Milan Parivodić,
funkcioner DSS-a, objašnjava zbog čega je Srbiji mesto u EU:
„Ako stvarno želimo bogatu Srbiju, moramo se uključiti u EU i druge oblike regionalne saradnje, da bismo imali svoje mesto za svakim stolom za kojim se o nama odlučuje. Veliko je poniženje da, na primer, Albanija i Hrvatska sede za stolom za kojim se o nama odlučuje, a da mi pitamo iza vrata o čemu se
pričalo.“
(„Blic“)
Duško Tošić,
fudbaler, budući suprug Jelene Karleuše, priča o njihovom prvom susretu: „Tu je bilo njeno obezbeđenje. Bio sam nekako malo uplašen. Rekoh sebi:’Šta sad? Da nije neka nameštaljka.’ Jer, ipak, ja sam je pre toga smarao porukama. Zvao sam je, i pomislio da mi se sprema nešto. U njenom obezbeđenju bili su jaki, snažni momci, ali ona mi je rekla da uđem, pa sam se pitao da li sad da uđem. Ušao sam i pomislio: ‘Sad će nešto da mi urade!’ Ušao sam i prišao joj i oduševila se kad sam je poljubio u ruku, džentlmenski. Posle toga je sve bilo lakše…“
(„Pravda“)
Dragan Jovićević Macola,
vajar iz Požege, učesnik Pariskog salona 2002, na pitanje ko su mu uzori, kaže:
„Apsolutno nemam uzore. Recimo, kad sam bio u Luvru gledao sam Mikelanđela, za koga sam mislio da mu se divim, video sam da je to tako neka osrednja glupost. Bez daha sam gledao samo Mesopotamiju i Gilgameša.“
(„Pravda“)
Sofija Labus,
finansijska direktorka Instituta za majku i dete, komentariše „slovenački cicijašluk“ u vidu donacije kompanije Tuš od 80.000 dinara ovoj bolnici:
„Za 1000 evra ne bi mogla da se kupi ni infuziona pumpa, koja košta 100.000 dinara. Mogla bi da se nabave dva-tri klima-uređaja za bolesničke sobe. Nama treba oprema, a ne potrošni materijal.“
(„Press“)
„Politika“
posle prošlonedeljne povrede Gorana Bregovića, saznaje:
„Kako kažu lekari Urgentnog centra, u proleće i na početku leta dešavaju se padovi sa drveta, najčešće sa trešnje koja ima meke grane. Ovo je, po mišljenju lekara, najčešća sezonska povreda, slično kao što su u jesen najčešći padovi sa oraha.“
Ana Nikolić,
pevačica, otkriva kakve muškarce voli:
„Padam na zanimljive, duhovite, emotivne muškarce, koji su ostvareni u životu. Taj imidž ima ruski premijer.“
(„Pravda“)
Ana Mihajlovska,
TV voditeljka i mlada majka, upitana koje su bile prve izgovorene reči njene kćerke, kaže:
„Aca, a to je naš pas. Ne mogu da verujem da je prvo to rekla, stvarno sam se iznervirala. Posle toga izgovorila je baba, pa tata i iskreno se nadam da će uskoro doći na red i reč mama.“
(„Story“)
Gordana Marinković,
pevačica, voli garderobom da ističe fizičke atribute:
„Biram dekoltirane stvari, jer obožavam svoje grudi i volim da ih istaknem. Neke od njih deluju vrlo bezobrazno, ali nemam problem s tim da osoba dok razgovara sa mnom neprekidno gleda u moja prsa. To mi je čak i simpatično.“
(„Story“)
Aleksandar Filipović,
novinar, priča o hrani koju voli da sprema:
„Ja sam majstor za pohovane lignje sa pršutom i za gibanicu sa acidofilnim jogurtom i korama od heljde, kojima ubijam novinarski stres. Dobra vojvođanska pogačica sa čvarcima za mene je prava gastronomska poslastica. Maštovit sam i u pripremanju raznih salata, seckanje povrća mi smiruje živce, a dok kuvam pevam poznate šlagere. Kombinacija kineskog jela i leskovačke mućkalice, specijalitet je koji sam osmislio sam. To je pikantno, ukusno i lako svarljivo jelo. Moja supruga tvrdi da sam majstor za sendviče od ljubavi. Dve, tri vrste kvalitetne salame kombinujem sa biljnim sirom, mocarelom, pavlakom, majonezom i povrćem…“
(„Story“)
Đorđe Miljenović,
hip-hoper, poznat kao Skaj Vikler, na pitanje u čijoj bi koži voleo da se nađe, odgovara:
„Postoji automobil ‘bentli’, u čijem bih kožnom sedištu voleo da se nađem.“
(„Story“)
Mihailo Marković,
akademik i filozof, jedan od osnivača Socijalističke
partije Srbije, na pitanje, „ukoliko se Ivica Dačić prikloni demokratama“, da li bi ta vlada imala i neke kvalitete, odgovara:
„SPS ne oskudeva u dobrim stručnjacima, pa bi oni u vladi DS-a mogli i nešto dobro da urade. Ali to vam je priča o ‘instrumentalnoj racionalnosti’, koja se svodi na pronalaženje dobrih racionalnih sredstava za ciljeve koje su drugi zadali. Kad loše ciljeve sprovode inteligentni ljudi, efekat je mnogo gori nego kad ih sprovode glupaci.“
(„Kurir“)
Aleksandra Janković,
poslanica Nove Srbije, kao đak prvak nije otišla da primi pionirsku maramu jer je bila „bolesna“ i ne zna reči pionirske zakletve:
„Odrasla sam u antikomunističkoj porodici i tako sam vaspitavana odmalena. Htela sam da odem i da kažem da odbijam da primim maramu, ali roditelji su mi rekli da je ipak bolje da se napravim bolesna. Krštena sam još kao beba i u kući je jedina naša zakletva bila Simbol vere, a sa pionirskom smo se uvek sprdali.“
(„Kurir“)
Srđan Milivojević,
funkcioner DS-a i nekadašnji „otporaš“, nije polagao pionirsku
zakletvu. „Buntovnik po prirodi, on se čak nije ni pretvarao da je
bolestan, već jednostavno nije otišao tog dana u školu“:
„Nisam hteo da odem na polaganje zakletve jer potičem iz
antikomunističke porodice. Mene su čak kasnije i isterali iz Saveza pionira. To vreme komunizma pamtim kao vrlo loše za mene i moju porodicu, kao i za srpski narod.“
Željko Ivanji,
član Predsedništva stranke G17 plus, polagao je zakletvu,
ali iz ove perspektive „taj komunistički manir mu deluje odvratno“:
„Svako nametanje zakletve detetu od sedam godina je sramno i
nenormalno. Nije to kao zakletva izviđača. U tradiciji srpskog naroda ima dovoljno primera na koje možemo biti ponosni, za razliku od drugih naroda SFRJ. Imamo svetog Savu, a kleli smo se u Tita, što je katastrofa i besmisleno.“
(„Kurir“)
Igor Blazević,
ili Inspektor Blaža, muzičar, u „beogradskom vodiču za svaki dan“, elaborira ideju da je žena i, između ostalog, piše:
„U XXI veku, žena je došla do poslednje faze eksploatacije. Ja, kao žena, morala bih da napumpam grudi, a boga mi i zadnji trap. Bila bih, kao bicikl koga spremaju za Tur d Frans. Ako to ne bih uradila, imala bih mnogo težak život. Udala bih se za nekog golju, koji bi me jedva prehranilo, a kamoli priuštio letovanje u Bugarskoj. A nekada su žene bile opuštenije, čak su i Beograđanke imale brkove. Ispod pazuha imale su žbun nalik na Pančićevu omoriku. Pogledajte bilo koju sliku vaše majke, tetke ili rođake sa odmora na Hvaru i videćete da sam sto posto u pravu.“
(„Singidunim Weekly“)
Viki Miljković,
pevačica i stanarka „srpskog Beverli Hilsa“, otkriva zbog čega je kuljao dim iz njenog dvorišta:
„U nameri da domaćinski ugostim Cecu Ražnatović, Sanju Đorđević i Gocu Božinovsku, koje su se najavile, Taške i ja smo odlučili da pripremimo kotlić. Uz to smo pekli i pogaču ispod sača, tako da su u dvorištu gorele dve vatre, pa ne čudi što je komšiluk pomislio da je reč o požaru. Žao mi je što je došlo do zabune, ali mi je, s druge strane, drago što imam tako brižne komšije. Na kraju se sve ipak dobro završilo.“
(„Svet“)
Vesna Dedić,
TV novinarka, na pitanje kakve je prohteve imala u trudnoći, kaže:
„Prvih šest meseci jela sam isključivo zelenu salatu, i po nekoliko kilograma kajsija. Posle šestog meseca prešla sam na Karađorđevu šniclu, tone lešnika i kampari s limunom, koji me je jedini spasavao tipičnog trudničkog problema sa gorušicom.“
(„Stil“)
Jugoslav Pantelić,
izvršni direktor Studija B, na pitanje ima li neostvarene želje, kaže:
„Moje želje su prilično slične neostvarenim željama većine ljudi moje starosne dobi u ovoj zemlji. Dakle, te neostvarene želje se svode na neki stepen egzistencije koji je malo iznad minimuma.“
(„Stil“)
