Predsednik irske vlade Berti Ahern, na iznanađenje svog kabineta i naroda, povukao se posle 11 godina
Specijalnoza „Vreme“ izDablina
OPROŠTAJ: Berti Ahern
Ne otkrivajući razlog, Berti Ahern je sazvao konferenciju za novinare prošle nedelje i u emotivnom govoru otkrio da iz ličnih razloga daje ostavku na mesto premijera i predsednika Republikanske stranke. Odluka pomalo neverovatna za sve političare željne vlasti, jer su pred njim još pune četiri godine mandata osvojenog prošlog maja. I ne samo to – cenjen u Evropskoj uniji, Americi i pre svega u Irskoj, uz epitete da je u svojoj vladavini doneo mir Severnoj Irskoj i pre svega ekonomski bum Republici Irskoj i stopu nezaposlenosti od četiri odsto – čini ostavku još neverovatnijom. Takođe, vlada nije bila u krizi i Aherna će na čelu države zameniti partijski kolega. Da ne pominjem da Berti Ahern ima najveću platu kao šef jedne države, veću i od Džordža Buša. Ali naravno, ovo nije cela priča. Potpuna slika će pokazati da i ta srećnija i bogatija Evropa nije imuna na „neregularne transakcije“ vrhovnih političara.
„NARODSKIČOVEK„: Berti Ahern je ušao u politiku još šezdesetih, kada je kao tinejdžer lepio plakate za stranku koju je podržavao njegov otac. I naravno da je to bila Fianna Fail, Republikanska stranka, jer se njegov otac borio u ratu za nezavisnost i bio sledbenik legendarnog Ejmona de Valere, prvog predsednika nezavisne Republike Irske. Kasnije je radio kao računovođa u dablinskoj bolnici, ali čim se kandidovao u svojoj izbornoj jedinici u Dablinu i osvojio velik broj glasova, njegova karijera je u uzletu i od tada ga prati epitet političara „iz naroda“. Osamdesetih postaje gradonačelnik Dablina, zatim ministar rada, potom i finansija, 1994. predsednik stranke, da bi tri godine kasnije u 45. godini života postao najmlađi premijer Irske. U prvoj godini vladavine potpisuje podelu vlasti i prekid vatre u Severnoj Irskoj, čuveni sporazum „Veliki petak“. Te iste 1998, Toni Bler je bio prvi britanski premijer koji je održao govor u irskom parlamentu.
Drugi mandat osvaja 2002, a prošle godine i treći.
Nije baš sve bilo tako glatko. Već se tada govorilo o nekim neprijavljenim donacijama, a opozicija ga je kritikovala da vodi fiskalnu politiku koja odgovara samo bogatima. Javnost je bila preneražena vladinim priznanjem da su američki vojni avioni na putu za Irak ipak koristili irski aerodrom za dotok goriva, iako je Irska uvek zvanično neutralna u bilo kom sukobu, još od pre Drugog svetskog rata. Pre izbora Ahernova vlada je potrošila 52 miliona evra na elektronski sistem glasanja koji nikada nije profunkcionisao. No, izgleda, ništa nije moglo da ugrozi ugled Aherna. Zato je i dobio nadimak „teflonskog ministra“. Čime god da su ga „gađali, ništa nije ostalo“.
Većina Iraca je njega i njegovu stranku uporno birala. On je lukav političar, sa puno takta i pregovaračkih sposobnosti. Kao i mnogi političari, umeo je lepo da obećava. Nekoliko dana uoči poslednjih izbora, premijer ili tišok, kako ga na irskom jeziku zovu, sleteo je helikopterom u dvorište osnovne škole u centralnoj Irskoj, i na veliko uzbuđenje dece i učitelja obećao dugo očekivano proširenje škole i – odleteo da pobedi na izborima. Od tada ni škola ni deca nisu ništa ni čuli ni dobili, Ahern je došao samo da pokupi glasove.
No, vratimo se priči o Bertijevom prepoznatljivom „narodskom“ šarmu. Nikad nije hteo da živi u zvaničnoj rezidenciji, pio je „ginis“ u pabu sa prijateljima, otvoreno pokazivao ljubav prema sportu, čak i komentarisao u sportskim emisijama. Uvek je više ličio na farmera nego na uspešnog političara. Na početku karijere opisivali su ga kao nekog ko izgleda kao da je ustao u poslednjem trenutku i jedva imao vremena da se obuče. Padalo je u oči da je na svim skupovima velikih državnika on bio najmanje uglađen, a i izbor odela mu nije bio jača strana. Čuvene su fotografije Aherna u žutom odelu sa samita G8 pre četiri godine. Ipak, on je posle De Valere najduže proveo u vladi i postao izuzetno poštovan od strane drugih svetskih državnika. Koja se kockica nije uklopila?
POZAJMICEILIDONACIJE: Pre dve godine počela je zvanična istraga o novcu koji je dat Ahernu još devedesetih a koji nije prijavljen. Iako su mnogi komentatori mislili da će to ugroziti izbore 2007, to se nije dogodilo. Međutim, od tada se priča širi dalje. Iznos novca se povećava, a izjave premijera postaju kontradiktorne u stilu „to nije tačno, a ako sam rekao, to nije ispravno, ne sećam se da sam rekao, a ako jesam nisam mislio to da kažem“. U početku je Ahern tvrdio da nije ništa loše uradio, da su to bila finansijska pomoć njegovih prijatelja jer je tada prolazio kroz finansijske teškoće nakon razvoda, da je to bilo davno i da se ne seća mnogo toga. U istrazi se pojavio svedok koji je rekao da mu Berti nije nikada bio prijatelj i da su hiljade evra bile klasična politička pozajmica. Istraga još traje. Priča je prilično komplikovana, koliko hiljada je ko dao, otkud se našlo 60.000 evra, zašto novac nije prijavljen. Ali ono što je najviše uticalo na pravu novinarsku hajku jesu netačne izjave Bertija Aherna. S tim što je javnost prethodno iritirana neočekivanim porastom primanja u vladi prošlog oktobra, kada je Ahernova plata dostigla 310.000 evra, čime je on postao najbolje plaćen šef države.
Medijska pažnja je uglavnom usmerena na neprijavljeni novac, pa je Ahern u oproštajnom govoru istakao da je oduvek stavljao interes naroda ispred svog, i pošto smatra da se suviše govori o njegovim poslovima umesto o interesima države koja je sada pred novim izazovima, odlučio se na ovaj korak. I dalje drži da nije uradio ništa loše i da je pošteno služio narodu. Istina je da je ovim potezom iznenadio većinu svojih sunarodnika, jer se mnogi nisu nadali naglom oproštaju i to bez nekog očiglednijeg pritiska. Pojedini analitičari smatraju da je ovo bio logičan politički potez spasavanja partije dok je premijer u medijskoj i sudskoj neizvesnosti.
Ostavka Bertija Aherna imala je veliki odjek u svetskoj javnosti. Mnogi državnici su se javili sa rečima pohvale za uspešnog političara i prijatelja i izrazili žaljenje zbog odlaska „oca irskog prosperiteta“. Među njima su Toni Bler, Gordon Braun, Džordž Buš, Hilari Klinton. Kofi Anan…
Pre svog zvaničnog odlaska koji je najavljen za 6. maj, Bertiju Ahernu još preostaje da održi govor u Vašingtonu pred oba doma Kongresa, čin zbog koga je, kako je sam izjavio, izuzetno ponosan. Posle toga može da se posveti svojim ćerkama. Džordžina Ahern je udata za člana popularnog irskog benda Vestlajf i skoro je rodila muške blizance dok je Sesilija uspešan mladi pisac bestselera koje je Holivud već ekranizovao. Takođe, Ahern jedva čeka da gleda svoj omiljeni Mančester junajted svih 90 minuta a ne samo kratke inserte. Postoji mogućnost i da ostane aktivan ali u evropskoj administraciji, ako mu se ponudi neko mesto.
No, najpre mu ostaje još mnogo toga da objasni na sudu za proneveru i korupciju. Sledeće saslušanje mu je za mesec dana. Ali ovoga puta će se pojaviti na sudu kao bivši premijer.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!