Austrijska firma CA Immo danas je u Srbiji među vodećim stranim investitorima u sektoru nekretnina. Imajući u vidu da su ovde prisutni od februara prošle godine, mora se priznati da su za to kratko vreme, kako kaže Miloš Srejić, generalni direktor kompanije CA Immo, "muški ušli na srpsko tržište"
Kada su, krajem osamdesetih, investirali u Mađarskoj, bili su prva strana firma koja je uložila svoja sredstva u neku istočnu zemlju. Danas je CA Immo prisutan u većini država centralne i jugoistočne Evrope – Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj, Češkoj i drugima. U Srbiji ima tri investicije – dve poslovne zgrade Sava biznis centar, veličine 35.000 kvadratnih metara, i Beograd office park I i II. Treća je veliki logistički centar u neposrednoj okolini Beograda, koja se realizuje u saradnji sa još jednom austrijskom firmom, i planira se da će, kroz pet-šest godina, imati oko 200.000 kvadrata.
Beograd office park I je već popunjen, dok Beograd office park II počinje sa useljenjem 1. novembra ove godine.
S obzirom na to da im, kao firmi, ne manjka iskustvo u gradnji i izdavanju poslovnih prostora u regionu, pitali smo Miloša Srejića, generalnog direktora kompanije CA Immo, koliko je srpsko tržište, u poređenju sa drugim, poželjno za investitore: „Mora se priznati da je naše tržište, uopšte uzev, još u razvoju, nije oformljeno i definisano kao tržište Nemačke ili Češke. Ono opet nije ni prezasićeno kao u Mađarskoj ili Rumuniji, pa da je neophodno da se traže neke tržišne niše kako bi se ostvario profit. Ovde još ima mesta. Specifično govoreći za oblast izdavanja poslovnog prostora, postoje dva aspekta. S jedne strane, sećam se da je, kada smo finansirali prve poslovne objekte, postojala lista čekanja da se uđe na tržište. Danas, iako nemamo značajan broj novosagrađenih objekata, i iako Beograd liči na gradilište, mnogo se više gradi nego što se završava, broj zakupaca nije dramatično porastao. Verovatno da naša politička kretanja, ali i kriza svetskog finansijskog tržišta, imaju na to uticaja, tako da se firme nisu prijavljivale da povećavaju ili šire svoje kapacitete. Prisutan je i aspekt privatizacije, gde su firme već dobijale i prostor. Dobar trend je da sada te firme svoju upravu sele u Beograd, Novi Sad ili Niš, što je pozitivno za naš posao.“
„VREME„: Vidimo da ste fokusirani na Beograd. Da li postoje neki planovi da se investira i u ostatak Srbije?
MILOŠ SREJIĆ: Mi smo gledali ne samo Novi Sad nego i centralnu Srbiju. Velikom broju gradova nedostaje i poslovni i komercijalni, a i adekvatan magacinski prostor. Naravno, i mi i oni, moramo da sačekamo da se podigne nivo regionalnog razvoja i bruto dohodak, ali želja je tu.
Da se vratimo na već postojeće investicije. Sava biznis centar se nalazi u blizini hotela Hajat i Interkontinental. Osim atraktivne lokacije, koje su njegove prednosti u odnosu na objekte sličnog tipa?
Objekat je u svom tehničko-tehnološkom smislu u XXI veku, sa svim mogućim građevinskim materijalima i rešenjima. Ali nije samo skup materijal nešto što čini vrhunski objekat, to je mesto gde ljudi treba da provedu i po deset sati dnevno. Zato smo o nekim sadržajima vrlo detaljno vodili računa. Tu postoji prodavnica knjiga, turistička agencija, savršen restoran po svim evropskim kriterijumima u kom će se na licu mesta spremati sveža hrana. Tu se nalazi i fitnes centar.
Šta tačno znači to da je Sava biznis centar objekat A kategorije?
Vi ćete primetiti da se uglavnom sve zgrade u Beogradu predstavljaju tako. Iako su te kategorizacije poznate i jasne. One zavise od toga, na primer, da li se u zgradu ubacuje svež vazduh i u kojoj količini, kakav je način grejanja i hlađenja, da li postoje dupli podovi ili ne. Mi smo to sve rešili i to jeste A klasa. Ali ja hoću da kažem da smo mislili i na krajnje korisnike, na ljude koji sede tu. Vas kao zaposlenog ne zanima da li je proizvođač nekog klima-uređaja najskuplji ili najjeftiniji, vama je bitno da vam voda ne curi na glavu. Ali vam je i bitno da dovršite neki svoj posao, da platite nešto u banci, da pogledate neki aranžman, da posle posla odete u fitnes, da odete u dobar restoran.
Da li postoje firme koje posebno želite da privučete, neki određen profil, delatnosti?
Važno je da je firma stabilna i da se bavi normalnim poslovanjem. Najinteresantniji kao zakupci su finansijske institucije, banke, osiguranja, ali postoje i druge firme.
Da li je bitan broj zaposlenih u toj firmi?
Broj zaposlenih je uslovljen i kvadraturom prostora. Može da funkcioniše kao jedna celina za jednog zakupca, kao dve zgrade pošto ima dva tornja, a može svaki sprat da bude podeljen na tri dela, gde bi najmanji deo imao 280 kvadrata, a najveći 1700. Prednost je i ta fleksibilnost koju nudimo. Još jedna od prednosti za zakupce je i show room. Oni mogu da vide kako to izgleda i šta zaista dobijaju za novac koji daju. Mi izdajemo prostor u određenom stadijumu opremljenosti. Znači, oni ulažu u prostor koji ima tepih, opremljena kupatila, priključuju se telefoni i kompjuteri i zakupac počinje da radi, što je rasterećenje za njegovu firmu. Naravno, ako firma ima neke zahteve, oni će moći odmah u „sobi za pokazivanje“ da kažu „nama ne odgovara ovakav tepih, razmeštaj radnih mesta, podela kancelarija“ i da daju svoj projekat.
Kada je predviđeno otvaranje?
Otvaranje je predviđeno za prvi kvartal sledeće godine.
Kako će se, po vašem mišljenju, razvijati srpsko tržište, s obzirom na sadašnju političku i ekonomsku klimu?
Posle jedne pauze smo napokon krenuli. Nažalost, činjenica je da je svetsko i evropsko tržište u krizi, a mi smo ipak zavisni od njega. S druge strane, kada se ima u vidu broj projekata u Beogradu i planirana kvadratura za izgradnju u narednih četiri do pet godina, mislim da će vrlo brzo doći do prezasićenje tržišta, u smislu poslovnog prostora. Za komercijalni prostor će biti mesta. Beograd ima nekoliko ozbiljnih šoping-centara, a može da ih ima čak do deset.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
