Odričeš li se satane

Može se reći da je ova tema sasma slučajno došla u novine, ili pre zahvaljujući Onima koji ažuriraju sajt republičke vlade. Naime, novinar, reda radi, i vidi kako Sve i Ovo napreduje, pogleda taj sajt, i opazi najavu događaja, Dačić i Divac u poseti Banatskom Metkoviću. Pročita tu Aktivnost Vlade, prvi potpredsednik-zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić posetiće, sa Vladom Divcem i saradnicima, u nedelju 2. novembra, Mačvanski Metković, u opštini Bogatić. Ovom prilikom Dačić će krstiti u crkvi Svete Petke, u Mačvanskom Metkoviću, Jovanu, najmlađe, deveto dete Mijatovićevih, i nakon krštenja predati porodici Mijatović ključeve i prisustvovati osveštenju njihove kuće. ‘De ćeš većeg izazova.

IZRAZIO ČOVEK ŽELJU: Dakle, itd., raskrsnica u centru sela, tu policijski auto, tu k’o neki parkić, bife FK Mladost, izneše napolje sto, stolice, jedan sa neku kapu skuva dobru i matoru kafu. Na pitanje ima odgovor, oni su ti ovde opozicija, a o Tu svečanost ima kaže da je vlast opravila kuću tome sa mnogo dece, koja vlast, pa socijalisti. Još da kaže da ne zna šta će mu toliko dece, gomila sirotinju, ali, kako reče, svakom svoj pos’o.

Mrdnemo od one seoske raskrsnice, crkva, nova, velika porta, drvene ljuljaške za decu, klackalice, fontana od sige u obliku krsta, u jednom kraju vršalica, neke taljige… Na tremu parohijske kuće cveće i saksije, uniformisana policija, policajac u civilu se interesuje kod novinara kojim poslom doš’o. Obavi se i to, upitamo se sa parohom Vladimirom Dimitrićem, crkva izgrađena pre pet godina, posvećena Ognjenoj Mariji, ljuljaške za decu, planiraju u porti etno-park, zato tu vršalica i te taljige.

Mrdnemo i po tu portu, kod one ljuljaške starije žene sa unučad, vele, došle, vole vide Ivicu, i koga još, i sve lepe i drage ljude. Vidimo, porta uze da se puni, ima vlast, ima narod, ima novinari, jedan brka se izjavljuje, u’vatimo šta veli, imaju još dve porodice, sa osmoro i desetoro dece, kojima će sledeće godine oprave kuće. Još veli, opština mala, mali budžet, ali svako novorođeno dete dobija novčanu pomoć. Predstavi se, Radenko Petrić, predsednik opštine Bogatić. Jel’ SPS, jeste, u Bogatiću na vlasti SPS, radikali i DSS. Opština rekonstruisala kuću, oko milion dinara, prvo uradili kupatilo, ali kad videli u kakvom je kuća stanju sve obnovili. Mijatović nije njihov, nije aktivan politički, ali je ovako, kako da kaže, ima devetoro dece, najstarije osmi razred, najmlađe, ovo što će se krsti, dve godine. Otkud baš Dačić da krsti dete, da bude iskren, i da se pop ne naljuti, glavni događaj je predaja ključeva od kuće, ali je otac deteta, Ilija Mijatović, pošto je on, Radenko, socijalista, iniciro obnovu kuće, želeo nekako da se oduži, pa je pit’o da Ivica krsti dete, i eto, Ivica je kum na njegovu želju. Izrazio čovek želju, nije pravio svadbu, da napravi veselje, nije član, ali, ako mora da kaže, i tu mu pomogli.

Uto od puta, od kuće Mijatovića, stade pristiže kolona rodbine i prijatelja, na čelu dva ‘armunikaša, sve to u stajaća odela, sve to u tapirane frizure, samo čini, okreće se kolo taka, tika, taka, samo dodaje, ijujuuu. Bi tu i prave i kakve treba pesme, Ova kuća puna sreće/ Puna sreće i veseljaaa/ Ova kuća dočekala uvek dobrog prijateljaaa… Sve se to zanima, sve to učestvuje, sve to odobrava, jer kako jedan reče, Ovo je državni čin, istorijski dan za selo. Sve to kako-tako, ali predsednik Petrić u obaveze, ne stiže da se izjavi u sve te kamere, ponavlja o pomoći, povećanju nataliteta, kad se zbuni TV poslenice pomažu sa ta potpitanja, predsednik ponavlja, Sve je to da bi povećali natalitet.

Kad pred kapiju pristigoše četiri crne limuzine u pratnji rotacione limuzine, izađe prvi potpredsednik-zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, izađe toga još, prvi potpredsednik-zamenik predsednika Vlade namesti svoje crno sa sitne bele i dužne linije odelo, poljubi kol’ko treba puta predsednika Petrića, svima reče Dobar dan, primaknutoj deci se javi sa Ćao, marševskim korakom krenu kroz tu portu, okrete se levo, okrete se desno, dobi aplauz, dobi aplauze. Uvedoše ga u crkvu, prvi potpredsednik-zamenik predsednika Vlade se državnički prekrsti, po svako pravilo priđe ikoni, poljubi, priloži crvenu dinar novčanicu. Izmakoše ga, privedoše mu dete Jovanu, ogrnuše dete belim platnom, dadoše mu upaljenu žuti vosak sveću, do ikone stiže prvi mu savetnik Vlade Divac, iz svoj beli koverat izvadi i ostavi svoju novčanicu od ti’ 100 evra.

KAKVI SU PLANOVI: Poče sa dva popa služba krštenja deteta, sa svećom u levoj i detetom u desnoj ruci prvi potpredsednik-zamenik se predsednički držaše, to uze traje, pop Vladimir sve glasnije da čita, sve dok pop ne priđe prvom potpredsedniku-zameniku, Odričete li se satane i svih dela njegovih, recite, Odričem se, prvi potpredsednik-zamenik reče, Odričem se, bi još odricanja, popovi pomazaše decu, krstiše i Jovaninog brata Vujadina, povedoše kuma Dačića, koji držaše kumicu državničkom desnicom, ukrug po crkvi. Kad opraviše jedan, bi još jedan, i još jedan krug, pop blagoslovi krštene, da požive zajedno sa kumovima, još mu drago da pozdravi ministra Ivicu, našeg novog kuma, da mu bog podari svako dobro, da dugo poživi, da dugo kumuje, da kao ministar dočeka da venča kumče, svi rekoše, Daj bože. Kum poljubi krst, podiže kumče, dodadoše mu malu i roze kesicu koju ministar dariva kumici.

Sve izađe napolje, dunuše trubači, Ministar stade pa nastavi, Prvi savetnik Divac se dade u davanje autograma, ali stiže da mu se pridruži na čelu kolone, u koloni i putem stigoše do kuće Mijatovića. Prvo bi velika, sa krov na dve vode, šatra sa transparentom Dobro došli dragi gosti, do nje kuća, omanja, i ona na dve vode i k’o nova. Stupiše na trem kuće, Dačiću dodadoše ključ, on upita jesu li tu svi mediji, skupiše se mediji, isturiše alatke, posle, Jel’ možemo, stade da nastupa, Želim da se zahvalim porodici Mijatović što mi je učinila čast da budem kum njihovom devetom detetu, to je primer jednog uspešnog i plodnog braka između jednog Srbina i jedne Mađarice u ovoj našoj lepoj Srbiji, i siguran sam da oni, za razliku od drugih, neće stati… Poljubi domaćina, predade ključeve, uđoše u kuću, popovi uzeše i to osveštaju, osveštaše, javi se drugi pop, da zahvali opštini i ministru na dobrim delima, svi uzeše ‘leba i soli, izađoše na trem, Dačić jopet sazva medije, veoma mu drago što je danas mogao bude ovde, ovo treba da pokaže želju države da pomogne da Srbija prevaziđe jednu od najvećih kriza, krizu nataliteta. Reče i da je retka prilika biti kum devetom detetu, da je tradicija da to bude počasni kum, neko dobaci, k’o Tito, on nastavi, kao kum dariv’o što treba ženskom detetu, zlatne minđuše, reč dobi predsednik opštine Petrić, reč dobi Ilija Mijatović, Da se zahvalim ministru policije, potpredsedniku Vlade i mome kumu Ivici Dačiću što je pomog’o. Tu ministar imade pitanje za Iliju, Kakvi su dalji planovi, tu Ilija imade odgovor ministru, Vi radite kuće, a ostalo je moje.

Ministar dozvoli i pitanja, bidoše pitanja, bidoše i odgovori, SPS ima najbolje kadrove, javi se i jedna mnogo nafrakana od šatre da pita, može li, ministar reče da jašta nego može, i upita ta od šatre, mogu se slikaju sa ministrom, jašta nego može, priđoše dve k’o šatra lepojke pa stisnuše prvog potpredsednika-zamenika. Onda reč dobi i prvi savetnik koji je već im’o dabl-dabl učinak u potpisivanju i slikavanju, jedna od medija ga upita kakvi mu utisci kad ministar krštava, on odgovori da je to samo deo svečanosti, i da je lepo što je opština renovirala kuću i pokazala drugim opštinama kako se to radi. Bilo još toga, i bilo jedno mnogo lakolepo pitanje, Da li je teže biti u sportu ili u politici, na koje savetnik iz taka i lepo odgovorio, Ja nisam u politici.

Šta onda bilo, onda svi ušli pod šatru. Kakva bila šatra, šatra bila mnogo velika i mnogo lepa, mnogo stolova, mnogo stolica, sve zastrto, a svuda, i najviše pod taj krov na dve vode, sve sami karneri, volani i ostale kike od bele i najcrvenije svile. Prvi potpredsednik-zamenik, sa sve saradnici, sede u čelo i gde treba, dobiše kafu, dobiše rakijicu, prvi savetnik, preko predsednika Petrića, referisa prvom potpredsedniku-zameniku šta rek’o novinarima, ovaj, gledajući u one ukras kike, sve odobri, javi se muzika, Za sve goste, za kumove, za prijatelje, za veselje, prvom stolu priđe jedan da nazdravi, muzika pređe na onu, Beogradski mali pijac potopila Sava, kod, Moju dragu, moju dragu, zabolela glava, glavni astal, baš kad su se mikrofonu primakle one dve k’o šatra lepojke, uze ustaje, Dačić se ministarski javi svi karneri i volani i celoj šatri, Savetnik se još jedared savetnički potpisa plus uslika, i Ministar se još jedared sa ko ‘oće uslika, iznesoše darove za kuma, jedno i pečeno prase i jedna i bela torta. Sve to ode u one crne i državne limuzine, u šatri sa tolike svilen kike ostade desetak gostiju.