Međuvreme

Kosovo: Unmik Euleksu

Šef UNMIK-a Zanijer i šef tima EU za planiranje na Kosovu Riv 18. avgusta potpisali su bez prisustva javnosti memorandum o prenosu ovlašćenja u pravosuđu, policiji i carini sa UNMIK-a na EULEX. Pre toga UNMIK je počeo da raskida ugovore sa službenicima i da EULEX-u predaje kancelarije i opremu. UN zadržava kišobran.

Vlada Srbije saopštava da je EULEX neprihvatljiva misija, jer deluje bez odobrenja SB UN-a. To ponavljaju i premijer Cvetković, njegov zamenik Dačić i ministri Jeremić i Šutanovac… Srpski ministar za KIM Bogdanović potpisivanje memoranduma poredi i sa nasilnim upadom policije u zgradu suda u severnoj Kosovskoj Mitrovici 17. marta, koji je izazvao sukobe, a o čemu je u UN-u vođena istraga. Ministar za KiM poziva specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN-a na Kosovu da ne izlazi izvan mandata misije i ponovo saopštava da je Srbija spremna na konstruktivan dijalog s predstavnicima UNMIK-a.

Nekih kontakata je bilo, ali je privremeni zamenik šefa UNMIK-a Hejsom pre saglasnosti s Beogradom najavio da će se memorandumom utvrditi tehnički detalji prostiranja i funkcionisanja EULEX-a na celoj teritoriji Kosova. A Tači izjavljuje da svaka rekonfiguracija UNMIK-a znači jačanje rada kosovskih institucija, a da je cilj njegove vlade uspostavljanje vlasti na nedeljivoj teritoriji države Kosovo.

Kosovo je priznalo 45 od 191 članice UN-a, a srpska vlada nastoji da legalnim sredstvima obeshrabri dalje priznavanje. Uprkos pritisku sa Zapada, ministar spoljnih poslova Srbije Jeremić je prošle nedelje pokrenuo proceduru da Generalna skupština UN-a zatraži savetodavno mišljenje od Međunarodnog suda pravde o legalnosti nezavisnosti Kosova.

U međuvremenu, zapadne sile koje su priznale secesiju Kosova sada daju podršku jedinstvenoj i suverenoj Gruziji. Rusija je pak tokom krize u Gruziji pominjala presedan koji je uprkos njenom protivljenju postavljen priznavanjem nezavisnosti Kosova.

Moskva je posle najavila i da će zatražiti objašnjenje od generalnog sekretara UN-a o tome na koji način želi da ovlašćenja koja su devet godina pripadala UNMIK-u prebaci u ruke misije EU bez odobrenja SB-a, što Beograd može tumačiti kao nastavak podrške i u novim okolnostima.

Sudeći po pisanju ruske štampe, Rusija možda neće direktno priznati nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, već bi u Generalnoj skupštini UN-a mogla da podrži njihov zahtev za priznavanje osamostaljenja. Taj zahtev je po duhu suprotan srpskoj inicijativi.

U UN-u verovatno sledi unakrsno glasanje o Balkanu i o Kavkazu, na kojima su naročito štetna olako obećana rešenja.

M. Milošević

Sudstvo: Novinar „Vremena“ oslobođen optužbe

Opštinski sud u Subotici doneo je oslobađajuću presudu po krivičnoj tužbi za klevetu protiv novinara „Vremena“ Miloša Vasića. Tužbu je podnela advokatica Biljana Kajganić, koja je ranije zastupala pripadnika zemunskog klana, sada zaštićenog svedoka Dejana Milenkovića Bagzija. Kako agencija Beta saznaje, na glavnoj raspravi svedočio je i Dejan Milenković Bagzi, dok se Biljana Kajganić i njen pravni zastupnik nisu pojavili, pravdajući se godišnjim odmorom. Milenkovićevim svedočenjem okončan je dokazni postupak, nakon čega je izrečena oslobađajuća presuda. To je prvostepena presuda, ali kako apsolutna zastarelost u sporu nastupa 9. septembra 2008. godine, nije realno očekivati da će Okružni sud imati vremena da postupa po eventualnim žalbama.

Biljana Kajganić je Vasića tužila zbog objavljivanja transkripta njenih presretnutih razgovora sa Milenkovićem koji je u to vreme bio u bekstvu u Grčkoj. Iz razgovora u koji je novinar „Vremena“ imao uvid, objavljenog 9. septembra 2004, uočljivo je da Kajganić svom klijentu savetuje da se preda, pošto mu je navodno u dogovoru sa političkim i obaveštajnim vrhom Srbije, obezbedila poseban status ukoliko za ubistvo Momira Gavrilovića optuži zaštićenog svedoka Ljubišu Buhu. Bivši pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Beograda, pukovnik Momir Gavrilović, ubijen je 3. avgusta 2001. godine u Ulici Džona Kenedija na Novom Beogradu, a njegovo ubistvo još nije rasvetljeno. Spor Vasić–Kajganić vođen je u Subotici jer je taj sud mesno nadležan pošto je „Vreme“ u kome je objavljen tekst štampan u tamošnjoj štampariji Rotografika. Milenković je u Suboticu stigao u jakoj policijskoj pratnji, a njegovo svedočenje prvo je pojavljivanje na sudu posle postupka za ubistvo premijera Zorana Đinđića u kome je bio zaštićeni svedok i suđenja pripadnicima zemunskog klana za više ubistava i otmica pred Specijalnim sudom u Beogradu. Dejan Milenković, optužen za saučesništvo u ubistvu premijera Zorana Đinđića, predao se 15. maja 2004. godine policiji u Solunu, izručen je februara 2005. godine, a tokom suđenja za ubistvo premijera Đinđića u junu 2006. dobio je status svedoka saradnika.

(Beta)

18/08/2008

WiMax u prvih 100 dana Vlade

Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić najavila je da će u prvih 100 dana rada Vlade biti usvojen pravilnik za uvođenje WiMax mreže. WiMax je tehnologija koja omogućava bežičnu fiksnu telefoniju i internet, a prema objašnjenju ministarke, njeno uvođenje deo je priprema za liberalizaciju tržišta fiksne telefonije. Ona je objasnila da će uvođenje WiMaxa izazvati pojeftinjenje interneta i povećati dostupnost interneta i fiksne telefonije. Ministarka je objasnila da je pravilnik o WiMaxu izrađen još tokom mandata prethodne vlade, ali da aktuelno ministarstvo sada razmatra da li je bolje da se licence izdaju na nacionalnom ili na regionalnom nivou. Istu dilemu imalo je i prethodno ministarstvo telekomunikacija.

Uvođenje WiMaxa će biti vid liberalizacije tržišta, smatra ministarka, ali se prava liberalizacija koja podrazumeva izdavanje novih licenci za fiksnu telefoniju ne može očekivati ove godine. „Imamo veliku firmu koja uživa monopol i naš cilj je da postupno liberalizujemo tržište da ne bismo ugrozili poslovanje Telekoma Srbije, ali da bismo sa druge strane obezbedili dinamičniji razvoj tržišta, konkurenciju i smanjivanje cena“, objasnila je ministarka.

Pre dve nedelje ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je da će Telekom Srbije sledeće godine izaći na Londonsku berzu, a istovremeno, Telekomove akcije će se naći i na Beogradskoj berzi. To će biti prva velika inicijalna ponuda akcija javne kompanije na domaćem berzanskom tržištu, kazao je ministar.

Informacione tehnologije: Glavni grad Balkana

Beograd je prošle nedelje dobio priznanje da je postao veliki IT centar. Delegacija kompanije AMD, u kojoj su bila prilično važna imena – Ian McNaughton, senior menadžer kompanije, Saša Marinković, produkt marketing menadžer, Pierre Brunswick, prvi čovek AMD-a za marketing i prodaju u Istočnoj Evropi, i šef PR-a za Evropu, Bliski istok i Aziju Jon Carvill, samo nekoliko dana posle svetskog lansiranja došla je, po njihovim rečima, u „glavni grad Balkana“ da predstavi najbržu grafičku kartu današnjice za desktop računare – ATI 4870×2. Najvažnija stvar koju su novinari na skupu u organizaciji AMD-a mogli da zaključe jeste da je ATI zahvaljujući ovoj karti daleko pretekao konkurentsku kompaniju NVIDIA.

AMD-ovi inženjeri uložili su dosta truda da ostvare još par ciljeva. Na primer, vodili su računa o trendovima smanjenja potrošnje električne energije i o globalnom zagrevanju, pa je 4870×2 veoma skroman potrošač. Druga prednost je usavršen proizvodni proces koji je AMD-u omogućio veliku uštedu: kako su procesori na grafičkoj karti postali površinski mnogo manji, sa istim proizvodnim troškovima kompanija je uspela da dobije dvostruko više ovih komponenti po istoj ceni. To im je omogućilo izuzetno niske prodajne cene grafičkih karti u rangu od 50 do 500 evra, koje su kompaniju NVIDIA primorale na sniženja. Poznavaoci prilika na ovom polju IT-a, kažu da NVIDIA adekvatan odgovor neće moći da ponudi do kraja ove godine, i da ih je AMD „uhvatio na spavanju“.