zatvaranje finansijske konstrukcije. „Da u narednih 90 dana, do 30. juna, Dojče banka i koncesionar postignu sporazum sa Vladom oko ispunjenja svih tehničkih preduslova koji su neophodni da se ispune da bi banka ušla finansijski u ovaj projekat. Tek kada banka da zvaničnu garanciju Vladi Srbije da će finansirati ovaj projekat, Vlada Srbije može da odobri početak radova na autoputu od Horgoša do Požege“, kazao je Đilas. Ako sporazum ne bude postignut, koncesija će biti razvrgnuta.
S druge strane, ministar Ilić je ocenio da će „štetočinska odluka da se ne započne sa radovima na izgradnji autoputa, doneta na prethodnoj sednici Vlade, trajati do formiranja nove vlade“, a ministar Bubalo da radovi nisu počeli „zbog potpuno pogrešne odluke naših bivših koalicionih partnera DS-a i G17 plus“, ali i da garantuje da će nova vlada, u kojoj će narodnjačka koalicija, je l’ da, zasigurno participirati, već na prvoj sednici o tome doneti novu odluku i da će izgradnja odmah biti započeta. Zato je, veli, ugovor ostao na snazi.
A u stvari, sve je vraćeno na početak, odakle se, istina, nije ni pomeralo: odlaganje aktiviranja ugovora dobrodošlo je kako koncesionaru tako i koncidentu – državi. Tehnički preduslovi, o kojima Đilas govori su pre svega projekat, koga nema, i sprovedena eksproprijacija, koja nije ni započeta. Tehnički preduslovi su, takođe, projekat i novac, za šta koncesionar treba da se pobrine. Za izradu projekta, kako kažu u Institutu za puteve, potrebno je najmanje tri meseca, pod uslovom da se udarnički radi, za eksproprijaciju mnogo više, manje ako ne bude nasilna. S druge strane, za Dojče banku sigurno nije problem da obezbedi tričavih 220 miliona evra. Samo da sazna sa kime će da ima posla, pa da odluči hoće li. Čekaju se, dakle, izborni rezultati.
Optužba
Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić je na konvenciji koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, optužio predsednika Srbije Borisa Tadića da se „kao maneken šeta svetom i zaustavlja poslove u Srbiji“. Pa kaže: „Oni žele da sve u Srbiji stane. Zaustavili su najveću investiciju u istoriji Srbije, izgradnju autoputa Horgoš–Požega. Ali, mi ćemo to nastaviti odmah nakon izbora, na prvoj sednici naredne Vlade Srbije. Molim građane Šumadije, Pomoravlja, Zapadne Srbije, Sandžaka… da shvate ko nam je zaustavio gradnju autoputa. Svaka saobraćajna nesreća neka ide na dušu Borisa Tadića.“
O čemu je reč
Bankarska garancija je novčani polog kojim se osigurava ugovoreno izvršenje posla, stručno i na vreme, podmirenje svih obaveza za materijal i izvođače radova. U suprotnom, ako onaj za koga se garancija izdaje nije u mogućnosti da ispuni ugovorne obaveze iz bilo kog razloga, banka garantuje da će obezbediti nekog drugog da završi posao prema ugovoru. U civilizovanom svetu za svaki posao sa državom mora se obezbediti garancija bez obzira na vrednost posla. Hiljadu ili milijarda, sve jedno je.
Hrvatski nauk
Slični koncesioni ugovori, na dođem ti – dođeš mi, dogovarani i potpisivani u malo pari očiju, kasnije izmenjivani kako se kome prohtelo, sve to pred kraj prošlog veka, Hrvatskoj po presudama arbitražnih sudova sada stižu na naplatu. Za sada se ne zna koliki će saldo biti: optimisti se nadaju da će biti tek koja stotina miliona evra, pesimisti se plaše da će izneti više od milijarde. I svi koji su imali kakvog učešća u tome sada se prave „mađarske sobarice“, vade se na oca nacije čija je, kako kažu, bila poslednja: takva su vremena bila, politička situacija i tako to. Ali Franjo Tuđman je odavno pod zemljom, spomenici su mu podignuti, novci su negde već… i – nikom ništa. Jedino što će sada poreski obveznici da pljunu pare. Jer, kako kaže aktuelni predsednik Hrvatske Stipe Mesić, koliko god da treba da se plati, država će novac obezbediti: podigne poreze i gotov posao.
Šta (ni)smo imali
Predstavnici vlade i konzorcijuma FCC-Alpina potpisali su 30. marta prošle godine ugovor o davanju dvadesetpetogodišnje koncesije za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege, sa rokom izgradnje od pet godina. Koncesijom je predviđena izgradnja leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada duge 106 kilometara, održavanje 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda, i projektovanje i izgradnja autoputa Beograd–Požega, dužine 148 kilometara. za početak radova određen je krajnji rok – 1. april ove godine. U početku Ugovor je proglašen tajnom. Posle višemesečnog natezanja ipak je stavljen na uvid javnosti, ali ne i četiri amandmana kojima se, između ostalog, precizira finansiranje projekta i ko zna šta još. Sredinom septembra 2007. godine, FCC je zatražila odobrenje od Vlade Srbije da ustupi polovinu koncesionih prava drugoplasiranom na tenderu, kompaniji Por, u većinskom vlasništvu države Austrija, kome je u jednom drugom tenderu poverena izgradnja mosta kod Beške. Vlada Srbije je ovu izmenu odobrila.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
