"Na žalost, ili na sreću, aerodrom je i u trenutku kada je bio sagrađen bio predimenzioniran u odnosu na realne potrebe, tako da problema sa gužvom nema. Procenjuje se da bi ove godine kroz Aerodrom "Nikola Tesla" trebalo da prođe 2.800.000 putnika, a samo Terminal 2, uz manje dorade, može da opsluži pet miliona putnika"
Tender za privatizacionog savetnika koji će u roku od godinu dana da pripremi privatizaciju Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd biće raspisan najverovatnije do kraja godine. Aerodrom će biti privatizovan kroz javnu ponudu akcija (IPO – Initial Public Offering), što podrazumeva reorganizaciju preduzeća, promenu statusa, unapređenje zakonskog statusa i jasan plan razvoja. Generalni direktor Aerodroma, Bojan Krišto, u intervjuu za „Vreme“ kaže da će akcije Aerodroma, koje će se uskoro naći na berzi, biti pravi hit i da će boljem poslovanju tog preduzeća doprineti i privatizacija Jat ervejza, jer će omogućiti otvaranje tržišta. „Da bi privatizacioni rezultat bio što bolji, bitno je da mi sada ostvarujemo dobre rezultate, da je percepcija rezultata koje ćemo ostvarivati u budućnosti dobra, da je projekcija za ovu industrijsku granu dobra, da su naši planovi za budućnost realni i da pokažemo, pre privatizacije, da će menadžment koji predlaže te planove, uspeti da realizuje to što obećava. Moj osnovni zadatak je da ovo preduzeće dovedem na takav nivo da privatizacioni rezultat bude što bolji. To je važno i za zaposlene i za bivše zaposlene koji će dobiti jedan udeo u privatizaciji. Na kraju, to je i javni interes jer se pet miliona ljudi prijavilo za besplatne akcije. Ukoliko bi sva javna preduzeća napravila pozitivne pomake, kao što je to uradio Aerodrom, onda bi svaki građanin mogao dobiti i više od hiljadu evra za akcije“, kaže Krišto.
„VREME„: Da li je doneta odluka koliki će procenat Aerodroma „Nikola Tesla“ biti privatizovan?
BOJAN KRIŠTO: To, pre svega, zavisi od Vlade, a neke predloge će dati i privatizacioni savetnik. Mislim da neće biti privatizovano više od 50 odsto, a najrealnija očekivanja su da bude privatizovano između 30 i 32 odsto. Ideja je da 15 odsto dobiju građani, da 15 odsto bude inicijalna javna ponuda i da preostala dva-tri procenta dobiju sadašnji i bivši zaposleni. Sve zavisi od opšteg stanja u ekonomiji i od političkih prilika, a privatizacioni savetnik će da proceni šta je to što u datom okviru može da prouzrokuje najbolji rezultat za državu. Model privatizacije koji je predložen za Aerodrom dobar je iz više razloga. Prvo, stimulisaće se rad berze, što je izuzetno važno za Srbiju, jer je naša berza relativno mala. Trebalo bi da iskoristimo trenutnu krizu na svetskim tržištima i da privučemo kapital ovde, a kada pokažemo da berza funkcioniše i da raste, imaćemo i više investicija u zemlju. S druge strane, kada preduzeće dobije privatnog vlasnika, onda više nema prikrivanja rezultata poslovanja. Prvi cilj kompanije je da pravi novac, a građani će, za uzvrat, dobiti kvalitetniju, ili jeftiniju uslugu.
Kolika je, trenutno, vrednost Aerodroma „Nikola Tesla„?
To je jako teško utvrditi kada niste na berzi. Kada ste na berzi, onda po akcijama znate koliko vam preduzeće vredi. Naša procena iz decembra prošle godine je između 150 i 200 miliona evra, mada uzimajući u obzir da nam profitne stope stalno rastu, mislim da je vrednost i veća. Pravi pokazatelj biće izlazak na berzu.
Da li možete da prognozirate koliko će Aerodrom vredeti pri privatizaciji?
Uveren sam da će vrednost Aerodroma biti četiri do pet puta veća nego u novembru prošle godine, kada sam ja došao na mesto generalnog direktora. Nije nemoguće da njegova vrednost u tom trenutku iznosi i 800 miliona evra.
Šta je u poslednjih devet meseci urađeno na promeni imidža Aerodroma?
Uoči početka ovogodišnje letnje sezone, na svim „gejtovima“ i u hodnicima A i C u kojima borave putnici ugrađeno je 76 klima uređaja za hlađenje, „fenkojla“. Renovirano je 26 toaleta za putnike, „čekiranje“ – predaja prtljaga i prijava za let traju tri minuta, više od 40 monitora pokazuje vreme sletanja i poletanja aviona, parking je proširen za 400 mesta, procenat gubljenja prtljaga je minimalan, a čak i kada se to desi Služba traganja za prtljagom to rešava u vrlo kratkom roku i prtljag vozi do adrese putnika. Ostaje nam još da poboljšamo „neavionske usluge“, odnosno rad ugostiteljskih objekata i fri šopova, koji i daju opšti utisak o aerodromu i koje putnici najviše vide. Poboljšali smo kvalitet usluge u ugostiteljskim objektima, ali sve to može funkcionisati još bolje.
Šta se preduzima po pitanju zaštite putnika od „divljih“ taksista koji preskupo naplaćuju vožnju od i do aerodroma?
Mi, realno, ne možemo da kontrolišemo ko sve putnike dovozi na aerodrom i ko ih odvozi odavde, ali smo poboljšali informisanost naših putnika, kada je cenovnik taksi usluga u pitanju. Zainteresovani smo da se uključimo u rad gradske uprave u trenutku kada se bude donosio pravilnik o taksi uslugama koji bi rešio način sankcionisanja onih koji kvare ugled svojoj profesiji, ali i narušavaju imidž Aerodroma.
Sredinom septembra Aerodrom „Nikola Tesla“ je dočekao svog dvomilionitog putnika. Da li se, uzevši u obzir rekordan broj putnika, ispostavilo da je Aerodrom tesan?
Na žalost, ili na sreću, aerodrom je i u trenutku kada je bio sagrađen bio predimenzioniran u odnosu na realne potrebe, tako da problema sa gužvom nema. Procenjuje se da bi ove godine kroz Aerodrom „Nikola Tesla“ trebalo da prođe 2.800.000 putnika, a samo Terminal 2, uz manje dorade, može da opsluži pet miliona putnika.
Koji su rokovi za sređivanje Terminala 1?
U toku sledeće godine trebalo bi da bude urađena studija izvodljivosti i da bude utvrđeno koliki je kapacitet potreban u narednih dvadesetak godina. Ukoliko se utvrdi da ćemo imati pet miliona putnika, a ja mislim da hoćemo, već 2010. bi trebalo da počne izgradnja novog terminala, ili sređivanje postojećih. Naš problem je što nemamo deo aerodroma za „šengenske“ i „nešengenske“ putnike. Iskreno se nadam da ćemo za četiri ili pet godina i mi biti deo Šengena, tako da je bolje da se spremimo na vreme, nego da dođemo u situaciju da je zemlja spremna za Evropsku uniju, a da aerodrom nije.
Zašto se kasni sa izgradnjom logističkog kargo–centra?
Izgradnja novog kargo-terminala podrazumeva izgradnju tehničkih kapaciteta, pomoćne objekte i neophodnu infrastrukturu. Aerodrom „Nikola Tesla“ poseduje kargo-terminal čiji su kapaciteti iskorišćeni do 40 odsto. Prvi korak je da se na tenderu pronađe partner koji će voditi postojeći kargo-terminal, a da sledeći korak bude izgradnja novog kargo-terminala. Tender za kargo-operatera za korišćenje našeg postojećeg kargo-terminala trebalo je da bude raspisan u septembru, što se nije dogodilo, tako da će rokovi biti malo pomereni, ali očekujem da ćemo i taj problem rešiti u narednih godinu-dve dana.
Aerodrom „Nikola Tesla“ je jedinstven u svetu po tome što ima dve bezbednosne kontrole. Da li bi u skorijoj budućnosti mogla biti jedna kontrola?
Uveren sam u to, s tim da bi ta kontrola bila još detaljnija, kako bi putnici bili apsolutno sigurni da su, kada sa drugim putnicima uđu u vazduhoplov, u potpunosti zaštićeni. Tu će biti još pomaka, kupićemo i opremu za bezbednost, poboljšaće se procedura… Naravno, to je stvar koja ne zavisi samo od nas već i od našeg nadzornog organa, ali i od zakonodavca. Očekujem da će i to biti rešeno najverovatnije do kraja godine. Veliki pomak smo napravili i kada je reč o poletanju i sletanju u uslovima smanjene vidljivosti. Napravili smo veliki broj vežbi, odnosno simulacija tih uslova tokom leta i očekujem da nam centar za civilno vazduhoplovstvo da dozvolu da aerodrom koristimo i u uslovima smanjene vidljivosti.
Kada će na Aerodrom „Nikola Tesla“ doći „lou kost“ kompanije?
Očekujem da će za godinu dana „lou kost“ kompanije doći i na Aerodrom „Nikola Tesla“. Da bi se omogućio razvoj avio-saobraćaja, neophodno je da se nastave evropske integracije, da se srpskim građanima omogući bezvizni režim putovanja i veći životni standard, da se ratifikuje Sporazum o otvorenom nebu i da se privatizuje avio-kompanija Jat ervejz, koja se u ovom trenutku, na neki način, štiti time što ne odobrava „lou kost“ kompanijama da lete. Smatram da će privatizacija Jat ervejza prvenstveno pomoći toj kompaniji, a onda i Aerodromu. Konačno, u interesu građanina je da postoji što veći broj letova, da može da otputuje u što veći broj gradova, da nema vize i da taksa bude što povoljnija. Ne bi se trebao opterećivati kojim će avio-prevoznikom da leti.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
