Kako je početak radova na stambenoj zgradi doveo do rušenja obližnjih kuća
Rupa u Dubljanskoj ulici 35, koja je progutala četiri kuće, a moguće je još koju, najnovija je destinacija lokalnog turizma: pored stanara urušenih kuća, komšija, prijatelja, novinara, mnogo je znatiželjnika. Glavna tema je ko je kriv: po nekima, to što se dogodilo delo je alavih investitora, po drugima izvođača radova, po trećima države, korumpiranih službenika, odnosno svih pobrojanih pod zajedničkim nazivom „urbanistička mafija“. Rupu pohode i investitori sa lokacija u blizini: i oni traže razlog urušavanja, sve u strahu da se isto i njima ne dogodi. Tu su i predstavnici raznih firmi koje prodaju već nešto što „da je ovde upotrebljeno, ništa se ne bi dogodilo, a nije mnogo skupo“.
STVAR RUTINE: U Građevinskoj inspekciji gradskog Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove najavljuju pokretanje sudskog postupka zbog privrednog prestupa i prekršaja protiv odgovornih za sve što se dogodilo, kad Inženjerska komora da svoje mišljenje o uzrocima urušavanja. Načelnica Gradske građevinske inspekcije Dragana Pešić kaže da je reč o nepoštovanju struke, počev od projektanta, preko vršioca tehničke kontrole, odgovornog izvođača i vršioca stručnog nadzora. S druge strane, Nedeljko Prelić, direktor Optosa i predstavnik investitora, kaže da od odgovornosti ne beži, da poseduje urednu dokumentaciju i saglašava se da će ekspertiza pokazati uzrok klizanja terena.
Prema onome što na tabli ispred gradilišta piše, do novembra sledeće godine, na tom mestu trebalo je da nikne stambena zgrada sa pet etaža – prizemljem, tri sprata i potkrovljem. Glavni investitor je Optos, koinvestitori su osam bivših stanara na toj adresi, koji su glavnom investitoru ustupili plac, a za uzvrat je trebalo da dobiju odgovarajuće stanove u novoizgrađenoj zgradi. Po projektu, a u skladu sa gradskim propisima, ispod zgrade je predviđena izgradnja garaža na četiri poluetaža.
Četiri poluetaža imaju visinu od devet metara, što će reći da se mora iskopati tolika, odnosno i malo dublja rupa. Oni koji se u visokogradnju razumeju kažu da to i nije naročit izazov, čak i ako se tolika rupa kopa tik uz druge objekte.
Pre svega, neophodno je sačiniti geotehnički elaborat: izbuši se nekoliko rupa dubokih više nego što će sama građevina biti, izvade se uzorci tla po kojima se vidi raspored slojeva, minimalni i maksimalni nivo podzemnih voda i na osnovu toga se pravi projekat temeljne jame kojim se definiše visina, tačnije dubina šipova i njihova gustina. Šipovi se postavljaju/izlivaju od betona armiranog građevinskim gvožđem po obodu budućeg objekta, najmanje za trećinu dublje od najniže kote budućeg objekta, a svrha im je da „pridržavaju“ zemljište i spreče eventualno odronjavanje. Nema u tome naročite mudrosti. Pre je reč o rutini.
Kada se beton stegne, šipovi se povezuju „naglavnom gredom“, koja je takođe od armiranog betona i koja povezuje sve šipove u nivou tla, odnosno na koti „nula“. Tek tada može da se počne sa otkopavanjem. U slučaju da je tlo peskovito, kako otkopavanje napreduje tako se izlivaju i armirano-betonske „zavese“ koje po dužini i dubini šipove povezuju u jednu celinu, da na taj način dodatno ojačaju sklop, ali i da spreče osipanje tla između šipova. Samo ako se tako uradi, okolni objekti su potpuno sigurni i gradnja može da počne.
KO JE KRIV: Projekat temeljne jame izradio je investitor, a ekspertizu projekta obavio je Institut za saobraćajnice i geotehniku Građevinskog fakulteta. Geotehnički elaborat izrađen je u Geosondi. Prema njihovom nalazu, nisu detektovane podzemne vode na predviđenoj dubini iskopa. Projektom je određeno da šipovi zađu 12 metara u tlo, sa razmakom od pola metra između dva susedna.
Za njihovo postavljanje angažovano je preduzeće LHR, kojem su „specijalizovani građevinski radovi“ u opisu delatnosti. Ako Geosondin elaborat odgovara stvarnom stanju, prvo na listi mogućih krivaca je baš ovo preduzeće. Međutim, sa šipovima je nevolja to što su jednim delom u zemlji i niko ne može biti siguran koliko su duboko pobodeni, osim onoga ko ih je postavljao, odnosno onaj koji mu je sedeo nad glavom – nadzorni organ, koga imenuje i plaća investitor, e da bi bio siguran da će biti isporučeno ono što je ugovorio i platio.
Prema građevinskoj knjizi, koja je obavezan dokument na svakom gradilištu i služi kao dokaz da je sve urađeno prema projektu, izvedena dubina šipova odgovara projektovanoj. Ali, ako su šipovi kojim slučajem plići, a njihova dubina se sad može lako izmeriti, krivica nije samo na izvođaču radova već i na nadzornom organu. Štaviše, na njemu je veća odgovornost.
Kako god, po pobijanju šipova, izlivena je nadglavna greda i potporni zidovi prema susednim objektima, takođe armirano-betonski, kako nalažu propisi i dobra građevinarska praksa, a iskopavanju temeljne jame pristupio je Gradnja kop. Po rečima radnika koji su na iskopu radili, na oko dva metra dubine, ispod kuće koja je potpuno srušena, pojavila se voda. „Ili je septička jama, ili je šuplja vodovodna cev“, kažu. No, to ih nije sprečilo da sa iskopom nastave. Povremeno su pumpe drenirale dno jame i sve je teklo naizgled kao po loju. Na pitanje zašto iskopavanje nije prekinuto da se ustanovi odakle voda, da se „izvor“ sanira, odgovaraju sa „ko će to raditi, treba ulaziti u tuđe dvorište, treba i tamo kopati, moguće je da vlasnik ne bi dozvolio…“, a na „zašto nema armirano-betonske zavese koja bi šipove povezala i učvrstila, sprečila da voda spira tlo“, kažu da „na ovakvu gustinu šipova nije potrebna, štaviše, da ne bi bila potrebna i da je razmak dvostruko veći“. I tako, ode sve u Tandariju.
Legenda kaže da je Miloš Obrenović na potezu od Terazija do Kalemegdana pored gradilišta o državnom trošku podizao vešala, tek kao opomenu investitorima i građevinarima, za slučaj da neko šićari, ošljari, murdari…
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
