Usred svetske finansijske krize i naši vodeći državni funkcioneri su, poput svojih kolega iz inostranstva, shvatili da moraju pre svega umirivati građanstvo da stvari kod kuće nisu izmakle kontroli, kako u zemlji ne bi došlo do uvek razorne panike
Pošto su na građanski stampedo najosetljivije banke, normalno je da se guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić počeo svakodnevno pojavljivati na televiziji i u svim drugim medijima da ustvrdi da „bankarski sektor u Srbiji raspolaže dovoljnom količinom novca tako da građani ne treba da strahuju za svoje depozite u bankama; da se od štednje u našim bankama od oko 5,7 milijardi evra, 40 odsto nalazi u NBS-u u gotovini ili u njenim lako unovčivim hartijama od vrednosti; da je državna garancija za štedne uloge do 3000 evra dovoljna, jer 80 odsto uloga ne prelazi taj nivo; da naše banke imaju najveću adekvatnost kapitala od 28 odsto; da su naše devizne rezerve od oko deset milijardi evra dovoljno visoke i sigurno plasirane uglavnom u centralnim bankama stranih zemalja, a ne u njihovim investicionim bankama; da je većina naših banaka povezana sa evropskim bankama koje će uživati neograničenu garanciju po odluci 15 ministara finansija EU, iz garantnog fonda za međubankarske pozajmice teškog oko dve hiljade milijardi evra.
Guverner Jelašić, mora se priznati, nije protekle sedmice nijednog trenutka gubio prisebnost, mada je u odbranu dinara morao u poslednjih desetak dana, u četiri navrata, ukupno da ubaci bezmalo 200 miliona evra – pošto mu je jasno da bi naglo poskupljenje stranog novca izazvalo veliku unutrašnju nervozu, pa i konfuziju, mada kretanje deviznog kursa, teorijski, nije direktno povezano sa likvidnošću bankarskog sistema. Ispalo je na kraju da je sve ono što se javno ili okolišno doskora zameralo Jelašiću – da je cepidlaka u monetarnoj politici što je navodno gušilo naš razvoj; da preteruje sa visinom obaveznih bankarskih rezervi (posebno onih u devizama) i suviše strogo kvalifikuje rizičnost određenih bankarskih plasmana; da na veštački način održava vrednost dinara i plaća previsoke kamate na papire NBS-a itd. – da je dakle sve ono što se pripisivalo njegovoj „činovničkoj i udžbeničkoj uskogrudosti“ te „poslušništvu prema stranim centrima pedantne moći“, sada u stvari dobro za naš finansijski sistem. Iz tog razloga, valjda je jedan od naših privrednih dnevnika u protekli utorak na naslovnoj strani kao naslov broja istakao: Privreda sve nade polaže u Jelašića!
Uprkos svemu tome, normalno je što je znatan broj deviznih štediša ipak krenuo na bankarske šaltere da povuče svoj novac u slamarice, a kada su neke banke počele da otežu isplatu pologa i „zakazuju“ dane kada će isplatiti one navodno visoke (a reč je uglavnom o polozima između 1000 i 10.000 evra, koji su samo kod nas „visoki“) – delimično je pokrenut efekat multiplikacije nesigurnosti.
U svemu tome, za vikend se dogodila i godišnja skupština Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke na koji je otputovala i naša delegacija sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem na čelu, a u čijem su sastavu bili i ministarka finansija Diana Dragutinović i guverner Radovan Jelašić. Tu priliku da se i iz Vašingtona pridruži umirivanju građanstva u Srbiji vođa naše delegacije iskoristio je u nešto preteranoj količini, i po visini intonacije, i po obimu tema. Prvo je, 11. oktobra, ustvrdio da je finansijska situacija u Srbiji „znatno povoljnija nego u mnogim drugim zemljama sveta pa i našeg regiona“, zahvaljujući „opreznoj i strogoj monetarnoj, kao i odmerenoj generalnoj politici koja ne proizvodi konflikte , već stabilnost“, a zatim je izneo „bumerang poentu“ da su naše devizne rezerve „jake onoliko koliko su jake najjače zemlje sveta“ (baš u trenutku kada se finansijski ljuljaju upravo najjače zemlje sveta). Sledećeg dana, 12. oktobra, Đelić je rekao da će biti „razmotrena i mogućnost potpisivanja jednogodišnjeg sporazuma sa MMF-om“ (čija će se delegacija već 28. oktobra pojaviti u Beogradu) što je narednih dana već rasplamsalo stare diskusije u Beogradu, na besmislenu temu da li je Srbiji bolje ako u ovim kriznim vremenima ne bude sama, te je bude na neki način „kontrolisala“ ova globalna institucija „u kojoj većinski paket ima američka finansijska oligarhija“ (kako se izrazila jedna profesorka univerziteta). Zatim je, 13. oktobra, Đelić našoj javnosti uputio informaciju da će se sa svetske finansijske skupštine vratiti u zemlju sa dobrim vestima za Srbiju, jer je konačno obezbeđen kredit Svetske banke za izgradnju Koridora 10 u visini od 388 miliona dolara, sa mogućnošću da se na proleće on povisi za još 200 miliona dolara. On je pri tome ponovio tezu da ova teška situacija daje izvesne šanse Srbiji da dokaže da je u nju bolje investirati nego u druge lokacije, ali da je zbog toga potrebno da „još odgovornije vodimo zemlju u kojoj se i dalje više troši nego što se zarađuje“.
Ne osporavajući pravilo da političari na vlasti ne smeju gubiti glavu kada naiđe kriza i da moraju umirivati uplašeni narod, pogotovu ako imaju opoziciju koja je na sve spremna i koja smatra da svaka kriza radi u njenu korist, a naročito kriza kapitalizma – valja ipak primetiti da ni višak optimističkih sedativa verovatno nije koristan u danima kada se čiste glave moraju brzo donositi dalekosežne i nepopularne odluke.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
