VREME BR 279. 24. FEBRUAR 1995.
Polemike: Crna pedagogija
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, predlaže način da cene ostanu u "prihvatljivim okvirima". (B92)
Dubravka Marković,
radio-urednica, priča o svom detinjstvu u centru Beograda:
„Kosančićev venac, gde smo živeli u porodičnoj kući, i Kalemegdan bili su moje prvo igralište. Sa Dejanom koja je živela iza ćoška igrala sam lastiš dok su ondašnji studenti bogoslovije pikali fudbal iza moje kuće. Sa nekim od sadašnjih glavešina Srpske pravoslavne crkve sam kao nežna devojčica bila super ortak. Vladika Atanasije je skoro svakog popodneva svojim volejima razbijao prozor na kući čika Blagoja krojača.“
(„Blic“)
Stojan Rajković,
radnik kragujevačke Zastave, sa tugom u srcu oprašta se od „zastave 101“:
„Trideset godina radim u ovoj fabrici. Počeo sam na „kecu“, a sada ću i da završim na njemu. I to će da bude zadnja leva brava. Nju ću ja da namestim. Ovo su dobra kola, za naše pare odlična. Ko će da kupi ovakav auto, pristojan, sa četvora vrata, da ima gepek, da može cela porodica da se vozi, za ove pare. Žao mi je, ne samo meni, što se više ne pravi. Ali, ja ne mogu u penziju, i hoću da radim i za nove gazde. Praviću i ‘fijat’, učim već engleski, pomalo se razumem i u kompjuter… “
(„Blic“)
Matija Bećković,
član Krunskog saveta, ljut je na novinare dnevnog lista „Press“ zbog objavljivanja troškova porodice Aleksandra Karađorđevića koji iznose 120 miliona dinara godišnje:
„Ovo što ste uradili jeste kampanja protiv Dvora i Karađorđevića! Zašto ste objavili koliko Karađorđevići troše? Zašto ne napišete koliko je Tito trošio dok je bio stanovnik Belog dvora, pa da uporedimo te podatke sa ovima?! E, tek biste tu videli koliko se trošilo! A ovako, kako ste napisali, nije u redu.“
Da li je u redu da Karađorđevići ne troše novac za namene za koje su ga i dobili:
„Ne znam koliko su i od koga dobijali ni kako su ga trošili. Krunski savet se ne bavi time.“
Milan Parivodić,
član Krunskog saveta i bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, o troškovima Karađorđevića :
„Nije bitno gde su to potrošili! Nisu to nikakve pare za reputaciju koju Karađorđevići uživaju u svetu. Znate li vi da je princ Aleksandar kumče kraljice Elizabete, rođak španskog kralja? Ova država treba da im da mnogo više jer ni ovo nije dovoljno! Realno, za potrebe Dvora i porodice Karađorđević godišnje je potrebno najmanje oko 1,7 miliona evra.“
Vladimir Taušanović,
generalni direktor Beogradskog vodovoda i kanalizacije, kaže da Beli dvor za potrošenu vodu u 2008. godini duguje 1,5 miliona dinara:
„Beli dvor nam duguje za vodu još odranije, imamo problema s naplatom, a dugovi se nekako reprogramiraju, plaćaju na odloženo. U međuvremenu, napravljen je nov dug. Samo od početka godine do danas Beli dvor duguje još oko 1,5 miliona dinara za utrošenu vodu.“
(„Press“)
Bojan Dimitrijević,
nekadašnji funkcioner SPO-a i ministar trgovine u vladi Vojislava Koštunice, kaže da se učlanio u Srpsku naprednu stranku jer veruje Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću. Bez obzira na to što je veliki poznavalac astrologije, horoskop nije konsultovao prilikom prelaska u ovu stranku:
„Nisam se vodio astrologijom pri prelasku u SNS, jer ‘majstor nikad u svojoj kući ne popravlja kvarove’. U stranci ću se baviti ekonomskim temama i nevažno je hoću li imati neku funkciju. Nije da nemam ambicija. I Napoleon je rekao: ‘Vojnici ne treba da kreću u rat ako nemaju ambiciju da budu generali.’ Međutim, to nije prioritet, bio sam u SPO-u, koji godinama nije bio u vlasti. Ali, nisam želeo da se penzionišem sa 45 godina.“
Zašto baš SNS, ako nije zbog horoskopa:
„Za SNS sam se opredelio jer su mi prihvatljiva njihova osnovna načela – patriotizam, demokratsko opredeljenje i zalaganje za tržišnu privredu i socijalnu pravdu. Dakle, s njima sam zbog političkog programa, želje da se vratim u politiku i zato što verujem ljudima koji vode stranku.“
(„Press“)
Aleksandra Janković,
poslanica Nove Srbije, „dama koja se definitivno ne libi da priča o donjem vešu, kao i činjenici da ga neretko kupuje na pijaci“:
„Poznata sam kao osoba koja se oblači po tzv. hauba-buticima. Tako je i kada je u pitanju donji veš. Pošto nikako ne podnosim sintetiku, bitno je samo da je u pitanju pamuk. Ne volim da robujem markama i da mi neko nameće šta i kako treba da nosim.“
O poklanjanju veša:
„Zamislite da vam poslovni partner pokloni donji veš! To bi bilo krajnje neprimereno i u tom smislu sam vrlo konzervativna. Donji veš kao poklon može doći u obzir samo ako ste zaista bliski s nekim i ako taj neko dobro poznaje vaš stil i ukus.“
Danica Drašković,
urednica „Srpske reči“ i supruga Vuka Draškovića, naglašava da rado poklanja donji veš, kako drugaricama tako i suprugu jer – „toga nikad dosta“:
„Žena treba da troši mnogo novca na donji veš, ali dok je mlada. Što se mene tiče, najbitnije je da je od prirodnih materijala. Kada su marke u pitanju, nema tu mnogo šta da se kaže, ako je pamuk u pitanju, onda je svaki veš dobar.“
Aleksandra Jerkov,
poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine, otkriva čitaocima šta voli da nosi:
„Zbog prirode posla mnogo se krećem, stalno sam u skupštinskim klupama, pa gledam da taj deo odevanja bude udoban. Ne trošim mnogo novca jer mi zaista nisu bitne marke, već da se ja u tome osećam lepo.“
Dragan Šormaz,
poslanik DSS-a, „ističe da mu je bitno da najintimniji deo odeće bude udoban i od dobrog materijala. Kada je u pitanju poklanjanje donjeg veša, smatra da je efektno pokloniti donji veš dami“:
„Pre sam za tu varijantu da muškarac pokloni veš dami, nego obrnuto. Ne marim mnogo za marke, bitno je da se lepo osećam i da materijal nije problematičan.“
Aleksandar Vučić,
zamenik predsednika Srpske napredne stranke, kaže da na donji veš troši novac „kao i svaki normalan čovek u Srbiji“:
„Nemam potrebu da veš bude markiran, već samo od dobrog materijala.“
(„Kurir“)
Dara Bubamara,
popularna Novosađanka, “ sve je, samo ne kukavica“, uveliko gazi deveti mesec, odbrojava poslednje dane do trenutka kada će ugledati svog sinčića, nimalo se ne plašeći samog čina porođaja. Štaviše, ne može da dočeka dan kada će se naći na ginekološkom stolu:
„Ma kakav carski rez! Ne pada mi na pamet da me seku i vade mi utrobu! Porodiću se prirodnim putem uz epiduralnu anesteziju. Biće to kod mene op-op i gotovo!“
„Daleko od toga da želim da mom sinu prve reči budu ‘luj viton’ i ‘guči’, ali ja prva, a onda i svi iz mog okruženja bolujemo od garderobe sa potpisom, pa ću to, svidelo se nekome ili ne, preneti i na svog sinčića. Uveliko smo mu pripremili ‘guči’ patikice, ‘dior’ duksiće, ‘diskverd’ farmerke, ‘barberi’ jaknicu sa finim krznom… Ma, mali će biti ful markiran! (smeh)… Takođe, Milan i ja smo uveliko opremili i dečju sobu kojom dominiraju neboplava boja i teme sa Diznijevim junacima.“
(„Svet“)
Mirjana Kostić,
takmičarka koja je napustila „Operaciju trijumf“, odlučila je da progovori nedelju dana posle izlaska sa Akademije:
„Očigledno je da su priče o pravljenju muzičke zvezde samo pokriće, jer je u celom šou-programu najvažnija gledanost. Mi učesnici smo tu potpuno nebitni. Morala sam da pevam nebuloze, da trpim da mi duvaju brašno u lice, trčim po pokretnoj traci, da se mrtva bolesna vozam svaka tri dana po 450 kilometara zbog šoua, i tako mesec dana.“
I šta još:
„Stilista Đovani Caci, koji radi sa Laurom Pusini, rekao mi je da ga izgledom i pevanjem podsećam na nju. Đovani je jedan od onih koji su sve vreme navijali za mene i presrećna sam zbog toga. Pristala sam da mi kosu, koju sam negovala petnaest godina, ošišaju da bih ispoštovala i Đovanija i Emoušn.“
(„Svet“)
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Patrijarh Irinej, uručujući Velimiru Iliću Orden Svetog Stefana Prvovenčanog ("Blic")
Saopštenje SPO, "povodom državnih počasti uz koje je sahranjena udovica Josipa Broza Tita", u kome se traži od države da se oduži i supruzi Draže Mihajlovića ("Večernje novosti")
Aleksandar Vučić, lider SNS-a ("Alo")
Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS-a ("Kurir")
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve