Međuvreme

Turizam: Dunavom u Evropu

Nekoliko bicikala na kojima su bile okačene zastave Austrije, natovareni opremom za dugo putovanje, zaustavilo se prošlog vikenda na gotovo pustom putu koji pored Dunava vodi ka Donjem Milanovcu i Đerdapu, a potom skrenulo ka Lepenskom viru. Osim đačkih ekskurzija, u ovom delu Srbije turisti nisu česti, čak ni domaći. Zato su brojni biciklisti koji se na ovom putu mogu sve češće videti, na prvi pogled, iznenađujuća pojava.

Broj takvih turista se znatno povećao od kada su se pojavile detaljne karte novog dela Dunavske biciklističke rute. Deo Dunavske rute kroz Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku i Rumuniju istražen je i obrađen u okviru međunarodnog projekta sprovedenog od strane Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GTZ). Rezultat rada lokalnih timova su: komplet karata pod nazivom Dunavska biciklistička ruta, detaljan veb-vodič, publikacije, vodiči… Druga faza projekta postavljanja oznaka na Dunavskoj biciklističkoj ruti u Srbiji trebalo bi da bude uskoro završena. Projekat je počeo 2004. godine, finansiran je od strane nemačkog Ministarstva za saradnju i ekonomski razvoj, a u finansiranju su učestvovale i sve četiri zemlje regiona.

GTZ trenutno sprovodi 12 projekata u Srbiji, a kao glavni fokus projektnih aktivnosti izabrao je produžavanje Dunavske biciklističke rute od Budimpešte do Crnog mora. Samo na delu ove staze od Pasaua do Beča godišnje prođe 300.000 turista na biciklima. Cikloturisti su posebna vrsta turista koja najviše voli regione sa očuvanom prirodom. Takvi regioni u ovom delu Balkana uglavnom su industrijski nerazvijeni i sa visokom stopom nezaposlenosti. Za razvoj cikloturizma je neophodna kompletna infrastruktura koja, osim karata, označavanja i informacija, podrazumeva i mogućnosti za smeštaj. Deo projekta je i publikacija u kojoj su data uputstva za administrativno otvaranje pansiona, restorana, kao i seminari i treninzi za obuku lokalnog stanovništva o razvoju takve vrste preduzetništva. I rumunska strana Dunava, obala koja je nekada bila poznata samo kao teško prelazna granica, dobija drugačiji izgled, duž biciklističke rute niču pansioni nadvijeni nad rekom.

Deo plana razvoja turizma u Podunavlju je i nautički turizam. U Srbiji je 2002. godine pristalo svega 40 brodova koji su prevozili strane turiste, taj broj se 2007. popeo na 400, ali su mogućnosti koje Srbija ima mnogo veće. Na Dunavskoj ruti nalazi se Lepenski vir, spomenici koje su ostavile rimska, otomanska, austrougraska imperija, ali brodovi najčešće pristaju samo u Beogradu i bez zaustavljanja prolaze kroz najdužu rečnu klisuru u Evropi. Da bi se to promenilo, neophodni su unapređenje infrastrukture, izgradnja odgovarajućih pristaništa, povezivanje rečnog i biciklističkog turizma…

Dunavska biciklistička ruta se velikim delom poklapa sa rutom nazvanom „Put kulture rimskih imperatora“. Taj put povezuje gradove u kojima je rođeno 17 rimskih imperatora, od Sirmijuma, preko Singidunuma, Viminacijuma, đerdapskog prostora, Feliks Romulijane, do Medijane i Caričinog grada kod Lebana. Miomir Korać, pomoćnik ministra kulture za zaštitu kulturne baštine, za „Vreme“ kaže: „Na svim lokalitetima postoji bežični internet, izdvojena su i velika sredstva za Sirmijum, Medijanu, Lepenski vir. Želimo da u saradnji sa GTZ-om na ruti izgradimo međusobno povezane pansione, da oživimo antičke puteve i da se i na taj način povežemo sa Evropom.“

Donji Milanovac je 22. maja posetila potpredsednica nemačkog parlamenta, gospođa Susana Kastner, članica radne grupe nemačkog parlamenta za razvoj turizma. Organizatori posete bili su GTZ/WBF –Program podrške ekonomskom razvoju i zapošljavanju u Srbiji i Nemački konzulat u Rumuniji. Poseta gospođe Kastner je prvobitno organizovana samo za Rumuniju, u okviru aktivnosti razvoja turizma u Podunavlju, ali je produžena za jedan dan da bi se delegacija upoznala sa potencijalima tog dela Podunavlja i u Srbiji. Domaćini nemačkoj delegaciji u Donjem Milanovcu bili su Ružica Đinđić, predsednica fonda „Dr Zoran Đinđić“, državni sekretar za turizam Goran Petković, direktorka Turističke organizacije Srbije Gordana Plamenac, zamenik ministra kulture Miomir Korać, predsednik opštine Majdanpek Dragan Popović, i Volfgang Limbert, koordinator GTZ/WBF programa u Srbiji. Ova poseta je najava intenziviranja aktivnosti i saradnje usled potpisivanja SSP-a, a u oktobru će uslediti poseta predstavnika svih nemačkih parlamentarnih grupa.

Momir Turudić

Mars: Sletanje Feniksa

Bilo je vrlo uzbudljivo u nedelju uveče. Pošto je sonda Feniks američke Nacionalne agencije za svemir i astronautiku (NASA) putovala deset meseci i preletela 680 miliona kilometara od Zemlje do Marsa, počelo je njeno dramatično sletanje. Pri brzini od 21.000 kilometara na sat Feniks je ušao u atmosferu Marsa i počeo da se spušta ka tlu. Tokom sedam minuta tišine, letelicu je čekao najteži deo misije. Do sada je sa zemlje na Mars poslato 15 letelica, a samo pet je uspelo da se uspešno prizemlji. Posle serije komplikovanih manevara, brzina letelice je hiljadu puta smanjena, nakon čega je pri brzini ljudskog hoda ispušten padobran i letelica je padala nekoliko metara. Posle dugog iščekivanja, tronoga robotizovana sonda je uspešno sletela sedam minuta pre ponoći 25. maja. Za razliku od prethodnih sličnih misija, sonda Feniks je spuštena na krajnjem severu Marsa kako bi se detaljnije ispitao ovaj neistraženi deo Crvene planete i možda otkrili kakvi tragovi postojanja života, a pre svega tragovi vode kao uslova da život nastane. Planirano je da misija traje tri naredna meseca. Kako su potvrdili zvaničnici NASA, Feniks se spustio severnije nego bilo koja prethodna letelica.

Čitav projekat košta oko 420 miliona dolara, pa je njegov uspeh od izuzetnog značaja za dalja istraživanja i najavljene pripreme za slanje broda sa ljudskom posadom na Mars. Dan posle sletanja, NASA je objavila prve fotografije koje su dobijene sa Feniksa – one pokazuju ravnu dolinu sa kamenjem kakvo se na Zemlji može naći u oblastima gde se voda u tlu zamrzava. Zato naučnici očekuju da će na ovom terenu odmah ispod površine biti pronađeni tragovi leda. Feniks je opremljen robotskom rukom, tako da može da prikupi i analizira sastav tla oko i ispod sebe.

S. Bubnjević

204 godine Uprave Carina: Reforme tek slede

Uprava Carina Srbije obeležila je 25. maja 204 godine postojanja. Tim povodom troje najboljih carinika – Gordana Zivlaković iz centrale Uprave Carina, Velizar Živković iz carinarnice „Dimitrovgrad“ i Snežana Ninković iz carinarnice „Beograd“– dobili su nagrade za časno i profesionalno obavljanje posla carinika.

Carinu su tokom ove decenije potresale brojne afere, malverzacije, smene i hapšenja. Međutim, po rečima direktora Uprave Carina, Predraga Petronijevića, ta služba je danas postavljena „na zdrave noge“, a najbolji dokaz su upravo nagrađeni carinici. „U proteklih godinu dana smo izvršili više od 60 kadrovskih promena na rukovodećem nivou u Upravi Carina i takve stvari, naravno, daju rezultate. Korupcija kao pojava ne može da se iskoreni, ali mi ćemo se truditi da je svedemo na društveno prihvatljiv nivo“, rekao je Petronijević.

Dan uoči godišnjice, ustanovljene u znak sećanja na 25. maj 1804. kada je na osnovu zapisa Petra Jokića, Karađorđevog buljubaše, postavljena prva carinarnica – đumrukana na Savi kod Ostružnice, na Palićkom jezeru je počeo seminar posvećen „Razvoju carine i transporta u Srbiji“, koji su, pored Uprave Carina, organizovali i Privredna komora Srbije i kompanija DHL internešenel. Trodnevni stručni seminar je za teme imao primenu sporazuma CEFTA 2006, slobodne zone u Srbiji, stanje i perspektive saobraćaja, kao i mogućnosti rešavanja praktičnih problema u svakodnevnom putovanju roba i ljudi. Otvaranju seminara prisustvovao je i predsednik Privredne komore Srbije, Miloš Bugarin. Govoreći o ulozi Privredne komore Srbije, Bugarin je ukazao da ova asocijacija omogućava da privrednici uspostave partnerski odnos sa državnim organima, kao i međusobne uslove privređivanja za sve kompanije koje se bave prekograničnom trgovinom. Na istom skupu, direktor Uprave Carina, Predrag Petronijević, naglasio je značaj carinske službe u borbi protiv najvećih globalnih problema i bezbednosnih izazova međunarodnog terorizma i transnacionalnog organizovanog kriminala. Kako je zaključeno na seminaru, upravo će modernizacija i unapređivanje carinske službe i transporta predstavljati jednu od najznačajnijih poluga budućeg ekonomskog razvoja Srbije. Sa reformama se, kažu u Upravi Carina, već počelo.

J. L.

Zaječar: Pejsmejker centar

U zaječarskom Zdravstvenom centru od početka ovog meseca radi Pejsmejker centar, prvi i za sada jedini u istočnoj i centralnoj Srbiji, ne računajući kliničke centre. Od 9. maja kod pet pacijenata je ugrađen pejsmejker, a kapacitet ovog centra biće 50 implatacija godišnje. „Ekipa zaječarskih kardiologa, uspela je da boreći se sa bolestima srca, otvaranjem ovakvog centra značajno unapredi kvalitet u pružanju zdravstvenih usluga u ovom delu Srbije“, rekao je na svečanom otvaranju načelnik niškog Pejsmejker centra dr Zoran Perišić, čiji je klinički i stručni tim pružio veliku podršku i pomoć zaječarskim kolegama.

„Svrstali smo se u red zdravstvenih centara koji pružaju najkvalitetniju uslugu svojim pacijentima jer, nažalost, po bolestima srca držimo neslavno prvo mesto u Evropi, čak 53 odsto ljudi svake godine u Srbiji umre od bolesti srca i taj broj se iz godine u godinu povećava“, potvrđuje opravdanost ovakvog poteza šef kardiologije i Pejsmejker centra u Zaječaru dr Vladimir Mitov.

Zvanično otvaranje Pejsmejker centra bilo je protekle nedelje na XXVII Timočkim medicinskim danima, koje organizuje Podružnica srpskog lekarskog društva u Zaječaru. Ove godine stručni naučni skup lekara, stomatologa i farmakologa, okupio je tokom tri dana, preko 250 učesnika iz regiona.

D.M.

Obnova kulturnog nasleđa: 50 miliona evra za Balkan

Projekat „Integralne obnove kulturnog nasleđa jugoistočne Evrope“, koji su pre pet godina pokrenuli Savet Evrope i Evropska komisija, dobio je finansijsku podršku na nedavnoj konferenciji u Ljubljani, a u početku će biti obezbeđena sredstva za obnavljanje po jednog od lokaliteta u svakoj od zemalja, saopštilo je Ministarstvo kulture Srbije. Prema rečima Bore Šurdića, načelnika sektora za međunarodnu saradnju i evropske integracije, na ovom skupu nagovešteno je da je Evropska komisija spremna i da planira da uloži 50 miliona evra na Balkanu, za obnovu spomenika koji se nalaze na listama. Evropski komesar za kulturu i obrazovanje Jan Figel rekao je da je prva tranša od pet miliona evra spremna za one spomenike koji su prioriteti na tim listama. U prvoj grupi, među 26 lokaliteta predviđenih za obnovu, tri su iz Srbije – transformacija Senjskog rudnika u eko-muzej, rehabilitacija manastira Bođani i Franjevačkog samostana u Baču, kao i uređenje arheološkog lokaliteta i carske palate „Feliks Romulijana“ kod Zaječara. Svi ovi projekti imaju značajno kulturno nasleđe za Balkan, ali je „Feliks Romulijana“ kao lokalitet na listi UNESCO-a, od posebnog značaja za Srbiju, kaže Šurdić i ističe da će iznos sredstava koji će dobiti ovi projekti zavisiti od izrade studija izvodljivosti, prihvatanja projekata, međusobnih konsultacija između Saveta Evrope i Evropske komisije i Republike Srbije i lokalnih vlasti. „Cilj nam je da obezbedimo održivost i dugogodišnje mudro upravljanje svim ovim lokalitetima, a konkretno se nadamo da će novac namenjen „Romulijani“ u godinama pred nama biti dovoljan da ona doživi jedan ozbiljan napredak, ne samo kao važno mesto po istorijskom značaju već i kao pokretač regionalnog razvoja sredine u kojoj se nalazi.“

D. Mihajlović

Broj nedelje

Prema podacima ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića, tokom pet meseci ove godine dogodilo se 15 povreda na radu sa smrtnim ishodom. Tokom 2007, na radnom mestu dogodilo se ukupno 46 povreda sa smrtnim ishodom.

Hrvatska tužba

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu 26. maja počela je preliminarna rasprava u sporu po tužbi Hrvatske protiv Srbije za genocid u ratu od 1991. do 1995. godine. Sud je odbio zahtev Hrvatske u kome je zatraženo da se Srbiji naredi da preda određene dokumente pravnom timu Zagreba. Predsednica suda Rozalin Higins saopštila je da je zahtev Hrvatske stigao sa „veoma velikim zakašnjenjem“ kao i da, u aktuelnoj fazi postupka, nije relevantan.

Krpelji napadaju

Gradskom zavodu za javno zdravlje ovog proleća javilo se 70 osoba sa ubodom krpelja, od kojih je kod 17 dijagnosticirana lajmska bolesti. Dr Nevenka Pavlović, iz Savetovališta za lajmsku bolest pri Gradskom zavodu, rekla je Tanjugu da je lajmska bolest kod obolelih konstatovana u prvom stadijumu i da su svi upućeni na dalje lečenje. Otkrivanje lajmske bolesti u početnom stadijumu veoma je važno, jer se adekvatnim lečenjem sprečava njen prelazak u drugi, ozbiljniji stadijum, objasnila je ona. Lajmska bolest je bakterijska zaraza koja napada ceo organizam, posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce, a ako se u početnoj fazi bolesti ne pristupi lečenju, posle šest do osam nedelja i više, može doći do zapaljenja moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa – što je drugi stadijum bolesti.

130 stipendija

Beogradski studenti sa invaliditetom potpisali su u utorak u Skupštini grada 130 ugovora o stipendiranju, u iznosu od po 15.000 dinara mesečno u narednoj školskoj godini. Vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda Zoran Alimpić izjavio je da ga raduje što se od 2004. godine povećava broj studenata sa invaliditetom koje grad pomaže i poželeo im uspešnu školsku godinu. On je rekao da sve veći broj osoba sa invaliditetom želi da studira, što će im pomoći da se zaposle i ravnopravno uključe u društveni život. Tome će naročito doprineti donošenje zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri i koji čeka na usvajanje, napomenuo je Alimpić.

Standardi za mleko

Evropska komisija stavila je Srbiju na listu zemalja iz kojih se odobrava uvoz mleka, ali mlekare će morati da poštuju visoke standarde kvaliteta i bezbednosti hrane. Osnovni standardi koje mlekare moraju da ispune ukoliko žele da plasiraju proizvode u Evropsku uniju jesu stalna kontrola zdravlja krava, ali i kontrola kvaliteta mleka, od muže do krajnjeg proizvoda. Ispunjavanje ovih kriterijuma kod mlekara koje uđu u proces dobijanja izvozne dozvole proverava veterinarska inspekcija, ali i inspekcija Evropske unije.

Pomoć za Kinu

Ministarstvo odbrane saopštilo je da će iz Beograda krenuti konvoj humanitarne pomoći za stanovnike Kine ugrožene posledicama zemljotresa. U saopštenju se navodi da će ka Budimpešti krenuti konvoj sa 155 šatora koje je obezbedilo ovo Ministarstvo. Sa budimpeštanskog aerodroma, humanitarna pomoć će u Kinu biti prebačena specijalnim avionom.

Prava deteta

Ministar prosvete Zoran Lončar predstavio je u Ženevi Inicijalni izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta u Srbiji od 1992. do 2005. godine. On je u izveštaju ukazao na problem primene Konvencije na Kosovu. U govoru na zasedanju Komiteta o pravima deteta u sedištu UN-a u Ženevi, Lončar je naveo da na Kosovu srpske vlasti nisu u mogućnosti da sprovode Konvenciju i da nadgledaju njenu primenu. On je naglasio da je opšta situacija po pitanju stanja ljudskih prava na Kosovu nezadovoljavajuća i posebno zabrinjava nepoštovanje elementarnih ljudskih prava pripadnika nealbanskih zajednica, pre svega Srba i Roma.

Čišćenje od mina

Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) i srpski centar za razminiranje započeli su projekte čišćenja Dunava i Save od zaostalih neeksplodiranih bombi. Dva projekta, u ukupnoj vrednosti od 2,6 miliona evra, uključuju sprovođenje istraživanja i ispitivanja na 12 lokacija u basenima ovih reka. Cilj je precizno utvrđivanje pozicija na kojima se u koritima Save i Dunava nalaze zaostala neeksplodirana sredstva i stručno utvrđivanje njihovog tipa. Realizacija projekta započela je u maju 2008, trajaće godinu dana, a finansira ga Evropska unija preko EAR-a, navodi se u saopštenju.

Pucnji na Rijaset

Islamska zajednica Srbije, na čijem je čelu reis Adem Zilkić, saopštila je da je u noći između ponedeljka i utorka pucano na sedište Zajednice u Novom Pazaru.“Nepoznata lica iz vozila u pokretu pucala su sinoć oko 23 sata na zgradu Rijaseta u Novom Pazaru. Policija je ustanovila da su na zgradu ispaljena tri hica“, navodi se u saopštenju. Dodaje se i da su ceo incident zabeležile kamere video-nadzora, kao i da je snimak predat policiji. Rijaset je pozvao nadležne organe da „preduzmu neophodne mere kako bi se ovaj događaj rasvetlio, zaštitili službenici i imovina ove verske ustanove, ali i svi građani“. Policija se u vezi sa tim slučajem još nije oglasila.

Vizija

Na Eriksonovom Danu kapitalnih tržišta održanom prošle nedelje u Stokholmu, predsednik i generalni direktor ove kompanije, Karl-Henrik Svanberg, govorio je o Eriksonovoj poziciji i viziji budućnosti u kojoj će se kompanija više usredsrediti ka širokopojasnim rešenjima, multimedijalnim uslugama i transformaciji mreža. U Ericssonu predviđaju da će do 2013. godine broj mobilnih korisnika dostići oko 6,5 milijardi, dok će broj pretplatnika na širokopojasne usluge premašiti 2,5 milijardi, od kojih će se više od dve trećine odnositi na mobilne usluge.

Život

Ovogodišnji dobitnik nagrade Privredne Komore Beograd „Poslovni čovek godine“ za rezultate ostvarene u privređivanju tokom 2007. je Radomir Živanić, vlasnik kompanije Verano. Ovu nagradu Privredna komora Beograda dodeljuje pojedincima koji su svojim radom ostvarili izvanredne rezultate u poslovanju i na taj način doprineli razvoju i uspešnosti beogradske privrede.

„Verano grup“ Živanić je osnovao 1991, a pet godina kasnije postao je generalni uvoznik i distributer Pežoa. Danas Verano objedinjuje 57 pravnih lica koja posluju u oblasti trgovine, građevinarstva, usluga, projektovanja, hotelijerstva i poljoprivrede. Zapošljava više od 4000 ljudi. Poslednji veliki poslovni potez Živanića je prošlogodišnja kupovina (zajedno sa grčkom „Marfin investment grupom“) Robne kuće Beograd, za 360 miliona evra.

Živanić je rođen 1958. godine u Beogradu. Završio je Trinaestu beogradsku gimnaziju i Pravni fakultet. Govori engleski, italijanski i grčki jezik. Oženjen je i ima tri sina.

M. V.